BUGARSKI EKONOMISTA: Derusifikacija energetike je skupa mera

- Tako da nas upravo to i čeka. Derusifikacija je neverovatno skupa mera. Prvo, zameniti 155 milijardi kubnih metara gasa nije tako lako, a drugog dobavljača je teško pronaći. Drugo, bilo koja druga zamena će biti mnogo skuplja, najmanje za cenu transportnih troškova“, izjavio je Sarijski u emisiji „Bugarske slobodne televizije - navodeći kao primer da će odustajanje od ruskog uglja u korist australijskog u velikoj meri povećati cenu zbog velikih razdaljina.

Prema rečima eksperta, baltičke zemlje, koje su odustale od ruskog gasa, imaju najveću inflaciju. Prema podacima evropske statističke službe „Evrostat“, u februaru su najveći nivo inflacije imale Litvanija – 14 odsto, Estonija – 11,6 odsto i Češka – 10 odsto.

Rusiju su od 1990-ih godina pokušavali da pretvore u sirovinski privezak i sada je ona reagovala na to, smatra ekspert. U velikoj meri je takva politika prema Rusiji bila uspešna, istakao je on: glavni prihod zemlje je bio nakon prodaje sirovina. Prema rečima Sarijskog, nastavak takve politike rezultirao bi uništavanju njenog ekonomskog potencijala.

- Težnja je bila da se ona pretvori u banku sirovina ili kao što su je nazivali ‘pumpu sa raketama’ (25. februara je bugarski premijer Kiril Petkov izjavio da ruska ekonomija u svetskim razmerama ne zauzima baš visoko mesto, a zemlja podseća na benzinsku pumpu sa raketama. Samo što pokušavaju da joj uklone rakete kako ne bi ništa mogla osim da isporučuje sirovine - pojasnio je bugarski ekonomista.

Ranije su se članovi bugarske Vlade izjasnili na temu mogućeg odustajanja od ruskog gasa. Ministar finansija Bugarske Asen Vasilev je tada izjavio da je Bugarska spremna da preuzme takav korak, ako Evropska unija nametne odgovarajući embargo. Ministar energetike Bugarske Aleksandar Nikonov je naglasio da će se cena gasa povećati za 40 odsto ako zemlja promeni dobavljača.

(Sputnjik)