SADA TRAŽE MORATORIJUM OD PET GODINA: Žestoka podela unutar EU oko ruske nafte, najviše se bune Mađari, Slovaci, Česi i Bugari

"Velikodušna" ponuda Brisela da Budimpešta i Bratislava, koje nisu povezane na evropske naftovode, nemaju izlaz na more i direktno zavise od Rusije, budu izopštene iz zajedničkog paketa mera (koji predviđa potpuno odustajanje od ruske nafte u sledećih šest meseci, a od derivata do kraja godine), nije zadovoljila epitete dve zemlje.

U Mađarskoj i Slovačkoj traže da ovaj moratorijum potraje još dugih pet godina. Do tada, ko zna ko će se, kako i odakle snabdevati naftom, niti se zna da li će rat u Ukrajini biti daleka prošlost. Odmah su zvanično reagovali Prag i Sofija porukom da ne vide razlog zbog čega ne bi bili tretirani na isti način kao i mađarski i slovački partneri.

Za razliku od njih, zemlje koje su tradicionalno protivnici Rusije i ruske politike, zbog starih antagonizama s Moskvom, poput Poljske i baltičkih zemalja, traže da se embargo na rusku naftu primeni na sve, bez odlaganja i posebnih tretmana. Dakle, bez ikakvih popusta, čak ni za Mađarsku i Slovačku. Među članicama se sada lome koplja, a EU ima ambiciozan cilj da do konačnog dogovora u takvoj atmosferi dođe već do 9. maja, na 72. po redu Dan Evrope, dakle svega za nekoliko dana.

Koliko je nerealno da svi praktično odjednom ostanu bez ruske nafte govori i podatak da su zemlje članice EU, od početka ruske invazije na Ukrajinu do kraja aprila, od Rusije, brodovima, naftovodima i gasovodima, kupile fosilno gorivo za čak 44 milijarde evra. Zanimljiv je još jedan podatak, s početka ratnih sukoba, kada se isporuka ruskog gasa ka Zapadu više nego udvostručila. Prema podacima Evropske mreže operatora prenosnog sistema za gas (ENTSOG), gasovodom "Bratstvo", iz Rusije, preko ukrajinske teritorije, do Slovačke, protok je od 23. do 28. februara porastao sa 372 na 851 gigakilovat-sat, što je objašnjeno logikom povećane potražnje na tržištu iz straha od nestašica i zbog stvaranja zaliha. Strepnja, u međuvremenu, nije opala.

Dodajmo tome i opomenu Svetske banke da bi rat u Ukrajini mogao da proizvede najveće poskupljenje osnovnih proizvoda u poslednjih pola veka, čime se stiče kompletna slika o tome koliku bi pometnju moglo da izazove odustajanje od ruskih energenata.

BRIŠU "SPUTNjIK" I DRUGE MEDIJE

UZ naftu i produžavanje za 58 imena liste od 1.093 osobe kojima su uvedene lične sankcije, u EU nastoje da još više izopšte ruske medije, poput Sputnjika, Rusije 24 i nekih drugih, tako što će biti ukinute ne samo preko TV, nego i putem kabla, satelita, interneta i aplikacija za "pametne" telefone.