ZA CIVILE OTVOREN KORIDOR: I tokom praznika granatiran istok Ukrajine, ruski PVO za 24 sata oborio 13 ukrajinskih bespilotnih letelica

NA ISTOKU Ukrajine su i za vreme uskršnjih prazničnih dana grmele granate i rakete. U nedelju ujutro ruske snage su raketirale pet železničkih stanica u centralnoj i zapadnoj Ukrajini, u Vinickoj i Kijevskoj oblasti, da bi onemogućile transport vojne pomoći koja stiže sa Zapada.

Foto AP

Ruski PVO je u minula 24 sata oborio 13 ukrajinskih bespilotnih letilica i jednu raketu "točka-U". Raketama su uništili četiri komandna mesta ukrajinskih bataljona, među kojima su štab 81. desantne brigade ukrajinske vojske i štab 110. brigade teritorijalne odbrane Ukrajine.

Visokopreciznim raketama pogođena je velika rafinerija u gradu Kremenčuk, kao i skladište nafte i derivata kojim se snabdevala ukrajinska vojska. Kremenčuk, u Poltavskoj oblasti u centralnom delu Ukrajine, ima oko 200.000 stanovnika. Od Kijeva je udaljen 259, a od Poltave 113 kilometara.

Ministarstvo odbrane Rusije otvoriće humanitarni koridor i prestaće paljba da bi civili mogli da se evakuišu iz čeličane "Azovstalj". Od 14 sati po moskovskom vremenu ruska vojska se povukla sa ulaza u čeličanu i dala šansu civilima da se sklone, ali su to morali da signaliziraju belom zastavom, pa su mogli na koju god žele stranu.

Vojnici i oficiri moraju da izađu bez oružja i da prođu kontrolu kao zarobljenici, svima se garantuje život, a ranjenima medicinska pomoć. Apeli ukrajinskih vojnika u "Azovstalju" da im pošalju pojačanje da naprave proboj iz obruča bili su uzaludni.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da vojnički nisu sposobni da deblokiraju Marijupolj. Koliko je tačno ostalo stranih plaćenika u čeličani "Azovstalj", niko ne zna. Predsednik Donjecke NR Denis Pušilin izjavio je u ponedeljak da legionara ima oko 400. Što se tiče pokušaja proboja ukrajinskih snaga iz "Azovstalja", Pušilin ističe da vojska Donjecka i ruske jedinice imaju dovoljno vojnika da spreče taj pokušaj.

Oni koji su se predali tvrde da vojnici nacionalističkih ukrajinskih bataljona štite ulaze u "Azovstalj" i ne dozvoljavaju onima koji bi se rado predali da to i učine.

Sistem s-500 / Foto MO RF

- Hoću da se sretnem sa Putinom, da zaustavimo rat. Ne bojim se tog susreta, nemam pravo na strah jer je naš narod pokazao da se ničega ne boji kad je golim rukama zaustavljao ruske tenkove - rekao je Zelenski, a vrlo brzo zatim dodao da on ne želi da se sretne sa ruskim predsednikom, ali je prisiljen ako hoće diplomatsko rešenje.

Morao je da prizna da je njegova država razoružana i da vojska trpi poraze.

- Ako nam saveznici ne daju oružje, nećemo imati ni državu. Verujem da će nam stići naoružanje, a kad pobedimo, imaćemo najjaču i najiskusniju armiju u Evropi. Bićemo jedna od najmoćnijih država u Evropi - obećao je Zelenski.

Male su šanse da se sretnu Putin i Zelenski jer dogovor o miru između Moskve i Kijeva sada ne želi Zapad. Putin ne želi prazan razgovor sa Zelenskim, već postavlja uslov da se na papir stavi dogovor kojim bi Kijev priznao da je Krim zauvek ruski i da su Donjecka i Luganska NR samostalne zemlje, a i Ukrajina bi se obavezala da neće u NATO.

Mada je Zelenski jedno vreme bio spreman da odustane od puta u NATO, sada se situacija promenila. Predsednik ukrajinskog parlamenta Stefančuk kazao je da Ukrajina ne namerava da iz ustava izbaci formulaciju da će težiti ulasku u NATO. To je Stefančuk kazao u intervjuu "Ukrajinskoj pravdi". Na početku pregovora sa ruskim predstavnicima, Ukrajinci su govorili da je Zelenski spreman da odustane od ulaska u NATO i razmeštanja na njenoj teritoriji stranih baza i raketa. Pre dva meseca Zelenski je svom narodu govorio da trećina zemalja članica NATO ne želi da Ukrajina postane članica vojnog saveza.

