U ''AZOVSTALJU'' VOJNIKE ČEKA ILI PREDAJA ILI SMRT: Kakva će biti sudbina boraca koji se nalaze u katakombama čeličane u Marijupolju
MOSKVA je u sredu dala novi rok ukrajinskim borcima da se predaju i napuste podzemlja čeličane "Azovstalja". Prethodni poziv u utorak niko od ukrajinskih vojnika, a ni članova njihovih porodica nije iskoristio jer se na tri humanitarna izlaza niko nije pojavio.
Zna se da su svi izlazi iz "Azovstalja" blokirani i da je u podrumima sve manje hrane i vode. Šanse da naprave proboj za pripadnike Azova su samo teoretske. Sergej Volina, komandant ukrajinskih marinaca koji se bore u poslednjem uporištu Marijupolja, poručio je da su njegove snage suočene "sa svojim poslednjim danima, ako ne i satima", naveo da su ruske snage znatno nadmoćnije, "10 prema jedan", i uputio je svetskim liderima poziv za pomoć.
- Apelujemo i molimo sve svetske lidere da nam pomognu, Tražimo od njih da organizuju izvlačenje i odvedu nas na teritoriju treće države - saopštio je Volina, navodeći da Rusi imaju "prednost u vazduhu, u artiljeriji, u svojim snagama na kopnu, u opremi i u tenkovima".
Moskovski vojni reporter Aleksandar Koc je u sredu saopštio da je iz "Azovstalja" izašlo 35 ukrajinskih vojnika iz morske pešadije. Pre toga je u Donjeckoj narodnoj miliciji rečeno da je pet ukrajinskih vojnika napustilo čeličanu. Oni su ispričali da se u podzemnim prostorijama nalazi oko 200 civila, dece i žena. Jedan od vojnika 95. jurišne brigade ukrajinske armije napisao je na društvenim mrežama da od februara nisu dobili platu. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je obećao da će svi koji su na frontu dobiti po 100.000 grivni, što je oko 3.000 evra.
Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov pokazao je na svom telegram-kanalu snimak svojih specijalaca u pogonima "Azovstalja". Oni su zajedno sa ruskom vojskom i jedinicama Donjecke narodne republike već zauzeli određene delove čeličane. Kadirov kaže da su pronašli toliko municije da uopšte ne moraju da troše svoju.
Ukrajinske vlasti navode da je oko 100.000 civila ostalo u gradu Marijupolju i da je na desetine hiljada ubijeno u ruskoj opsadi grada na Azovskom moru. Kijev je u sredu saopštio i da je Ukrajina postigla preliminarni sporazum sa Rusijom o uspostavljanju humanitarnog koridora kojim bi se evakuisali žene, deca i stare osobe iz Marijupolja.
Bivši predsednik i premijer Rusije Dmitrij Medvedev, koji je sada potpredsednik Saveta bezbednosti Rusije, smatra da je pomoć stranih građana Ukrajini beskorisna. Medvedev ističe da se na plaćenike ne odnosi Ženevska konvencija. Oni će biti denacifikovani zajedno sa svojim instruktorima i banderovcima.
Penzionisani general-pukovnik Vladimir Šamanov koji je sada poslanik u ruskom parlamentu, izjavio je da će sada u drugoj etapi spacijalne vojne operacije, jedan od prioriteta biti osvajanje Odese.
- Čim se osvoje svi gradovi u Donbasu, ruska vojska će krenuti na Odesu. Sada se ruske jedinice kreću ka Nikolajevu a zatim na red dolazi Odesa - kazao je Šamanov.
U sredu je i Kijev objavio svoje podatke o žrtvama na ruskoj strani i uništenom oružju Moskve. Prema tim podacima poginulo je 20.900 ruskih vojnika, oboren je 171 avion, 150 helikoptera, 815 tenkova i mnogo pomoćne tehnike. Sve ove brojke je nemoguće objektivno proveriti.
Rukovodstvo vazduhoplovnih snaga Ukrajine demantovalo je svoje glavne saveznike Amerikance da je Kijev dobio avione i znatno ojačao zaštitu svog neba. Naime, predstavnik američkog Pentagona Džon Kirbi je izjavio da je Ukrajina dobila određeni broj aviona od svojih saveznika kao i rezervne delove za njih.
- U ovom trenutku ona ima znatno više aviona nego što ih je imala pre dve nedelje - kazao je Kirbi.
U Kijevu ističu da su dobili samo rezervne delove a ne letelice, tako da će moći da remontuju i osposobe avione koji nisu mogli da lete. Ova javna polemika među saveznicima je plod ogorčenja Kijeva što im Zapad ne pruža veću i bržu pomoć.
