PREGOVORI KIJEVA I MOSKVE - MRTVI: Sve manje šanse da se za pregovaračkim stolom u skorijoj budućnosti nađe rešenje za rusko-ukrajinski sukob

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je kazao da ruska vojska, zajedno sa jedinicama Donjecke i Luganske narodne republike, širi kontrolu na teritoriji Donbasa, a uskoro će biti oslobođena cela teritorija Luganske narodne republike. Ukrajinska vojska trpi poraze, pa pokušava da u pojedinim rejonima ostvari kratkoročne uspehe, koje predstavlja kao velike pobede. Šojgu je rekao da se do sada u čeličani "Azovstalj" predalo 1.908 vojnika i oficira, a pre toga je položilo oružje 1.387 vojnika ukrajinske morske pešadije.

- Sadašnja kijevska vlast ima ograničeni suverenitet - kaže šef ruske pregovaračke delegacije Vladimir Medinski, inače rodom iz Ukrajine.

Da je Medinski u pravu, potvrđuju izjave ljudi iz okruženja predsednika Zelenskog.

- Jedina varijanta primirja sa Rusijom biće "kapitulacija ruske vojske, njeno napuštanje ukrajinskih teritorija i razgovori o kompenzaciji" - izjavio je savetnik predsednika Zelenskog, takođe glumac Aleksej Arestovič i objasnio da su to uslovi ne samo predsednika i rukovodstva Ukrajine nego i glavnih partnera SAD i Britanije.

U Vašingtonu i Londonu znaju pravo stanje na frontu, ali smatraju da mogu stalnim slanjem oružja ukrajinskoj vojsci da produže rat protiv Rusije. Cilj je odavno poznat i u Vašingtonu i Kijevu žele da Rusija što duže krvari kako bi je iscrpeli.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Andrej Rudenko izjavio je da su u Kijevu i zvanično potvrdili izlazak iz pregovornog procesa. Rudenko ističe da do dogovora nije moglo doći, jer je ukrajinska strana stalno menjala poziciju.

Pregovarački proces je zaustavljen, potvrdio je 17. maja savetnik predsednika Ukrajine Mihail Podoljak, koji je bio član pregovaračke delegacije. Podoljak je pred TV kamerama kazao da će pregovori biti nastavljeni kad Zelenski bude postavljao uslove.

Za nemački "Bild" ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je rekao da nema ništa protiv primirja po kome bi Rusija napustila sve ukrajinske teritorije i dala 500 milijardi dolara kompenzacije za štetu koja je nastala u ratu. Da Kuleba više razmišlja o ratu nego o mirnom rešenju, dokazuje i to što je kazao da je njegov glavni zadatak da dobije što više oružja i vojne tehnike od zapadnih zemalja i da predlaže što više sankcija Rusiji. Nesporno je da Amerika šalje značajne količine oružja, ali jedan deo toga Rusi unište u transportu a dosta toga i zarobe. Od avgusta 2021. do sada Amerikanci su dali Ukrajini više od 1.400 prenosnih PVO sistema "Stinger", zatim više od 5.500 protivtenkovskih raketa "dževelin".

Moskovski vojni ekspert Aleksej Leonkov kaže da će zbog pozicije Kijeva poslednji pregovori biti onda kad neko iz Kijeva bude morao da potpiše kapitulaciju.

Ministar Sergej Šojgu kazao je da će zbog povećane opasnosti sa Zapada do kraja ove godine biti formirano 12 vojnih jedinica u Zapadnom vojnom okrugu Rusije. Armija će dobiti do kraja godine više od 2.000 jedinica savremenog oružja i vojne tehnike.

MILIONI OTIŠLI NA ZAPAD

OKO pet miliona i 350.000 građana Ukrajine otišlo je u zemlje EU, od toga 3,3 miliona u Poljsku, izjavila je Meri Akopjan, zamenica ministra unutrašnjih poslova Ukrajine. U Češkoj je 344.000 Ukrajinaca dobilo vize za privremeni boravak. Značajan broj Ukrajinaca nastojaće da ostane i radi u Zapadnoj Evropi.

LASERIMA PROTIV BESPILOTNIH LETELICA

RUSKA vojska je počela da koristi lasere za obaranje ukrajinskih bespilotnih letelica. Potpredsednik ruske vlade zadužen za vojnoindustrijski kompleks Jurij Borisov kazao je da je laser "zadira" nova generacija oružja i on može na razdaljini do pet kilometara da sprži protivnički dron.

Donedavno je ruska armija imala u svom naoružanju lasere "Peresvet" koji su mogli da oslepe protivnika, ali nisu imali takvu snagu da obore protivničku letelicu na tako velikom rastojanju. Novi laseri, po kazivanju Jurija Borisova, mogu da unište protivnički dron u roku od pet sekundi.

Do sada su Rusi rušili mnogo hvaljene turske bespilotne letelice "bajraktar" "pancirima" i "torovima". Nije tajna da su rakete tih PVO sistema skupe, ali su njima gađani turski dronovi kako bi se zaštitila ruska vojna tehnika i vojnici.

Ukrajinski mediji tvrde da sada Turci insistiraju da se njihovi dronovi ne približavaju prvim pozicijama na frontu, gde su jake ruske PVO jedinice, jer su ih Rusi mnogo obarali.

Amerikanci su Kijevu dali 121 taktičku bespilotnu letelicu, kao i dronove "Svičbled", a za njihovo korišćenje obučeno je 20 operatora. Jeftine dronove Ukrajinci koriste za otkrivanje protivničkih položaja, a druge za navođenje artiljerijske vatre. Ruski vojnici ne skrivaju da im ti dronovi prave probleme.

Na drugoj strani, predstavnik Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konačenkov tvrdi da su do sada oborili 952 različite ukrajinske bespilotne letelice.

Rusi su inače počeli da koriste nove modifikacije bespilotnih letelica "orlan-10", koje mogu da gađaju vojne objekte i protivničke vojnike. Naravno da i Rusi koriste dronove koji prate situaciju na frontu, ali imaju i dronove-samoubice koji, kad dobiju komandu, napadaju protivničke ciljeve. Ministarstvo odbrane Rusije je ovih dana pokazalo kako je ruski dron oštetio dve američke haubice, a zatim su te položaje gađali artiljerijom.