MARIJUPOLJ POD VATROM "TULIPANA": Posle šest nedelja rata u Ukrajini bliži se kraj borbi za lučki grad na obali Azovskog mora

U sredu je konvoj autobusa i automobila ipak izašao iz Marijupolja. U njemu je bilo oko 500 ljudi i oni su otišli u Zaporožje.

Ruska vojska je počela da koristi u napadu na preostale ukrajinske snage u Marijupolju minobacače "tulipan" ("lale") kalibra 240 milimetara. To oružje mnogi zovu "car među minobacačima", a koristi se kad je neprijatelj dobro utvrđen.

Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov objašnjava da je to opasno oružje napravljeno da bi se razorile protivničke fortifikacije i dobro utvrđeni objekti kojima manji artiljerijski kalibri ne mogu ništa. Projektili ne lete visoko i mogu da probiju betonske zidove koji odolevaju i haubicama. Sada se preostale ukrajinske snage kriju u podrumskim prostorijama i zgradama sa debelim zidovima.

Ni treći pokušaj da se helikopterima evakuišu iz Marijupolja vođe nacionalističkog bataljona Azov, Ukrajincima nije uspeo. Dva helikoptera "Mi-8" koji su leteli nad morem nameravali su da slete na dogovoreno mesto na teritoriji čeličane "Azovstalj" gde su skoncentrisane preostale jedinice ukrajinske vojske. Ali, pre sletanja su pogođeni prenosnim sistemima PVO.

Moskovski vojni ekspert Vladislav Šurigin tvrdi da su borbe za definitivno oslobođenje Marijupolja ušle u završnu fazu, a zatim će se deo jedinica prebaciti da bi se opkolili Severodonjeck, Lisičansk i Kramatorsk.

Ruska armija je i u sredu nastavila da raketira skladišta naftnih derivata iz kojih se snabdeva ukrajinska vojska koja se nalazi u Harkovu, Nikolajevu i Donbasu. Uništena su skladišta goriva u Volinskoj oblasti u mestu Radehov, zatim Kazatin u Vinickoj oblasti, Prosnaja u Dnjepropetrovskoj oblasti kao i Nikolajev i Novopetrovsk u Dnjepropetrovskoj oblasti.

U toku 24 sata ruska avijacija je pogodila 24 ukrajinska vojna objekta. I dalje je veliki broj poginulih sa obe strane. Po podacima koje ima OUN, u Ukrajini je do sada poginulo 1.480 civila.

Mada se žestoko ratuje, pregovori se nastavljaju.

- Rusija je zainteresovana da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prihvati uslove koje je postavio predsednik Vladimir Putin i da se tako završi ratna operacija - kazao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja. - Povlačenje ruskih snaga iz Kijevske oblasti lično je naredio predsednik Putin kao gest dobre volje sa ciljem da se podrže pregovori.

Peskov je opovrgao tvrdnje kako Rusi žele da ubiju Vladimira Zelenskog. Peskov ističe da u Moskvi priznaju da je Zelenski legalni predsednik Ukrajine.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorio je na to da predstavnici Ukrajine ne razgovaraju o demilitarizaciji i denacifikaciji svoje zemlje, kao i o povratku prava građana da koriste ruski jezik.

- Ukrajinci traže da se posle potpisa dogovora, u roku od samo nekoliko dana zaustave sve vojne operacije i da ruska vojska napusti Ukrajinu. I tek tada bi oni organizovali referendum i ratifikovali dogovor u parlamentu. Postoji velika verovatnoća da dogovor ne bude ratifikovan i pregovorni proces bi onda morao da se obnovi. Takve žmurke mi ne želimo da igramo - kazao je ministar Lavrov.

Peskov je u sredu ponovio tvrdnje ruskih političara da ruski vojnici nisu učestvovali u krvoproliću u gradu Buča u Kijevskoj oblasti i da je to režirana provokacija da bi se okrivili Rusi.

Neočekivanu podršku ovom stavu Moskva je dobila od bivšeg američkog ambasadora u SSSR Džeka Metloka, koji je zbunio i voditeljku Si-En-Ena kada je u direktnom prenosu rekao da nema nikakvih dokaza o krivici Rusije za ubistva u gradu Buča u Kijevskoj oblasti.

- Mi ne znamo tačno šta se dogodilo u Buči. Uz to, nema nikakvih dokaza da je kriva Moskva - objasnio je Metlok.

