ZELENSKI I POROŠENKO RATNI ZLOČINCI: Vlasti u Donjeckoj narodnoj republici saopštile da će otvoriti sudske procese trojici kijevskih čelnika

Od početka ratnih operacija u Donbasu 2014. godine poginulo je 8.600 civila. a od toga 3.500 ove godine. Predsednica Komiteta za krivično i administrativno zakonodavstvo Donjecke NR Jelena Šiškina izjavila je u sredu da se pripremaju materijalni dokazi za suđenje glavnim krivcima za rat u Donbasu. Šiškina je objasnila da su Porošenko, Turčinov i Zelenski "slali naciste da ubijaju stanovništvo Donbasa". Mada je obećavao da će brzo zaustaviti rat, Porošenko je širio mržnju i glavni je pobornik da se "rusko pitanje reši silom", dakle ubistvima i proterivanjem.

I u Ministarstvu pravosuđa Donjecka potvrđuju da bi za nekoliko meseci trebalo da počnu suđenja onima koji su okrvavili ruke. U Donjecku nije ukinuta smrtna kazna, pa bi neki od pripadnika nacionalističkog bataljona Azov, koji su nedavno bili zarobljeni, mogli biti osuđeni najvišom kaznom, kazao je ministar pravosuđa Donjecka Jurij Sirovatka. On je nedavno pokazao novinarima u kakvim se uslovima nalaze ukrajinski zarobljenici koji sada nastoje da svu krivicu za zlodela u ratovanju prebace na rukovodeći kadar. Sirovatka je potvrdio da je samo u Donbasu zarobljeno 8.600 ukrajinskih vojnika, od kojih je oko 2.000 iz zloglasnog neonacističkog Azova.

Prva suđenja u Donjecku biće do kraja leta. Sudiće se zarobljenim glavešinama i njihovim saradnicima koji su bili na čelu nacionalističkih bataljona u Donbasu i krivi su za pogibiju i stradanje velikog broja ljudi. Biće suđeno i stranim najamnicima i oni neće biti na spiskovima za razmenu. Za teška krivična dela u Donjecku predviđena je smrtna kazna.

- Mi ne ratujemo na ruskoj teritoriji i nećemo koristiti rakete da bismo gađali velike ruske gradove - kazao je Zelenski.

Američki predsednik Džozef Bajden je otvoreno rekao da ne želi da se sukob u Ukrajini proširi i preraste u rat Rusije i NATO.

Posle razgovora sa turskim predsednikom Redžepom Erdoganom Zelenski je i u intervjuu američkoj TV mreži kazao da je spreman da pregovara sa Putinom, ali ne namerava da se odrekne teritorija već može da se govori o problemima koji su tamo postojali. Sada bi Zelenski bio spreman da ispuni obaveze iz Minskih dogovora i vrati prava koja su im bila oduzeta posle puča u Ukrajini 2014. godine. Očigledno je odocnio, jer Donjeck i Lugansk više ne žele da se vraćaju u sastav Ukrajine. Osim njih, pripajanje Rusiji želi još nekoliko oblasti, pre svega Hersonska oblast u kojoj živi takođe veliki broj Rusa. O povratku Krima Zelenski može samo da mašta a svaki pokušaj da ga silom vrati može samo da poveća krvoproliće.

Posle nedavnih razgovora sa Vladimirom Putinom i Zelenskim, turski predsednik Redžep Erdogan u želji da bude veliki mirotvorac izjavio je da predsednik Ukrajine hoće da se sretne sa šefom Kremlja. To zaista može optimistički da zvuči, ali "paradoks Zelenskog" je u tome što on stavove menja suviše često i, drugo, bez obzira na to što je svestan da je na bojnom polju u inferiornoj situaciji, želi da postavlja uslove Putinu.

Naravno da u Kremlju i ne pomišljaju da se Putin sretne sa Zelenskim ako on ne pristane na uslove koje je odavno postavio Putin, a to je da je pitanje Krima zauvek rešeno i da su Donjecka i Luganska narodna republika samostalne i nezavisne države. U Moskvi stalno ponavljaju da Zelenski ne može da postavlja uslove za pregovore, jer će njegova armija biti vojnički poražena. On samo može da bira da li će poraz biti manji ili veći. Zelenski je u vrlo teškoj situaciji jer bilo kakvo popuštanje Putinu izazvalo bi gnev ukrajinskih nacionalista, koji jedino žele vojni revanš.

Kad se sve to zna, jasno je zbog čega Zelenski i Putin u bližoj budućnosti ne mogu da sednu za pregovarački sto. Toga su svesni i u Vašingtonu mada ponavljaju da bi Putin i Zelenski trebalo pregovorima da reše problem.

To je vrlo teško izvodljivo, jer se stalno govori o novim pošiljkama oružja i zapadni vojni savetnici huškaju vojni vrh da nastavi borbu i tvrde da će preokret na bojnom polju nastupiti u avgustu.

Možda je to teoretski moguće, ali je pitanje koliko će Ukrajina izgubiti vojnika do avgusta, a koliko će ih dezertirati. Ko će onda krenuti u taj mnogo puta najavljivani kontranapad ukrajinske vojske?