Danas su u Kijevu bili američki državni Sekretar Entoni Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin. Bila je to prva poseta američkih političara Ukrajini posle početka ruske vojne operacije. Oni su najavili da će se američke diplomate narednih nedelja polako vraćati u Kijev. Gosti iz Amerike saopštili su da su izdvojili 713 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini i još 15 zemalja istočne i centralne Evrope. Od toga će 322 miliona dobiti Ukrajina.

Foto AP

Već ranije je Zelenski pozvao predsednika Bajdena da poseti Kijev da bi "video posledice ruske specijalne operacije". Najavljeno je da će nova američka ambasadorka u Kijevu biti Brižit Brink.

Nekada odlične odnose sa Rusijom rizikuje da pokvari Italija. Vlada u Rimu priprema treći paket vojne pomoći Ukrajini. Kako pišu italijanski novinari, radi se o "moćnijem oružju", konkretno o samohodnim artiljerijskim sistemima, kao i PVO. Taj paket pomoći biće usaglašen u utorak, na sastanku u vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj. Britanci nameravaju da pošalju u Ukrajinu 20 samohodnih artiljerijskih sistema AS-90 kalibra 155 milimetara i desetine granata za njih.

Pošto nisu uspeli da naprave "ekonomski blickrig" i uzdrmaju Rusiju, jer je Zapadna Evropa i dalje prisiljena da kupuje ruski gas, Vašington i London teraju bivše socijalističke zemlje da u Ukrajinu šalju preostale stare tenkove i oružje. Zapadne zemlje obećavaju Kijevu da će mu dostaviti moderne haubice da bi ukrajinska artiljerija bila ubojitija i imala znatno veći domet. Vašington ne planira da šalje svoje vojnike, nego treba da ginu Ukrajinci i plaćenici iz raznih zemalja, koje u medijima predstavljaju kao dobrovoljce iako su već ratovali na mnogim frontovima.

Bez obzira na vojnu podršku iz SAD, vlastima u Kijevu ne ide u prilog nastavak rata, jer gube sve veći deo teritorija, a jedan broj oblasti želi da se pridruži Donbasu i pripoji Rusiji. Tako stanovnici jednog rejona Zaporoške oblasti žele da budu u sastavu Donjecke NR.

Osim Nemačake, Austrije i Mađarske, niko se ne usuđuje da javno govori kakve bi bile posledice u privredi ako se odreknu ruskog gasa. Ruska vojska uskoro dobija najnovije raketne sisteme, kojima će moći da obara protivničke projektile na daljini do 600 kilometara.

Mnogohvaljeni najnoviji PVO sistem S-500 "Prometej", koji je minulih meseci prošao probna gađanja, počeo je da se proizvodi serijski, izjavio je Jan Novikov, generalni direktor "Almaz--Anteja", koncerna koji je konstruisao i napravio taj kompleks.

- Najnoviji sistem "Prometej" superiorniji je od svih prethodnih PVO sistema napravljenih u Rusiji - kazao je Jan Novikov u intervjuu časopisu "Nacionalna odbrana".

"Prometej" je najnovije pokoljenje sistema "zemlja-vazduh". Može da obori ciljeve u radijusu od 600 kilometara. Radi se o perspektivnom kompleksu PVO velikog dometa, sposobnom da obara sve tipove aerodinamičkih i balističkih ciljeva, uključujući hipersonične rakete i bojeve blokove interkontinentalnih balističkih raketa.

S-500 će biti osnovni sistem protivvazdušne odbrane najvažnijih rejona Rusije, prvi ešalon odbrane od protivnikovih raketa koje će moći da obara na velikoj razdaljini. Ruski sistemi S-300 i S-300P namenjeni su za zaštitu pre svega od aviona, krilatih raketa, kao i bespilotnih letilica. S-300V je sistem protivraketne odbrane za presretanje protivničkih raketa malog i srednjeg dometa.

Foto AP

Bilo je planirano da do 2020. godine ruske jedinice dobiju deset diviziona S-500, ali su rokovi produženi, pa će prvi kontingenti stići do kraja godine. Ruski PVO integrisaće sve svoje sisteme od S-300 i S-400 i S-350, do najnovijih S-500.