Bez obzira na to što Kirbi nije govorio iz koje su istočnoevropske zemlje stigli avioni zna se sa kim je Vašington pregovarao - to su bivše članice Varšavskog bloka, kojima su avioni ostali još iz vremena dok su sa Moskvom bili saveznici. Najviše tih aviona ima Poljska, ali i ako sve bivše socijalističke zemlje, a sada članice NATO, daju svoje avione Ukrajini, ta brojka ne može biti veća od 50.
Kad se zna da su Rusi uništili većinu vojnih ukrajinskih aerodroma i radara, čak ni sa dobijenim avionima i helikopterima Ukrajina ne može da popravi odnos snaga na svom nebu jer je ruska avijacija daleko brojnija i modernija.
Na brifingu 18. aprila general-major Igor Konašenkov je rekao da su ruske snage uništile 139 ukrajinskih aviona raznih tipova, kao i 105 helikoptera. Kad se zna da su pre rata Ukrajinci imali 196 aviona, od kojih doduše jedan broj nije bio u letnom stanju, onda ispada da im je ostalo 57 aviona. Od 126 helikoptera do sada je uništeno 105.
Amerikanci ne znaju gde završava oružje koje oni šalju kao pomoć Ukrajini. Sagovornik iz obaveštajnih službi SAD kazao je za Si-En-En da "na početku se može pratiti put tog oružja, a zatim ono završava u magli rata, praktično propada u crnu rupu".
Mada se za bar deo tog oružja zna gde završava - u ruskim rukama. Jer, mnogohvaljene protivtenkovske rakete "dževelin" i prenosni PVO sistemi "stigner" često postaju plen ruskih vojnika. Napuštajući položaje ukrajinski vojnici često ostavljaju oružje i municiju koje onda preuzimaju vojnici Donjecke i Luganske republike. Uostalom, helikopteri kod Marijupolja su pre desetak dana bili oboreni upravo američkim stingerima.
PUTEVI ORUŽJA
Oružje u Ukrajinu stiže preko više kanala. Najveći je onaj iz Poljske odakle dovoze oružje i tehniku u Lavov, najveći grad zapadne Ukrajine. Nedavno su Rusi nedaleko od Lavova uništili skladište vojne tehnike koja stiže sa Zapada. Ali oružje može da stigne i drugim putem, preko Rumunije.
PUTINU RASTE POPULARNOST
Što više zapadni mediji i političari napadaju Vladimira Putina, poverenje ruskog naroda prema svom predsedniku raste. Centar za ispitivanje javnog mnjenja napravilo je sociološko istražvanje koje pokazuje da sada čak 74 odsto ispitanika podržava specijalnu operaciju ruske vojske u Ukrajini. To je devet odsto više od rezultata od 25. februara.
Putin je u sredu izjavio da je uveren da će zahvaljujući Rusiji u Donbasu zavladati mir.
- Rusija će delovati dosledno, postići ćemo normalizaciju života u Donbasu. Zahvaljujući Rusiji, u Donbasu će zavladati mir. Tako će i biti! - poručio je Putin obraćajući se učesnicima na sednici saveta platforme "Rusija - zemlja mogućnosti".
TEST INTERKONTINENTALNE RAKETE
MOSKVA je saopštila da je u sredu probno testirala nove interkontinentalne balističke rakete "sarmat", novo strateško naoružanje za koje je Vladimir Putin rekao da će sve one koji pokušavaju da prete Rusiji naterati da dobro promisle. Raketa je lansirana sa lokacije u Plesecku, na severozapadu zemlje i pogodila je metu na poluostrvu Kamčatka.
ŠARL MIŠEL O PRAVDI I ISTORIJI
ISTORIJA neće zaboraviti ratne zločine počinjene u Ukrajini, napisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na "Tviteru", uz fotografiju iz Borodjanke.
- U Borodjanki. Kao i u Buči i previše drugih gradova u Ukrajini. Istorija neće zaboraviti ratne zločine koji su ovde počinjeni. Bez pravde ne može biti mira - tvitovao je Mišel.
"MRTVI" I "PRECIZNI" PREGOVORI
MINISTAR inostranih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba smatra da će se pitanje završetka rata sa Rusijom rešiti na bojnom polju, a ne na pregovorima.
- Ukrajina ne planira da reši konflikt diplomatskim putem - kazao je Kuleba.
Takav stav je očigledno donet posle pritiska SAD i Velike Britanije jer je donedavno ukrajinsko rukovodstvo ponavljalo da se jedino pregovorima može zaustaviti krvoproliće. Kasnije su ih Amerikanci ubedili da mogu da pobede rusku armiju.
Službeni predstavnik ruskog MIP-a Marija Zaharova izjavila je da je Moskva odavno izgubila poverenje prema ukrajinskim pregovaračima. Delegacije iz Kijeva koriste pregovore za kupovinu vremena.
A portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u sredu izjavio da je Rusija predala Ukrajini nacrt dokumenta s preciznim formulacijama, i da je lopta u rukama Kijeva. "Čekamo odgovor", rekao je Peskov.