VIDEO - PORUKE

KAKVA je situacija u ukrajinskoj vojsci svedoči i to da se gotovo svakog dana razni bataljoni obraćaju Zelenskom video-porukama. Na društvenim mrežama objavljen je snimak bataljona morske pešadije koji se sada nalaze u Donbasu. Oni otvoreno govore o tome da imaju veliki broj poginulih i ranjenih. U poslednja četiri dana poginulo je i ranjeno 80 ljudi, a još više njih se vode kao nestali. Pešadinci se žale da im oficirski sastav preti ako javno govore o gubicima.

- Ne odbijamo da štitimo domovinu, ali sa rukovodstvom koje zna da čuva živote svojih ljudi - poručili su iz bataljona morske pešadije iz rovova u Donbasu.

RAKETNI SISTEM "JARS"

RUSKO Ministarstvo odbrane saopštilo je da Tejkovska divizija Strateških raketnih snaga (RVSN) u okviru vežbe u Ivanovskoj oblasti, izvodi manevre uz korišćenje mobilnog kopnenog raketnog sistema "Jars". Uključeno je oko 1.000 vojnika i više od 100 komada opreme. Raketne strateške snage su rod Oružanih snaga RF i predstavljaju glavnu komponentu njenih strateških nuklearnih snaga, namenjenih za nuklearno odvraćanje od moguće agresije. "Jars" je sposoban da gađa ciljeve na dometima do 11.000 kilometara i opremljen je višestrukom bojevom glavom sa mehanizmom za pojedinačno navođenje.

PUTIN: SITUACIJA JE IZVANREDNA

TRENUTNA situacija u pogledu bezbednosti Rusije i Donbasa je izvanredna, ocenio je u sredu Vladimir Putin. On je, na sastanku sa porodicama kojima je dodeljen Orden roditeljske slave, istakao da se zemlja suočava s mnogo problema. "Uvek ima mnogo problema i nema ničeg neobičnog u tome, ali ono što vidimo prilikom osiguravanja bezbednosti naše zemlje i podrške našem narodu u Donbasu, svakako je izvanredno", rekao je Putin. Ruski predsednik je kazao i da "neke ključne stvari imaju tendenciju da prođu, ali postoje i druge važne kojima se treba pozabaviti".

NEMAČKA "ROTIRA" TENKOVE

BERLIN nastavlja da takozvanim rotacijama naoružava Kijev, a istovremeno tvrdi da u Ukrajinu ne šalje oružje. Posle sličnih dilova sa Češkom i Slovenijom, Nemačka sada i sa Grčkom planira saradnju, koja ima za cilj naoružavanje Ukrajine. Atina ima sovjetske oklopne transportere BMP-1, koje će poslati Kijevu. Ministar odbrane Nikos Panagiotopulos još je ranije isticao da će Grčka poslati Ukrajini teško naoružanje samo ako ih odmah zamene slični sistemi naoružanja drugih članica NATO. Berlin će, kako je obećao kancelar Olaf Šolc, poslati oklopne transportere "marder".

Prag je, pre dve nedelje, poslao Kijevu teško naoružanje i dobio od Berlina obećanje da će, kao kompenzaciju, u Češku uputiti tenkove "leopard 2A4". Slovenija šalje veći broj borbenih tenkova T-21 iz vremena SSSR, a zauzvrat, od Nemačke dobija oklopni transporter "marder" i oklopno vozilo na točkovima "fuks." (I. S.)

VAŠINGTON I DALjE NAORUŽAVA KIJEV

AMERIČKI predsednik Džozef Bajden odobrio je novu isporuku raketnih sistema Ukrajini, koji mogu precizno da pogađaju ruske ciljeve dugog dometa. Ovaj kontingent najavljen je u sredu, u okviru paketa naoružanja vrednog 700 miliona dolara. SAD će obezbediti Kijevu artiljerijske raketne sisteme visoke mobilnosti koji mogu precizno da pogode ciljeve udaljene čak 80 kilometara, pošto je Ukrajina dala "uveravanja" da neće koristiti rakete za napad unutar teritorije Rusije, saopštili su visoki zvaničnici američke administracije.

U članku "Njujork tajmsa", objavljenom u utorak, Bajden je naveo da će se ruska invazija na Ukrajinu okončati diplomatskim putem, ali da SAD moraju da obezbede ključno naoružanje i municiju da bi Ukrajini dale poluge moći za pregovaračkim stolom. "Zato sam odlučio da Ukrajincima obezbedimo naprednije raketne sisteme i municiju koja će im omogućiti da preciznije gađaju ključne ciljeve na bojnom polju u Ukrajini", napisao je Bajden. Paket takođe uključuje municiju, protivbaterijske radare, određeni broj radara za vazdušno osmatranje, dodatne protivtenkovske projektile "džavelin", kao i protivoklopno oružje. Naoružavanje Ukrajine raketama dugog dometa izazvalo je zabrinutost na Zapadu da bi se ovi sistemi mogli koristiti za napad na mete unutar teritorije Rusije, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba. Da SAD neće poslati Ukrajini raketne sisteme koji mogu da dosegnu teritoriju Rusije, izjavio je u ponedeljak i Bajden. "Nećemo u Ukrajinu slati raketne sisteme koji mogu da izvrše udar na Rusiju", poručio je.