ZELENSKOM PRETI PUČ? Predsednika Ukrajine hvale na Zapadu, a na zgradama u Kijevu osvanuli plakati na kojima je proglašen za izdajnika

Na plakatima kojima su "okićene" zgrade u prestonici, našle su se fotografije Zelenskog i Denisa Prokopenka, zarobljenog komandanta nacionalističkog bataljona, čiji je nadimak Redis. Na njima piše: "Vladimir Zelenski - izdao Azov. Izdaće i vas."

Sada, kad su vojnici Azova u zatvoru, njihove pristalice svu krivicu svaljuju na državno rukovodstvo, pre svega na Vladimira Zelenskog. Kad su shvatili da nikako ne mogu da spasu svoje vojnike, iz Kijeva su poručili opkoljenim ukrajinskim vojnicima u skloništima čeličane "Azovstalja" da se predaju kako bi sačuvali živote. Kijevski mediji, doduše, nisu koristili termine predaja ni zarobljavanje, nego "evakuacija".

Pošto su danima ukrajinski mediji glorifikovali "heroje iz Azovstalja", koji su poručivali kako će se boriti do poslednjeg, sada pristalice Azova tvrde da ih je rukovodstvo sa Zelenskim na čelu izdalo. Neosporno je da su ukrajinski vojnici bili dugo u okruženju i iz Kijeva su otvoreno poručivali da im vojno ne mogu pomoći već da se trude da preko turskog predsednika Redžepa Erdogana organizuju njihovu evakuaciju. Angažovao se i generalni sekretar UN Antonio Guteres.

Da su i dalje ostali u skloništima "Azovstalja", samo bi se povećavao broj poginulih i ranjenih, pa je predaja bila logična tim više što je iz Moskve data garancija da će im životi biti sačuvani, a ranjenicima pružena medicinska pomoć. Ruski predsednik Vladimir Putin ispunio je svoje obećanje i sada se ukrajinski vojnici nalaze u zatvoru, a ranjenici u bolnicama u Donjeckoj republici. Glavešinama će biti suđeno, a oni koji nisu počinili zločine, biće razmenjeni.

Na teritoriji čeličane "Azovstalj" ruska vojska je pronašla još četiri ukrajinska vojnika koji su zalutali ili su hteli da se sakriju, pošto su se ostali predali. Predsednik Donjecke NR Denis Pušilin rekao je da ruska vojska i dalje pregleda ceo prostor čeličane, gde su bili opkoljeni ukrajinski vojnici.

To što su se plakati protiv Zelenskog pojavili dok je on išao u Harkovsku oblast da, na liniji fronta, poseti vojnike i podeli im odlikovanja, nije slučajno. Poruka njegovih protivnika je da će rukovodstvo u Kijevu izdati i one jedinice koje se nalaze u okruženju, u strateški važnim gradovima u Donbasu.

Predsedniku Zelenskom se uzima za greh pokušaj da 9. maja, na Dan pobede, naredi napad na Zmijsko ostrvo iako su navodno protiv toga bilii ukrajinski generali. U Kijevu se priča da su Zelenskog Britanci nagovorili da krene u tu avanturu kako bi imao jednu veliku pobedu, upravo uoči Dana pobede nad fašizmom. Umesto pobede, Zelenski je na Zmijskom ostrvu doživeo veliki poraz. Rusi tvrde da je ukrajinska vojska izgubila četiri aviona, deset helikoptera i oko 30 bespilotnih letelica. Na moru su pogođena tri patrolna čamca "kentaur", na kojima su bili pripadnici desantnih jedinica. Poginulo je oko 50 ukrajinskih vojnika.

Od početka ratne operacije u Ukrajini, prema podacima komesara za ljudska prava UN, poginula su 4.074 civila, a ranjeno je 4.826. Među poginulima je 262 dece. Ta crna statistika je, po svoj prilici, još crnja, budući da se neki vode kao nestali. Kad se zna kakva se teška artiljerija koristi i da granate padaju na stambene objekte, jasno je da će konačna statistika biti još strašnija.

