DA LI BRISEL POTCENJUJE TURSKU: Ankara ne da zeleno svetlo Helsinkiju i Stokholmu

Razloga za protivljenje turskog predsednika Tajipa Redžepa Erdogana ima više, a kritike na račun dve nordijske zemlje da su "sklonište za teroriste", jer pružaju utočište članovima Kurdistanske radničke partije (PKK), samo su vrh ledenog brega.

Za dve zemlje koje su se kandidovale za NATO, ni PKK, ni pokret Fetulaha Gulena, koga Erdogan smatra organizatorom neuspelog puča na njega 2016. godine, nisu terorističke organizacije. Turske vlasti smatraju da je Švedska "pozadinska baza" za ove organizacije u Evropi i da na osnovu toga i dalje opstaju. U Ankari ističu da Švedska i Finska nisu pozitivno odgovorile ni na jedan od tridesetak upućenih zahteva za ekstradiciju članova ovih organizacija.

Osim toga, Turska nastoji i da održi dobre odnose sa Rusijom i Kinom. Ankara se nudi kao mesto za konačne pregovore oko završetka rata u Ukrajini. Istovremeno, od dolaska Erdogana na vlast, Turska se okrenula ideji da postane jaka regionalna sila, na Bliskom i Srednjem istoku i u Centralnoj Aziji. Takođe, i na Balkanu. Želi da se njena reč čuje, a neke odluke u tom procesu odudaraju od zvanične politike Alijanse i SAD. Odnos prema Kipru, na primer, ili kada je izršila invaziju na sever Sirije da bi se obračunala sa oružanm grupacijama Kurda, ili, opet, kada je nabavila ruski raketni sistem S-400.

Baš zbog te nabavke oružja Vašington je uveo sankcije Turskoj i izbacio je 2019. godine iz programa snabdevanja "nevidljivim" borbenim avionima F-35. Pre nekoliko godina, zbog navedene turske kupovine ruskog oružja, stidljivo se pominjala i nerealna mogućnost da Turska bude isključena iz NATO.

Analitičari ocenjuju da su u Briselu potcenili odlučnost Ankare da osujeti članstvo Finske i Švedske u NATO, što bi, ako se ipak i dogodi, moglo da izazove potrese u geopolitičkim odnosima šire od običnog članstva dve zemlje i napetost na novoj granici Alijanse sa Rusijom.