NATO OTIMA I BLAGO ARKTIKA: Koja je stvarna pozadina najavljenog priključenja skandinavskih zemalja Alijansi

- Mi nemamo problema sa Finskom i Švedskom i zato njihov ulazak u NATO ne stvara nama neposrednu opasnost - objasnio je Putin na samitu zemalja Organizacije država kolektivne bezbednosti koji je minule nedelje održan u Moskvi. - Širenje Severnoatlantske alijanse problem je koji se stvara sasvim veštački u interesu SAD.

Finski predsednik Sauli Niniste začudio se, apostrofiraju analitičari u Moskvi, sa kakvom je mirnoćom Putin saslušao preko telefona informaciju o tome da u Helsinkiju nameravaju da njihova zemlja postane članica NATO. Niniste se očigledno pripremio da objašnjava naširoko zašto Finska hoće u NATO, ali to Putinu nije bilo potrebno i kratko mu je kazao da je "udaljavanje od tradicionalne neutralnosti greška jer ništa ne preti Finskoj".

Putinov portparol Dmitrij Peskov je objasnio zašto se toliko oštro Rusija suprotstavljala ulasku Ukrajine u NATO, a nije Finske i Švedske, zemalja koje su imale neutralni status.

- Sa Ukrajinom imamo teritorijalne sporove i ne želimo da se sukobljavamo sa članicama NATO. A sa Finskom i Švedskom nemamo sporova - objasnio je Peskov, podsetivši da je SSSR poslednji put ratovao sa Finskom od 1941. do 1944, a Rusi sa Švedskom još od 1808. do 1809.

Kako je, u međuvremenu, istakao ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, ulazak Finske i Švedske u NATO "principijelno neće izmeniti situaciju u regionu":

- Mi mirno reagujemo i niko nam ne može reći da dižemo histeriju, a oni sami ne znaju šta rade jer ne razumeju kakav će to biti budući svet.

Za to vreme, švedska premijerka Magdalena Andersen ukazuje da je "neutralnost Švedske odslužio svoje dobro", ali da takva politika ne bi više bila dobra "jer se Stokholm plaši opasnosti iz Moskve".

- Kakva im to opasnost preti od Moskve objektivno je teško objasniti jer te zemlje nemaju nikakvih teritorijalnih sporova sa Rusijom - ukazuju analitičari u Rusiji.

Zadovoljstvo pre svih Poljske i bivših sovjetskih republika na Baltiku što su Finska i Švedska postali kandidati za ulazak u NATO dokaz je koliko su, ocenjuju analitičari, "zainteresovani da se ostvari zamisao Vašingtona da se oko Rusije napravi obruč sa kojim bi u određenim situacijama blokirali najveću slovensku zemlju". Interesantno je da se među prvim komentarima ističu i oni kineskih eksperata koji su ocenili "da će ulaskom u NATO Šveđani i Finci ući u američku klopku".

Prijem Finske i Švedske, slažu se eksperti, zapravo treba posmatrati u kontekstu situacije u arktičkom regionu, pa mnogi ocenjuju "da Zapad preko NATO želi da otme prirodna bogatstva pod Arktikom". Američki državni sekretar Entoni Blinken je u Rejkjaviku, gde se održavao Arktički savet optužio Rusiju da se bavi militarizacijom tog regiona.

- Rusija ne bi trebalo da se suprotstavlja tome da strani brodovi koriste severni morski put - rekao je Blinken, za koga su posmatrači naveli, "da mu smeta to što Rusija nastoji da vojnim snagama zaštiti svoje severne teritorije".

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gluško upozorio je i na realnu opasnost da se region pretvori u zonu vojnog suprotstavljanja.

- NATO je spreman da militarizuje sve što je dostupno vojnom bloku. Zbog toga postoji opasnost militarizacije Arktika koji može da se pretvori u arenu vojnog takmičenja. Stav Moskve je da Arktik bude arena široke međunarodne saradnje i vojna komponenta treba ostati na minimumu - objasnio je Gruško, ukazujući da su neopravdane optužbe Vašingtona da se Rusija bavi militarizacijom Arktika.

Moskva ima i dodatne primedbe jer je u norvešku luku Tensnese ušla američka atomska podmornica, dok su se Norvežani pravdali "da nije bila naoružana atomskim raketama".

Iz Kremlja poručuju i da se Arktički region ne može razvijati bez Rusije jer oko 60 odsto arktičke obale pripada RF i gde živi 2,5 miliona ljudi. Visoki ruski političari ponavljaju da bi bilo opasno ako se arktički region pretvori u arenu sukoba umesto saradnje.

ARKTIČKI SAVET

POSLE početka rata u Ukrajini, rad u Arktičkom savetu zamrznulo je sedam država - Danska, Island, Kanada, Norveška,SAD, Finska i Švedska. Te zemlje su praktično donele odluku da ignorišu Rusiju, predsedavajuću u toj organizaciji. Tih sedam država su početkom marta saopštile da neće da učestvuju na bilo kakvom sastanku na kom predsedava RF.

GRANICA

RUSIJA i Finska imaju zajedničku granicu dugačku oko 1.340 kilometara. Od Sankt Peterburga do finske granice je oko 140 kilometara.