U Kijevu se sve više pominje i "razlaz" Zelenskog i komandanta ukrajinske vojske general-lajtnanta Valerija Zalužnjeg (48). Koliko je tačno da između njih tinja sukob, zasada je teško reći, ali je činjenica da je Zelenski mnogo popularniji u inostranstvu nego u svojoj zemlji. Ukrajinski politikolozi tvrde da popularnost Zalužnjeg raste bez obzira na gubljenje gradova, jer se tvrdi da je sva krivica na rukovodstvu koje nije uspelo da obezbedi dovoljne količine zapadnog oružja.

Neosporno je da Zelenski ima podršku na Zapadu, pogotovo u Vašingtonu i Londonu. General Zalužnji je završio zapadne vojne škole i sigurno zna da se, barem zasada, Džozef Bajden i Boris Džonson neće odreći Zelenskog. Ali ako se nastavi dezerterstvo jer nema oružja i hrane, nije isključeno da nezadovoljni opozicioni političari nagovore Zalužnjeg da napravi puč.

Nedeljnu posetu Zelenskog Harkovskoj oblasti, gde je podelio odlikovanja oficirima i vojnicima koji štite taj deo fronta, mnogi u Kijevu objašnjavaju kao želju da pokaže da nije plašljivac i da je spreman da ratuje protiv moćne ruske armije, jer to žele njegovi sponzori u Vašingtonu i Londonu. Na taj način, Zelenski pokušava da sebi podigne, inače ne baš visok, rejting u Ukrajini.

Jedan broj ukrajinskih opozicionih političara smatra da boljeg kandidata za predsedničko mesto nema od generala Zalužnjeg, koga su nazvali "čelični i neuništivi". Hvalospeve o hrabrom ukrajinskom generalu objavili su i mnogi listovi na Zapadu.

Mada je Zalužnjeg na čelo ukrajinske armije postavio Zelenski, u Kijevu se sve više priča o njihovom razilaženju u rastućem broju pitanja. Zalužnji se ne boji da kritikuje rukovodstvo što prihvata savete zapadnih vojnih savetnika umesto da se oslanja na mišljenja svojih generala. Navodno da je Zalužnji bio protiv vojne operacije povratka na Zmijsko ostrvo. Takođe se priča da je on za to da se ukrajinski vojnici povuku iz Kramatorska i Slavjanska i još nekoliko strateški važnih gradova, jeć će inače biti okruženi i pobijeni, ili u najboljem slučaju, zarobljeni.

Da na Zapadu od generala Zalužnjeg prave legendarnog ratnika, dokazuje i to da ga je nedeljnik "Tajm" stavio na spisak 100 najuticajnijih ljudi na svetu. O njemu je hvalospev napisao i Mark Mili, rukovdilac Komiteta načelnika štabova SAD.

Pre nego što je postao komandant oružanih snaga Ukrajine, Zalužnji je bio komandant mehanizovane brigade. Čim je postao komandant ukrajinske vojske, "proslavio" se izjavom da želi da se provoza na tenku na Crvenom trgu i na starom Arbatu u centru Moskve.

Ako i dođe do smene vlasti u Kijevu, ne treba očekivati da Zalužnji bude bolji pregovarač sa Moskvom nego Zelenski. Moglo bi samo da se nastavi besmisleno ratovanje sve dok to želi Vašington. Zaustaviti reku dezertera iz ukrajinske armije neće biti lako ni Zelenskom ni Zalužnjem, jer se radi o besmislenom ratu kojeg uopšte ne bi bilo da su političari u Kijevu hteli da realizuju već potpisane dogovore iz Minska, kojima je trebalo da se vrate određena prava Rusima koji vekovima žive na istoku Ukrajine.

