AZOV NA SUD, REZERVISTI U RAZMENU: Moskva odlučila šta očekuje zarobljenike kada izađu iz Marijupolja

Kućama se bez suda mogu vratiti ukrajinski rezervisti koje su vlasti mobilisale. Da se ne dopusti razmena "neonacističkih zločinaca" predložio je Komitet za odbranu i bezbednost ruskog parlamenta na čijem je čelu general-pukovnik Andrej Kartapolov.

S druge strane, u Kijevu umiruju svoju javnost izjavama da nikako nisu mogli da oslobode svoje vojnike u čeličani "Azovstalj" i da je predaja bila jedini način da se ljudima sačuvaju životi. Zamenica ministra odbrane Ana Maljar ostavlja nadu da će vojnici iz "Azovstalja" biti razmenjeni sa ruskim vojnicima.

U utorak je bilo dogovoreno da iz skloništa "Azovstalja" izađe, bez oružja, oko 1.000 ukrajinskih vojnika. U određenom roku ih je izašlo svega stotinak, ali su Ukrajinci tražili produženje humanitarnog koridora do 22 sata. Na kraju su, po kazivanju predstavnika Ministarstva odbrane Rusije, u utorak izašla 694 ukrajinska vojnika, koji su bili u podzemlju čeličane. Od njih je 29 bilo ranjeno. Od 16. maja se do sada u "Azovstalju" predalo 959 ukrajinskih vojnika, od kojih je 80 ranjenika i svi oni su smešteni u bolnici u Novoazovsku, koja je sada pod jakim vojnim obezbeđenjem.

U skloništima "Azovstalja" bi moglo da bude još oko 1.200 ukrajinskih vojnika. Koliko je zajedno sa njima plaćenika, tek treba da se vidi. Kada i poslednji ukrajinski vojnik izađe iz "Azovstalja" ruska vojska će detaljno prekontrolisati sve podzemne prostorije i hodnike kako se ne bi dogodilo da se neko sakrio. Pre masovne predaje ukrajinskih vojnika u "Azovstalju" Istražni komitet Ruske Federacije saopštio je da je ukupno bilo zarobljeno oko 4.000 vojnika, od kojih je oko 200 oficira. Po rečima onih koji su izašli iz skloništa, tamo su velike zalihe "tehničke vode" koju su prokuvavali pre nego što su je pili, ali je hrane malo. Oni koji žele da i dalje žive moraće da izađu iz skloništa, a oni drugi mogu još neko vreme da razmišljaju o životu i smrti.

Interesantno je da su svi koji su se predali poskidali sa uniforme ambleme Azova, ali oni ne mogu da sakriju svoju prošlost, jer su svi napravili razne tetovaže na telu i nacistička obeležja. Do sada su u Kijevu izbegavali da govore o razmeni zarobljenih vojnika. Verovatno žele da to bude po principu "sve za sve", ali na to neće pristati Rusi, jer su zarobili znatno više ukrajinskih vojnika, među kojima je mnogo dezertera. Te dezertere će ionako pustiti da se vrate svojim porodicama. Ali, jedan broj se boji povratka na teritoriju koju kontroliše ukrajinska vojska, da ih opet ne pošalju na front.

Moskovski vojni eksperti objašnjavaju da je velika razlika u borbenom duhu ukrajinskih profesionalnih vojnika i rezervista. Profesionalce su za gradske borbe obučavali zapadni vojni instruktori. Zbog toga oni i ne izlaze iz gradova, nego u prve rovove guraju rezerviste, koji najviše ginu.

Ruska vojska će i dalje primenjivati taktiku opkoljavanja gradova i pravljenja "kotlova" bez forsiranja gradskih borbi, da bi sačuvala živote svojih vojnika.

Ministar pravosuđa Ukrajine Denis Maljuska nije kazao koliko je ukupno pomilovano zatvorenika, ali je istakao da se njih 363 odlučilo da se priključi jedinicama i otišli su na front. Ako ostanu živi, oni se više neće vraćati u zatvore.

Američke biolaboratorije na sve strane u bivšim republikama SSSR

NIJEDAN ruski ozbiljni medij nije pisao o laboratoriji u kojoj se tobože pravilo biološko oružje u podzemlju čeličane "Azovstalj". Poznati ruski sajt "Carigrad" upozorava da širenje dezinformacija o biološkim laboratorijama ispod čeličane, koju je prvi lansirao 5. aprila bloger Mefodij na sajtu "Pikabu", a kasnije preuzimali mnogi tabloidi, ne koristi Rusiji. Igor Nikulin, bivši predstavnik Rusije u Komisiji UN za biloško oružje, kaže da bi ta priča bila realna da je u blizini čeličane bio koncentracioni logor. Podsetio je da su sve vojno-biološke laboratorije u Ukrajini bile predate pod kontrolu tamošnjeg ministarstva odbrane i u sklopu su postojećih naučnih i medicinskih institucija.

Ali, zato nije sporno da su i pre rata u Ukrajini u Moskvi upozoravali da su Amerikanci počeli da prave biološke laboratorije u bivšim sovjetskim republikama, uglavnom "preprofiliranjem" već postojećih medicinskih, veterinarskih i naučnoistraživačkih centara. Prvi skandal je bio sa laboratorijom nedaleko od Tbilisija, glavnog grada Gruzije, gde su Amerikanci angažovali Istraživački centar Ričarda Lugara. Gruzijska opozicija je tada govorila o većoj smrtnosti pacijenata.

U Ukrajini su Rusi došli do dokumentacije iz koje se vidi da se Harkovski institut veterinarske medicine bavio istražiavanjem prenošenja patogena preletom ptica. Jedan broj eksperimenata se sprovodio u laboratoriji formiranoj u bazi Kijevskog državnog naučnog instituta. Eksperimenti su bili i u Institutu u Odesi.

Amerikanci su finansirali otvaranje bioloških laboratorija iz fondova USAID, a deo programa je finansirao i Pentagon. Tako je u Dagestanu laboratorijska baza bila u Republičkom centru borbe sa tuberkolozom, kao i u Institutu gastroenterologije.

I u Uzbekistanu su Amerikanci finansirali biološku laboratoriju, koja se nalazi u Taškentu. Zatim su otvorene još dve laboratorije u gradovima Andižan i Fergana. U Kazahstanu je laboratorija organizovana u gradu Žambilj, ali je više od 98 odsto građana bilo protiv.

U Ukrajinu ušlo 6.824 najamnika iz 63 zemlje

U SKLONIŠTIMA nema više ranjenika, a koliko je ostalo još stranaca zasad se ne zna. Ministarstvo odbrane RF je saopštilo da je u Ukrajinu za sve vreme rata ušlo 6.824 najamnika iz 63 zemlje. Najviše ih je došlo iz Poljske, SAD, Kanade, Rumunije, Velike Britanije i Gruzije. Posle raketiranja poligona gde su oni pripremani za akcije, deo njih je poginuo, a drugi se otreznio i vratio odakle su došli. Koliko ih je ostalo u Ukrajini tačno zna samo Ministarstvo odbrane Ukrajine.