UKRAJINSKI VOJNICI U LAVIRINTIMA "AZOVSTALJA": Rukovodstvo u Kijevu naredilo streljanje svih boraca koji se odazovu ruskom pozivu na predaju

Ministarstvo odbrane Rusije postavilo je ultimatum preostalim ukrajinskim vojnicima koji se nalaze u podrumima "Azovstalja" da se, ako žele da sačuvaju živote, predaju i polože oružje. Rok za predaju bio je u nedelju od šest sati ujutro do 13 sati. Ultimatum i poziv na predaju ponavljani su svakih pola sata. O tome da će svima koji se predaju biti spaseni životi obaveštene su UN, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Međunarodni Crveni krst.

Ukrajinske snage nastaviće da brane Marijupolj uprkos predlogu Rusije, saopštili su u nedelju zvaničnici grada pod blokadom ruskih snaga. Savetnik gradonačelnika Marijupolja Petar Andrjuščenko rekao je, odgovarajući na zahtev ruskog ministarstva odbrane, da ukrajinske snage nastavljaju borbu.

U subotu je ruska avijacija bacila na "Azovstalj" moćne avio-bombe FAB-500 i FAB-3000, koje su srušile nekoliko zidova tunela ispod te čeličane. Reagovao je predsednik Vladimir Zelenski kazavši da "ako Rusi unište vojnike u Marijupolju, rukovodstvo u Kijevu će odustati od daljih pregovora sa Moskvom. Pored ukrajinskih vojnika u "Azovstalju" je, po proceni ruskog ministarstva odbrane, oko 400 stranih plaćenika. Većina njih je iz evropskih zemalja i Kanade. Do sada se u Marijupolju u Metalurškom kombinatu "Iljič" predalo 1.464 vojnika i oficira 36. brigade ukrajinske morske pešadije.

U podrumima "Azovstalja" može biti najviše do 2.500 ukrajinskih vojnika i plaćenika. Među najratobornijima su vojnici iz nacionalističkih bataljona Azov, koji ne žele da se predaju, jer znaju da ih čeka sud za zlodela koja su počinili nad civilima ruske nacionalnosti. Oni ne mogu da se sakriju pošto svi na telu nose tetovaže sa nacističkim simbolima.

Od početka rata do minulog vikenda, gubici ukrajinske vojske i plaćenika koji ratuju na njenoj strani dostigli su 23.367 vojnika i oficira, tvrde u Ministarstvu odbrane Rusije. Samo u Marijupolju, Ukrajina je izgubila više od 4.000 ljudi. Tako su iz Moskve demantovali Zelenskog koji je izjavio da su, u toku specijalne ruske vojne operacije, ukrajinske snage izgubile od 2.500 do 3.000 vojnika. Predstavnik Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov tvrdi da raspolažu spiskovima poginulih Ukrajinaca.

I dok se vode žestoke borbe u "Azovstalju", a donedavno i u Metalurškom kombinatu "Iljič", oligarh Rinat Ahmetov, vlasnik tih giganata, poručuje da želi da se vrati u Marijupolj da realizuje planove kako bi čelik, koji se tamo proizvodi, kao i ranije, konkurisao na svetskom tržištu.

- Marijupolj je pokazao svetski primer heroizma. Za mene je on bio i ostaje ukrajinski grad - kazao je Rinat Ahmetov, najbogatiji ukrajinski oligarh, koji je ranije izjavio da će tužiti Moskvu za štetu nastalu tokom specijalne ruske operacije.

Odgovorio mu je predsednik Donjecke narodne republike Denis Pušilin, ističući da će o sudbini "Azovstalja" i Metalurškog kombinata "Iljič" odlučivati narod, a ne oligarh Ahmetov. Odluka o tim metalurškim gigantima biće doneta na osnovu mišljenja stanovništva Marijupolja. Niko od zaposlenih neće ostati bez posla, kazao je Pušilin.

Ahmetov je svoje bogatstvo stekao šurujući sa vlastima. Bio je veoma blizak sa bivšim predsednikom Viktorom Janukovičem.Finansirao je njegovu partiju Regioni Ukrajine, ali kad je 2014. godine Janukovič svrgnut, pa je morao da pobegne u Rusiju, Ahmetov je vrlo brzo prešao na stranu novog predsednika Petra Porošenka. Njemu je bilo najvažnije da sačuva svoje bogatstvo, a nije ga zanimala sudbina Rusa koji su živeli u Donbasu. Da bi se dodvorio novim vlastima, Ahmetov je finansirao nacionalistički bataljon Azov.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak kritikovao je Evropu koja je obećala Kijevu oružje, ali ne šalje to što treba. Zelenski smatra da tek posle povlačenja ruske vojske iz Ukrajine treba razgovarati o odustajanju Ukrajine da uđe u NATO, kao i o statusu Krima. Za Putina je status Krima zauvek rešen posle referenduma 2014, kad je narod odlučio da se vrati svojoj matici Rusiji. Sad Zelenski poručuje da bi dogovor o miru sa Rusijom mogao biti iz dva dela. Jedan bi se odnosio na garancije bezbednosti za Ukrajinu, a drugi na odnose Ukrajine i Rusije. Kao moguće garante bezbednosti Ukrajine Zelenski navodi SAD, Veliku Britaniju, Italiju i Tursku.

