MODIFIKOVANI VIRUS BOGINJA UBIJA RAK? Eksperimentalni lek američkih kompanija prvi put primenjen na čoveku
EKSPERIMENTALNI virus koji ubija rak prvi put primenjen je na ljudskom pacijentu, a lekari veruju da će testiranje dovesti do uspešne terapije protiv zloćudnih tumora u ljudskim telima.
Kandidat za lek, nazvan "Cf33-hNIS" (odnosno "Vaksinia"), je onkolitički virus. To je genetski modifikovani virus boginja dizajniran da selektivno inficira i ubija ćelije raka, a pritom da poštedi zdrave ćelije.
Suproizvođači ovog leka - Centar za njegu i istraživanje raka "Siti of houp" u Los Anđelesu i australijska biotehnološka kompanija "Imugen" saopštili su da je u toku prvo kliničko ispitivanje na ljudskim pacijentima.
Modifikovani virus boginja deluje tako što ulazi u ćelije i razmnožava se. Na kraju, zaražena ćelija puca oslobađajući hiljade novih virusnih čestica koje deluju kao antigeni, stimulišući imunološki sistem da napadne obližnje ćelije raka.
Prethodna istraživanja na životinjskim modelima pokazala su da lek može iskoristiti imunološki sistem na ovaj način za lov i uništavanje ćelija raka, ali do sada nije bio testiran na ljudima.
U kompaniji "Siti of houp" navode da je prethodno istraživanje pokazalo da onkolitički virusi mogu stimulisati imunološki sistem da odgovori na rak i ubije ga, kao i da stimuliše imunološki sistem da bude osetljiviji na druge imunoterapije.
- Verujemo da "Cf33-hNIS" ima potencijal da poboljša ishode za naše pacijente, ističu u ovoj kompaniji.
Oslobađanje tog potencijala najpre će zavisiti od toga da li će se pokazati da je virus - lek siguran za ljude, pri čemu će se prva faza ispitivanja koncentrisati na bezbednost, sigurnost i podnošljivost leka za pacijenta.
Očekuje se da će testiranje uključiti ukupno 100 pacijenata, od kojih će svaki biti punoletan sa metastatskim ili uznapredovalim solidnim tumorima koji je prethodno isprobao barem dve prethodne linije standardnog lečenja.
Nakon što se uključe u ispitivanje, ti pacijenti će primati niske doze eksperimentalnog lečenja putem direktne inekcije ili intravenozno.
Ako rani rezultati budu uspešni, a "Cf33-hNIS" bude smatran sigurnim i dobro podnošljivim lijekom, dodatni testovi istražiće kako se lek spaja sa postojećim tretmanom antitijela koji se koristi u imunoterapiji raka.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Nejčer biomedikal inžinjering".
BONUS VIDEO: ČUVAJTE SE OVE DEVOJKE: Kineskinja pokazuje veštinu baratanja nunčakama