ČELIČANA U MARIJUPOLJU UTOČIŠTE ZA BATALJON AZOV: Razarajuće oružje i surova ubistva govore o velikom broju poginulih na obe strane u Ukrajini

Iako je grad Marijupolj pod kontrolom snaga Donjecke narodne republike, na velikom prostoru čeličane "Azovstalja" i Metalurškog kombinata "Iljič" se i dalje žestoko ratuje. Na tom prostoru se nalazi još oko 3.000 ukrajinskih vojnika, uglavnom iz redova nacionalističkih bataljona Azov.

Stanovnici Marijupolja izlaze iz podrumskih skloništa. Za gradonačelnika Marijupolja je privremeno imenovan Konstantin Ivaščenko, direktor fabrike "Azovmaš", koji je bio poslanik u gradskoj skupštini iz partije Opoziciona platforma.

Ali, rat je daleko od završetka jer predstavnik armije Donjecke narodne republike Eduard Basurin kaže da je do sada oslobođeno 60 odsto teritorije Donjecke narodne republike. Sada su u toku borbe za strateške gradove a glavnina ukrajinske vojske već se nalazi u "kotlovima" i sve teže može da dobija municiju i oružje.

Na drugoj strani savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Aleksej Arestovič, veruje da će se ukrajinske snage koje se sada nalaze u "Azovstalju" i dalje održati. On kaže da je ukrajinska vojska i dalje u Rubežnom, Lisičansku i Severodonjecku, kao i da se dobro drži u Harkovu bez obzira na sve veću koncentraciju ruskih snaga.

Drugačijeg je mišljenja doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov koji veruje da će u Donbasu, u naredne tri nedelje, biti uništene ukrajinske jedinice. Njegov optimizam se temelji na činjenici da je već uništen veći deo ukrajinske vojne tehnike i skladišta oružja i goriva.

Posle više neuspelih pokušaja ukrajinskih pilota da helikopterima slete na teritoriju "Azovstalja" u opkoljenom Marijupolju nametnulo se pitanje koga to toliko važnog pokušavaju da evakuišu. Moskovski vojni komentator Vladislav Šurigin kaže da zasada to niko ne može tačno da kaže, ali se pretpostavlja da su tamo američki i britanski savetnici.

- Pre ili kasnije "Azovstalj" će biti oslobođen i onda će se tačno znati koje sve tamo bio. Pošto su ranije uspevali da dolete sa strane mora, iskusni ukrajinski piloti su verovali da i sada u niskom letu mogu da stignu do Marijupolja. Pokazalo se da su se prevarili pa su oboreni - kaže Šurigin.

Savetnik predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič je u intervjuu koji je objavljen u sredu uveče kazao da su se vlasti pripremale za rat sa Rusijom.

- Početkom decembra počela je određena mobilizacija. Oružane snage i tajne službe podignute su na viši nivo bojeve gotovosti. Posle toga bilo je više vežbi komandnog sastava, jedino što nismo pozivali rezerviste jer je to veliki teret za ekonomiju zemlje - kazao je savetnik Arestovič.

On objašnjava da se narodu nije govorilo o ratu da bi se izbegao masovni odlazak.

Interesantno je da jedan broj zarobljenih ukrajinskih vojnika ne želi da se razmene, već radije ostaju kao zarobljenici na ruskoj teritoriji. Vojni psiholog Aleksej Zaharov objašnjava da se oni plaše da će ih po povratku kućama ponovo mobilisati i vratiti na front, a oni neće više da ratuju.

- Mi razumemo muku tih zarobljenih vojnika, ali mi moramo ići na razmenu da bismo oslobodili svoje ljude prema kojima se nehumano odnose - objašnjava Zaharov.

Mada obe strane u ratu u Ukrajini retko objavljuju svoje gubitke neosporno je da su oni veliki jer se koristi užasno razarajuće oružje. O tome svedoče oni koji su se u jednom trenutku našli pod udarom protivničke artiljerije.

Tako je Taras Ratčenko, iz bataljona Ajdar, koji se predao jedinicama Donjecke narodne republike, ispričao da je od prvog udara ruskih snaga poginuo veliki broj njegovih saboraca.

- U mojoj jedinici prvog dana rata jedino sam ja ostao živ. Naš komandir u mehanizovanoj brigadi prvi je pobegao, a nas mlađe su ostavili da izginemo - ispričao je Ratčenko.

