PRED DRUGI KRUG PREDSEDNIČKIH IZBORA U FRANCUSKOJ: Evropa u (neosnovanom) strahu od izbora Marin le Pen

Od eventualnog izbora Marin le Pen, koji bi mogao da se desi već u nedelju kada se održava drugi krug predsedničkih izbora, zaziru mnogi, od Viljnusa do Berlina. Zvanično, svi su oprezni i uzdržani. Jedino luksemburški šef diplomatije Žan Aselborn javno izražava zabrinutost zbog porasta ekstremne desnice i poziva francuske birače da spreče dolazak Marin le Pen na vlast, ističući da bi, u suprotnom, to uzdrmalo vrednosni i mirovni projekat u Evropi.

Drugi poruke malo "uvijaju u diplomatske oblande", ali sa sličnom suštinom. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ističe želju da "Evropljani ostanu ujednjeni", dok njen holandski kolega Vopke Hukstra kaže da je rat u Ukrajini pokazao koliko je demokratija dragocena.

Od prethodnih izbora 2017, stav Marin le Pen je evoluirao oko EU. Više se ne zalaže za izlazak, ni iz Unije, ni iz evrozone, imajući u vidu da joj je takva politika tada odnela dobar broj glasača. Ali, zastupa ideju o reformi EU iznutra, želeći da od nje stvori "Evropu suverenih nacija", odnosno slobodno udružene zemlje koje se neće stavljati evropske zakone iznad nacionalnih.

Ona, koja ima dug staž evorpskog poslanika, ne podnosi hladnokrvne briselske administratore koji kroje kapu narodima širom Evrope i zalaže se za povratak suvereniteta u mnogim domenima. To će, institucionalno, svakako, pozdraviti Mađarska i Poljska, koje bi tako dobile moćnog saveznika u drugačijoj viziji Evrope, iako će na onaj deo oko odnosa Marin le Pen s Rusijom Varšava gledati podozrivo. Ali, sve to se ne bi dopalo Briselu koji bi još jedan udarac u birokratsko-liberalne temelje evropske konstrukcije, posle Bregzita, teško podneo.

Možda je taj strah u Briselu ipak preteran, jer se i o Donaldu Trampu svašta pričalo kada je dolazio na čelo SAD, pa se ispostavilo da nikome nije naudio. Nije zapodenuo nijedan rat, čak je i pružio ruku severnokorejskom predsedniku, a pre svega se zalagao za interese Amerike, ne zalazeći previše u tuđa dvorišta. Izvesno je da bi od Marin le Pen moglo da se očekuje nešto slično.

Drugi razlog koji pokazuje da je bojazan možda prevelika je taj što aktuelni predsednik Emanuel Makron u svim dosadašnjim ispitivanjima javnog mnjenja za drugi krug vodi, manje ili više, ponekad i do deset odsto, u odnosu na Marin Le Pen, koja još u anketama nije uspela da okupi kritičnu masu i pređe magičnu brojku od pedeset odsto, bez čega nema ulaska u Jelisej, a samim tim ni rezona za strah u Briselu.

BONUS VIDEO - FRANCUSKA U KOLAPSU ZBOG SANKCIJA: Redovi na pumpama, kamiondžije u štrajku