On je u daljem toku razgovora kazao da ukrajinsko rukovodstvo treba da prizna da je Krim ruski.

- Radi se o tome da Ukrajinci treba da zaključe dogovor sa Rusijom da ona može sebi da ostavi Krim, gde su Rusi većinsko stanovništvo i gde se nalazi njihova vojna baza - kazao je Metlok, koji nije odustao od svojih stavova iako je voditeljka htela da ga prekine, ali je on uspeo da do kraja završi svoju misao.

Metlok je bio američki ambasador od 1987. do 1991. godine. Po obrazovanju je profesor slavistike i u sovjetsko vreme je kontaktirao sa moskovskom inteligencijom i držao studentima predavanja. Napisao je tri knjige o SSSR-u.

Diverzantske grupe ukrajinske armije koje predvode Jevgenij Klimenko poznatiji kao Pionir i Jaroslav Baranik čiji je nadimak Deda došle su u selo Aleksandrovka u Hersonskoj oblasti sa namerom da poubijaju civile i kasnije za to optuže rusku armiju. To su u sredu saopštili predstavnici ruske vojske u Hersonskoj oblasti.

PRITISAK NA CRKVU

Sveštenici i vernici u Hersonskoj oblasti pričaju kako su na njih pravili pritisak saradnici Ukrajinske službe bezbednosti. Cilj im je bio da nateraju sveštenike i vernike da pređu na stranu novoosnovane raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine kojoj je "krnji tomos" tj. priznanje, dao u januaru 2019. carigradski patrijarh Vartolomej.

Ukrajinski parlament će uskoro imati na dnevnom redu predlog da se zabrani rad Ukrajinske pravoslavne crkve moskovskog patrijarhata, koja ima najviše vernika i hramova. Ta crkva je ostala verna moskovskom patrijarhu Kirilu i nju ukrajinski nacionalisti smatraju agenturom Rusije.

SLOVENAČKO "USKLAĐIVANjE"

Rukovodstvo Slovenije odlučilo je da protera 33 ruskih diplomata i tehničkog osoblja tako što je to nazvalo "usklađivanjem". Do sada je u ruskoj ambasadi u Ljubljani radio 41 građanin Rusije, a ubuduće će moći samo osam. U Ljubljani kažu da je po broju članova, ruska ambasada u Ljubljani bila najbrojnija, mnogo veća od američke ili kineske.

Slovenci tvrde da se ne radi o proterivanju diplomata, dakle oni nisu proglašeni personama non grata, već se Ljubljana pozvala na član 11 Bečke konvencije koja daje mogućnost državi domaćinu da broj zaposlenih u stranom predstavništvu limitira na "razumni i uobičajeni nivo".

Neosporno je da je to učinjeno zbog rata u Ukrajini jer je ruskom ambasadoru izražen protest zbog ubistva civila u Buči za šta se optužuje ruska vojska.

PUTINOVE ĆERKE POD SANKCIJAMA

SJEDINjENE Države uvele su u sredu novi paket sankcija Moskvi, koje će uključiti zabranu bilo kakvog američkog investiranja u Rusiju, a novim paketom sankcija obuhvaćene su i Putinove ćerke, kao i rodbina Sergeja Lavrova. Ovim paketom obuhvaćene su i dve banke u Rusiji, a visoki zvaničnik američke administracije rekao je da ukoliko Putin bude promenio kurs prema Ukrajini, sankcije bi mogle postepeno da se ukidaju.

RAZMENA ZAROBLjENIKA

Rusija i Ukrajina su razmenile po 86 zarobljenih vojnika, potvrdila je Tatjana Moskaljkova, opunomoćenik za ljudska prava Rusije. Interesantno je da je ukrajinsko rukovodstvo odbilo da oslobodi četiri saradnika "Rosatoma" koji su legalno došli u Ukrajinu 23. februara jer su na osnovu ugovora doneli Rovenskoj atomskoj centrali atomsko gorivo. Kad je rat počeo, njih su zarobili i već mesec dana ih drže u železničkom vagonu u kojem je dovezeno atomsko gorivo. U Kijevu objašnjavaju da će za njih tražiti četiri svoja civila. Rusi traže takođe da se oslobodi 90 njihovih vozača teretnih kamiona koji su se zatekli u Ukrajini.

Što se tiče ruskih zarobljenih oficira koji su došli sa Krima, u Kijevu su kazali da njih ne žele da razmenjuju jer oni mogu da budu osuđeni na smrt.