LE PENOVA IZAZIVA MAKRONA: Prvi krug predsedničkih izbora, Francuska danas izlazi na birališta

Glavni kandidati da u sledećih pet godina vladaju iz Jeliseja su, prema ispitivanjima javnog mnjenja, aktuelni predsednik Emanuel Makron u drugom mandatu i kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen.

Prema poslednjim istraživanjima, Makron u prvom krugu ima podršku 27 odsto građana, a Marin le Pen 22. Ta razlika se, međutim, u drugom krugu smanjuje, pa je bilo anketa u kojima se raspon određuje "mikroskopom" - 51,5 za Makrona, 48,5 za Le Penovu. Neće, zato, na osnovu ovih brojki, biti veliko iznenađenje ukoliko dođe i do promene stanara u Jelisejskoj palati, ali, kulturološki, sigurno hoće, jer bi to predstavljalo tektonsku promenu u političkom životu Francuske.

Od ostalih kandidata, predstavnik "Nepotčinjenih" kao "levljeg krila levice" Žan-Lik Melanšon sledi sa 17 odsto, još jedan pripadnik krajnje desnice, ali oštriji od Marin le Pen, Erik Zemur ima 8,5, a Valeri Pekres, kao predstavnica klasične desnice koja je ne tako davno imala i šefa države Nikolu Sarkozija, svega 8 odsto.

Za njima su ekolozi koje zastupa Janik Žado (6), pa komunista Fabijen Rusel (3,5), te desničari Žan Lasal (2,5) i Nikola Dipon Enjan (2). Socijalisti, koji nedavno pamte i predsednika Fransoa Olanda, spali su na niske grane: gradonačelnica Pariza, kao njihov kandidat na ovim izborima, beleži svega 2 odsto podrške! Bal zatvaraju dvoje krajnjih levičara, Filip Putu iz Nove antikapitalističke partije s 1 odsto i predstavnica "Radničke borbe" Natali Arto s 0,5.

Istovremeno, za izlazak na izbore izjasnilo se 72 odsto građana. Odziv na ovu vrstu glasanja u Francuskoj je tradicionalno veliki. Prošli put, 2017. godine, u prvom krugu glasalo je preko 77 odsto upisanih u biračke spiskove u prvom krugu, a preko 74 u drugom.

Marin le Pen i Emanuel Makron su dugo bili rame uz rame, sve dok se, krajem prošle godine, nije pojavio Erik Zemur koji je na svoju stranu oštrim stavovima prema izbeglicama, strancima i bezbednosnom stanju, odvukao dobar deo biračkog tela Marin le Pen. U jednom trenutku je, čak, i pretekao Le Penovu, ali je ona to smireno komentarisala zaključkom da će stvari, posle prvobitnog efekta iznenađenja, ubrzo doći na svoje mesto.

I, što se nje tiče, zaista su i došle. Polako je počela da se ponovo penje ka vrhu.

Zemur je, nesvesno, dosta doprineo i popravljanju imidža Marin le Pen, jer je, imajući u vidu njegove ekstremno desničarske stavove, njena pojava sada, najednom, počela da deluje mnogo prihvatljivije i demokratičnije. Odavno je odustala i od izlaska iz evrozone. S druge strane, traži da Francuska napusti komandne strukture NATO. U vezi s ukrajinskom krizom, ističe da je rešenje za smirivanje situacije angžaman da će Ukrajina ostati vojno neutralna, uz poštovanje teritorijalnog integriteta ove zemlje i povlačenje ruskih trupa.

Protivi se i sankcijama koje zagorčavaju život Francuzima i podižu cene energentima.

Istovremeno se ogradila od Putina za koga su pokušavali da joj "prišiju" prijateljske veze, ističući da su se videli samo jednom, pred prethodne izbore. S druge strane, predsednik Emanuel Makron insistira na sankcijama Rusiji, dok francuske vlasti dostavljaju oružje Ukrajini, s tim što održava telefonski kontakt s Putinom, pokušavajući da doprinese političkom rešenju krize.

Makron je vrhunac popularnosti dostigao na početku ukrajinske krize, jer se iskazao kao važan međunarodni faktor. Ali, kasno se uključio u predsedničku kampanju, svega mesec dana pre izbora, a analitičari mu zameraju i to što je gro karata upravo stavio na spoljnu scenu, dok se mnogo manje bavio unutrašnjim i svakodnevnim problemima Francuza, čemu se, obrnuto, Le Penova naročito posvetila.

Kao prvu meru koju bi sprovela po dolasku na vlast, tako je navela spuštanje PDV sa 20 na 5,5 odsto na gorivo, gas, benzin, struju, kao i zaustavljanje poskupljenja energenata, sve dok traje ovako velika inflacija nastala zbog ukrajinske krize. Sve to je učinilo da pred izbore Makronov trend bude u silaznoj putanji, a Marin le Pen u usponu.

Dodatni problem za Makrona pojavio se svega nekoliko dana pred izlazak na birališta, kada je na površinu isplivala afera "Mek Kinsi", po imenu multinacionalne privatne firme koja pruža konsultantske usluge i koju su francuske vlasti, prema izveštaju Senata, često koristile poslednjih godina. Od 2018. do 2021. je potrošeno preko 27 miliona evra, na razna savetovanja od reforme socijalne pomoći do kampanje vakcinisanja, dok "Mek Kinsi", čiji je obrt prošle godine u Francuskoj iznosio 329 miliona evra, ne plaća ni evro poreza u ovoj zemlji, i to kada je borba protiv "poreskog raja" veoma izražena.

U drugom krugu, razlika između Le Penove i Makrona se još više smanjuje, između ostalog i zato što predstavnica iz redova "Nacionalnog okupljanja" može da računa na glasove Erika Zemura, ali i zato što njene ideje dele i mnogi na drugom političkom tasu, kao kod trećeplasiranog u sondažama Žan-Lika Melanšona.

Ako bi uspela u nastojanjima da uđe u Jelisej, Marin le Pen bi tako ostvarila višedecenijski san pristalica politike koju je ukorenio još njen otac Žan-Mari le Pen, a koju je ona u međuvremenu "umila" i učinila prijemčivijom za široke mase. Ipak, do sada još nije premašila Makrona u procenama za drugi krug, a to bi, ipak, gledajući dosadašnju francusku tradiciju, bilo veliko iznenađenje koje, dodajmo i to, ipak nije tako daleko od ostvarenja.

Za i protiv liberalnog kapitalizma

KRAJNjA desnica u oličenju Le Penove i Zemura u Francuskoj trenutno premašuje čak 30 odsto glasačkih intencija u prvom krugu. Još jedna od karakteristika je i potpuni potop socijalista i klasične levice. Ni tradicionalna desnica ne prolazi mnogo bolje. Sve se, tako, svelo na borbu centriste Makrona, kao predstavnika liberalnog kapitalizma koji je objedinio republikansku levicu i desnicu i, s druge strane, pristalica antiliberalne politike, s različitih polova.