RUSIJA SAMA KROJI GRANICE: Moskva se ne obazire na upozorenja sa Zapada u vezi sa teritorijalnim promenama

Bivši ruski predsednik i premijer Dmitrij Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, ovom izjavom je objasnio kakva će reakcija Moskve biti kad se Donjecka i Luganska republika, kao i Hersonska oblast, izjasne da će da se pripoje Rusiji. Rukovodstvo Rusije će, kao i u slučaju Krima, prihvatiti te želje, objašnjavajući da to nije prisilno ujedinjenje, već želja naroda.

To što zemlje G-7 nameravaju da smanje uvoz energenata iz Rusije je pljačka sopstvenih građana. Najavu zemalja G-7 da će pojačati sankcije Medvedev je prokomentarisao sarkazmom, kazavši da je mislio da će oni Rusiju pomoći materijalno da iskoreni nacizam u Ukrajini. Ocene Medvedeva pokazuju da su u Moskvi svesni da će sankcije dugo trajati i da se uopšte ne uzbuđuju šta će reći ministri spoljnih poslova "sedmorke" koja je tri dana razgovarala u Nemačkoj. U Moskvi su uvereni da će za njene energente biti dovoljno zainteresovanih kupaca van Evrope.

- Države G-7 pozivaju Kinu da ne pomaže Rusiji u zaobilaženju sankcija i da ne pruži Rusiji vojnu pomoć. Ovo je nastavak direktne intervencije u unutrašnje stvari Kine i nagoveštaj da oni mogu da kazne Kinu ako se nešto dogodi - naveo je Medvedev.

Ministar spoljnih poslova rusije Sergej Lavrov ističe je objasnio da se Rusija sada nalazi kao 1917. i 1991. godine pred "izborom istorijskog puta". On ocenjuje da je Zapad definitivno potkopao svoju reputaciju pljačkaškim akcijama, da sada više niko nije bezbedan od "državne piraterije", pa je logično što mnoge zemlje smanjuju zavisnost od dolara.

Mada se na istoku Ukrajine vode žestoke borbe i Ukrajina gubi grad po grad, u Kijevu i dalje šire optimizam i ubeđuju svoj narod da će na kraju pobediti. Načelnik Glavne uprave vojne obaveštajne službe Ukrajine Kiril Budanov je za britansku TV kompaniju kazao da će prelomni trenutak biti u drugoj polovini avgusta, a krajem ove godine će biti završena većina bojevih akcija.

- Do kraja godine ćemo uspostaviti ukrajinsku vlast na celoj teritoriji koju smo do sada izgubili, uključujući Krim i Donbas - kazao je Kiril Budanov.

Interesantno je da ukrajinska propagandna mašina pokušava da umiri svoje medije i natera ih da smanje pisanje o vojnicima nacionalističkih bataljona "Azov" koji se nalaze u okruženju u čeličani "Azovstalj" u Marijupolju.

- U "Azovstalju" se nalaze ne samo azovci, već i jedinice morske pešadije, zatim pripadnici TOR-a (specijalne policije), kao i graničari. Zašto se spominju samo azovci, a ne i drugi - pitao je ukrajinski politehnolog Vladimir Petrov, koji radi u predsedničkoj administraciji Zelenskog.

Nesporno je samo da je jedan broj medija na Zapadu počeo otvoreno da piše i govori da pripadnici "Azova" imaju neonacistička obeležja i da propagiraju takvu ideologiju. To već počinje da stvara probleme predsedniku Zelenskom koji ne može da se pravi da je to "šaka nacionalista" i da ih pravda kako su oni ipak patriote.

I u nedelju je ruska vojska nastavila da visokopreciznim raketama gađa ukrajinske vojne ciljeve. U Sumskoj oblasti Ukrajine uništene su dve lansirne rampe sistema S-300 kao i jedan radar. U 15 mesta su uništene ukrajinske bespilotne letelice. A u Hersonskoj oblasti ruski PVO je oborio jednu raketu "točka-U".

Na frontu kod grada Slavjanska i Harkova na istoku Ukrajine pojavila se američka vojna tehnika. Kolika će Ukrajincima biti korist od nje tek treba da se vidi. Rusi smatraju da bi moglo da se dogodi da u zoni oružanog sukoba budu zapadni instruktori koji bi zapravo zajedno sa Ukrajincima koristili to oružje.

NISU SVI ZA SANKCIJE

AMERIČKI "Forin polisi" piše da neke zemlje Jugoistočne Azije žele da budu neutralne kad je reč o sukobu u Ukrajini i da većina država tog regiona smatra da Vašington vodi politiku "defektne demokratije" i ne veruje u američku priču da se vodi bitka demokratije protiv autokratije: "Većina zemalja u svetu smatra da Amerika koja propoveda demokratiju treba prvo da izleči sebe", piše "Forin polisi".

SPREČENA KATASTROFA

NARODNA milicija Luganske narodne republike sprečila je eksploziju u fabrici eksploziva "Zarja" u gradu Rubežnom. Posle odlaska ukrajinske vojske oni su minirali skladište u kom se nalazio oko 49 tona eksploziva. Da se dogodila diverzija došlo bi do velike katastrofe, jer se u blizini skladišta nalazilo više vagona sa amonijakom, azotnom i sumpornom kiselinom, kao i benzolom.