Ruske oružane snage su u toku specijalne vojne operacije u Ukrajini eliminisale 1.035 stranih najamnika, kazao je predstavnik Ministarstva odbrane RF general-major Igor Konošenko, dodavši da je Ukrajina angažovala 6.824 plaćenika iz 63 zemlje, najviše iz Poljske 1.717 i oko 1.500 iz SAD. Najamnici su razgovarali na šest jezika.

Danas su ruske oružane snage raketnim udarima srušile fabriku za proizvodnju municije u mestu Brovari u Kijevskoj oblasti. Za minula 24 sata, ruska avijacija razorila je 68 ukrajinskih vojnih objekata. Uništena su dva radara za navođenje S-300, u Krivoj Luci i Krasnoarmejsku, kao i šest skladišta oružja i goriva, kolona ukrajinske vojne tehnike sa sedam oklopnih transportera i 14 automobila. U tom avionskom napadu poginulo je oko 50 ukrajinskih vojnika.

- Rusija može da izdrži trenutnu konfrontaciju sa Zapadom - ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, odgovarajući na pitanje može li Ruska Federacija, za razliku od SSSR, da "uspe" u konfrontaciji sa zapadnim svetom.

OSLOBOĐENI TAOCI IZ DžAMIJE

PORTPAROL ruskog ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov izjavio je u nedelju da su ruski specijalci oslobodili taoce koje su ukrajinski nacisti držali u džamiji u Marijupolju.

- Specijalna operacija oslobađanja talaca koje su ukrajinski nacisti držali u turskoj džamiji, sprovedena je 16. aprila, na zahtev predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana - rekao je Konašenkov, dodajući da je zahvaljujući nesebičnoj akciji ruskih specijalaca, eliminisano 29 ukrajinskih ekstremista, među kojima je bilo i stranih plaćenika, a taoci u džamiji oslobođeni.

IZ UKRAJINE U RUSIJU

VIŠE od 287.600 ljudi doselilo se od 2014. godine u Rusiju iz Ukrajine u okviru programa za preseljenje, saopšteno je iz pres centra ruskog MUP. Navodi se da je to oko 32 odsto od ukupnog broja ljudi koji su se doselili u Rusiju tokom ovog vremenskog perioda. Više od 3.000 ljudi preselilo se u Rusiju 2020. godine, a prošle godine preselilo se oko 6.100 ljudi.

BRODOVI, STOP!

ULAZAK ruskim brodovima u svoje luke zabranile su, u okviru novog paketa sankcija EU Rusiji, Bugarska i Rumunija. Izuzeci će biti samo brodovi kojima je potrebna pomoć i brodovi koji prevoze energente, hranu i farmaceutske proizvode u zemlje EU. I Estonija je učinila isto, napominjući da "brodovi koji plove pod ruskom zastavom, a kojima je potrebna pomoć mogu, u izuzetnim slučajevima, uploviti u estonske luke uz dozvolu uprave policije i granične službe".

HARKOV SKLONIO ŽUKOVA

BISTA sovjetskog maršala Georgija Žukova, jednog od najuspešnijih komandanata u Drugom svetskom ratu i četvorostrukog heroja SSSR, uklonjena je iz Harkova, u nedelju ujutru. Načelnica Nemišljanskog okruga Tetjana Topčij kaže da su stigla dva automobila sa vojnicima, a bista je odvezena. "Ukrajinska pravda" navodi da je jedan od komandanata specijalne jedinice Kraken (posebna izviđačko-diverzantska jedinica u kojoj su i predstavnici Nacionalnog korpusa), Konstantin Nemičev, rekao da su upravo oni uklonili bistu.

Bitka za Moskvu, odbrana i probijanje nacističke blokade Lenjingrada, Staljingradska bitka, zauzimanje Berlina, neke su od najvažnijih pobeda sovjetskih vojnika pod komandom maršala Pobede, kako ga je narod nazvao. Upravo je Žukov kao komandant Prvog beloruskog fronta ušao u Berlin 1945. godine i formalno primio kapitulaciju Nemačke, a vojnici pod njegovom komandom podigli su zastavu pobede na Rajhstag.

APEL PUTINU

SUPRUGA Viktora Medvedčuka, ukrajinskog biznismena i političara, predsednika stranke Opoziciona platforma, Oksana Marčenko obratila se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu sa molbom da pomogne da se njen muž oslobodi iz ukrajinskog zatvora. Ona je istakla da Putin sigurno zna da se njenom mužu sudilo zbog njegove principijelne politike.

BANKARSTVO I ENERGETIKA

U OKVIRU šestog paketa sankcija Rusiji, EU razmatra mere koje se tiču bankarskog sektora, konkretno Zberbanke, kao i oblasti energetike, izjavila je u nedelju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Glavni cilj je smanjenje prihoda ruskih vlasti, a EU razmatra pametne mehanizme koji će omogućiti da u sledeći paket sankcija bude uključena i nafta. Fon der Lajenova je demantovala kritiku na račun nemačke vlade da "usporava" usvajanje antiruskih sankcija. EU će izdvojiti dodatnih 50 miliona evra za humanitarnu podršku ljudima pogođenim ratom u Ukrajini, od toga 45 miliona evra za humanitarne projekte u Ukrajini i pet miliona za Moldaviju.