RUSIJU NEMOGUĆE IZOLOVATI

BIVŠI nemački kancelar Gerhard Šreder tvrdi da je Rusiju nemoguće izolovati dugoročno, ni ekonomski a ni politički, jer Nemačkoj privredi trebaju ruske sirovine. Ne radi se samo o nafti i gasu već i o metalima. "Rusija ne namerava da obustavi dostavu gasa Nemačkoj", tvrdi Šreder, inače predsednik Saveta direktora ogromne ruske kompanije "Rosneft" i rukovodilac Komiteta akcionara gasovoda "Severni tok". Šreder, od koga su socijaldemokrate bez uspeha tražile da napusti stranku posle početka intervencije u Ukrajini, podsetio je da je SSSR i u vreme najvećeg Hladnog rata redovno dostavljao gas Nemačkoj.

UN DA BUDU GARANT ZA CIVILE

UKRAJINA nije postigla nikakav dogovor sa Rusijom o uspostavljanju humanitarnog koridora za evakuaciju civila iz južnog grada Marijupolja, izjavila je potpredsednica vlade Irina Vereščuk, dodajući da bi UN trebalo da budu inicijator i garant takvog sporazuma. "Važno je razumeti da se humanitarni koridor otvara dogovorom obeju strana. Jednostrano najavljen koridor ne pruža bezbednost, pa stoga nije humanitarni koridor", objavila je Vereščukova na "Telegramu". Dodala je da bi predstavnici UN i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta trebalo da budu prisutni kada se uspostavi bilo kakav humanitarni koridor.

PUTIN: ZNAMO IMENA!

RUSKE vlasti znaju imena pripadnika zapadnih tajnih službi koji nadgledaju rad službenika ukrajinskih bezbednosnih agencija i savetuju ih kako da pripreme atentate na ruske novinare, izjavio je u ponedeljak Vladimir Putin na sednici Odbora Glavnog tužilaštva Rusije. On je naveo da takvo postupanje otkriva odnos Zapada prema pravima novinara i slobodi informisanja i prema ljudskim pravima uopšteno i da "imperijalne ambicije i stare kolonijalne navike" neće uspeti u Rusiji.

"Otvorene provokacije protiv naših oružanih snaga takođe zahtevaju temeljnu istragu, uključujući korišćenje resursa stranih medija i društvenih mreža. Neophodno je na najodlučniji način zaustaviti bilo kakve zločine na teritoriji RF", poručio je Putin i dodao da u prvi plan Zapada dolazi, kako kaže, cepanje ruskog društva i uništenje Rusije, ali je poručio da "to tako ne ide". Dodao je da rusko društvo pokazuje zrelost, solidarnost, da podržava oružane snage, napore u cilju bezuslovnog osiguranja bezbednosti same Rusije i podrške građanima koji žive u Donbasu.

BERLIN ŠALjE VOJNA VOZILA

NEMAČKA kompanija namenske industrije "Rajnmetal" zatražila je odobrenje za izvoz 100 starih borbenih pešadijskih vozila tipa "marder" u Ukrajinu. Kompanija zasada traži izvoznu dozvolu za vozila u njihovom trenutnom stanju, ali s planom da ih obnovi u narednim mesecima, pre nego što ih isporuči Ukrajini. Ovaj izvoz moraće da odobri nemački komitet za nacionalnu bezbednost, komitet kojem na tajnim sednicama predsedava kancelar Olaf Šolc.

SPREMALI SE DA UBIJU SOLOVLjOVA

RUSKA federalna služba sprečila je atentat na televizijskog novinara Vladimira Solovljova, koji vodi glavnu političku emisiju na kanalu Rusija 1. Političari iz Kijeva su više puta otvoreno govorili da bi nagradili onoga ko likvidra Solovljova. U dogovoru sa ukrajinskom tajnom policijom pripreman je atentat na Solovljova, a ubice su regrutovane iz neonacističkih krugova. U kući gde su stanovali teroristi policija je pronašla eksplozivnu napravu i osam Molotovljevih koktela, šest pištolja, lažne ukrajinske pasoše, nacionalističku literaturu i obeležja. O nameri ukrajinskih neonacista novinare je obavestio Vladimir Putin.

Pogledajte više