GAGLOJEV: REFERENDUM NA ČEKANjU

PRESEDNIK Južne Osetije Alan Gaglojev suspendovao je ukaz svog prethodnika Anatolija Bibilova o održavanju referenduma o pristupanju te samoproglašene republike Ruskoj Federaciji. Referendum se odlaže "radi održavanja sveobuhvatnih konsultacija sa ruskom stranom o pitanju dalje integracije Južne Osetije sa Rusijom". Gaglojev ocenjuje neprihvatljivim donošenje jednostrane odluke koja bi uticala na prava i interese Rusije, ali u potpunosti podržava inicijativu građana za dalju integraciju.

PRVI BROD NOSI METAL

RUSKA vojska u utorak je saopštila da je "prvi brod isplovio iz Marijupolja u pratnji čamaca Crnomorske flote". Brod je natovaren metalom, kažu u pres-službi Južne vojne oblasti ruske vojske. Ovo je prvi brod koji je koristio luku od kada su završene borbe u Marijupolju. Plovilo natovareno metalom ima pratnju patrolnih čamaca Crnomorske flote, a teret će biti prebačen u Rostov na Donu, dodaje se u saopštenju. Kako je TASS-u rekao predstavnik luke, prvi brod ušao je 27. maja u "oslobođenu" luku u Marijupolju, koja je sada otvorena i spremna da prima brodove. 

UKRAJINCI MINIRALI KOMBI SA TELIMA

UKRAJINSKE snage su, povlačeći se, ostavile kombi s telima 152 militanta u podzemnim kompleksima čeličane u "Azovstalju", postavivši ispod njega mine u nameri da za to bude optužena Rusija, saopštilo je u utorak rusko ministarstvo odbrane. Rusko ministarstvo odbrane je dodalo da će u bliskoj budućnosti tela ukrajinskih militanata i vojnika, pronađena u "Azovstalju", biti predata predstavnicima Ukrajine.

Portparol ministarstva Igor Konašenkov rekao je na redovnom brifingu da je ruska vojska pronašla četiri mine ispod kombija i da je na osnovu rezultata ispitivanja zarobljenih azovskih militanata utvrđeno da su tela poginulih minirana po direktnom naređenju Kijeva kako bi se optužila Rusija da namerno uništava posmrtne ostatke i sprečava njihovo odnošenje radi predavanja rođacima.

RAKETE

AMERIČKI predsednik Džozef Bajden odlučio je da SAD ne šalju Ukrajini rakete dometa većeg od 300 kilometara sa kojima bi mogli da se gađaju gradovi u Rusiji. Tu izjavu šefa Bele kuće preneli su mnogi listovi. U Kijevu su nezadovoljni zbog takve Bajdenove odluke, a kritikovao ga je i bivši ambasador SAD u Moskvi Majkl Makfol, koji smatra da je Vašinton morao da pošalje Ukrajincima to naoružanje.

RAZMENA

U KIJEVU do sada nisu žurili sa razmenom zarobljenika, pa su čak ignorisali pozive iz Moskve da im pošalju spsikove i omoguće Tatjani Moskaljkovoj, opunomoćenici za ljudska prava, da poseti ruske zarobljene vojnike. Ali sada, kada je zarobljeno oko 8.000 ukrajinskih vojnika, u Kijevu su izgleda odlučili da ipak počnu ozbiljne pregovore. Na čelo Koordinacionog štaba za razmenu zarobljenika postavljen je Kiril Budanov, šef vojne obaveštajne službe Ukrajine.

PREDLAŽE OTMICU NATO MINISTRA

ČLAN partije Jedinstvena Rusija i višegodišnji poslanik Oleg Morozov predložio je u utorak otmicu jednog od ministara odbrane NATO zemalja kad bude došao u Ukrajinu, a zatim njegovo odvođenje u Moskvu gde bi ga ispitali o tome kakva naređenja Zapad daje Kijevu. Morozov, koji je prvi put postao poslanik 1993. godine, rekao je da snabdevanje Ukrajine oružjem sa Zapada predstavlja direktnu pretnju Rusiji, zbog čega će Moskva možda morati da preispita vojne ciljeve.