I pre nego je američki dnevnik "Njujork tajms" napravio analizu snimka koji se pojavio na društvenim mrežama na kojem se vidi kako je zverski ubijena posada jednog ruskog tenka u kojoj je zaključio da je sve verodostojno, članovi "Gruzinskog legiona" su priznali da su oni ubili ruske zarobljene vojnike.Komandir "Gruzinskog legiona" Mamuka Mamulašvili je rekao da oni ruske vojnike i Čečene ne zarobljavaju već ih likvidiraju. Najverovatnije da se to dogodilo nakon što su ruski vojnici upali u zasedu zapadno od Kijeva.

Snimak je napravljen pomoću mobilnog telefona očigledno u želji da pokažu svojim šefovima kako su pobili Ruse. Iz tela jednog vojnika šiklja krv i u njega ubice pucaju ponovo. I na kraju svi ti zlikovci viču "Slava Ukrajini".

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je izjavio da pregovori oko rešenja problema Ukrajine ne bi trebalo da se održe a da u njima ne učestvuje Belorusija.

- Zapadne zemlje će učestvovati u pregovorima, ali treba da se čuje i pozicija Belorusije. Nas su stavili u jednu korpu sa Rusijom, ali mi polazimo od toga da je ovaj rat prekoputa nas. On veoma ozbiljno utiče na situaciju u Belorusiji. Dakle, nema separatnih sporazuma iza leđa Belorusije - naveo je Lukašenko.

Predsednik Ukrajine Zelenski je najavio da će se održati susret garanta bezbednosti Ukrajine na kojem bi učestvovali pored SAD i Velike Britanije, Turska, Poljska, Nemačka, Francuska i Izrael. Zelenski je objasnio da su na tom spisku samo zemlje koje su spremne da dođu na sastanak i razgovaraju o garancijama bezbednosti. Glavno je pitanje hoće li Rusija pristati da garanti budu samo zemlje članice NATO.

RAZLIKE U SEVERNOJ ALIJANSI

O TOME kako dalje voditi politiku u odnosu na Rusiju u vezi s konfliktom u Ukrajini među saveznicima postoje razlike, piše "Njujork tajms". Najradikalniji su predstavnici tri bivše sovjetske republike na Baltiku kao i Poljska, koji traže potpuni prekid odnosa sa Rusijom koju treba "postaviti na kolena". Predsednik Poljske Andžej Duda ponavlja da je dijalog sa Rusijom besmislen. Na drugoj strani rukovodioci Francuske, Nemačke i Turske su za produženje kontakta sa Vladimirom Putinom. U Moskvi se na to ne uzbuđuju, a direktor departmana za evropsku saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova Nikolaj Kobrinec kaže da ionako u sadašnjim uslovima dijalog sa NATO nije moguć.

SPOR ZELENSKOG I KLIČKA

PREDSEDNIK Zelenski i njegovi saradnici insistiraju da se građani što pre vrate iz skloništa svojim kućama, dok se gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko tome kategorički suprotstavlja. Zelenski je u TV obraćanju rekao da smatra da život treba da se normalizuje i da svi počnu da rade na svojim mestima. On je čak pozvao i izbeglice iz inostranstva da počnu da se vraćaju u zemlju. Vitalij Kličko misli da još postoji opasnost i da nije još došlo vreme povratka u normalan život.

"EKONOMIST": NEOČEKIVANA PODRŠKA RUSIJI

POZNATI časopis "Ekonomist" objavio je tekst u kome se kaže da je neočekivano velika podrška Rusiji u svetu. Jedan broj zemalja je stao uz Rusiju, a dosta njih je zauzelo neutralnu poziciju.

Autori teksta su nabrojali proruske zemlje, neutralne i prozapadne. Po računici "Ekonomista", Rusiju podržava trećina svetskog stanovništva. U toj grupi je 28 zemalja među kojima su Kina, Sirija, Pakistan, Eritreja, Etiopija...

U drugoj kategoriji neutralnih zemalja su Indija, Brazil, Bangladeš.

Na spisku prozapadnih je 131 zemlja u kojima ukupno živi 36 odsto svetske populacije. Statistika "Ekonomista" pokazuje da dve trećine svetskog stanovništva živi u neutralnim ili proruskim zemljama.

A pre nego što je "Ekonomist" objavio tu statistiku, nemački ekonomista Andreas Bek je rekao da su sankcije dovele u izolaciju zemlje koje su ih proglasile a ne Rusiju. Taj ekonomista je naveo dugačak spisak zemalja koje žele da i dalje sarađuju sa Rusijom, a to su Kina, Indija, Izrael, Pakistan i skoro cela jugoistočna Azija, Bliski istok, Južna Amerika i Afrika.