NAČELNIK GENERALŠTABA SAD: Nove baze u Istočnoj Evropi za zaštitu od Rusije

On je dodao da bi u tim bazama SAD trebalo da rotiraju snage, umesto da ih trajno stacioniraju.

Mili je, svedočeći pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma, rekao da bi baze finansirale druge zemlje kao što su Poljska i baltičke države, koje žele raspoređivanje većeg broja američkih vojnika.

Sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je da se "još radi" na planovima za jačanje bezbednosti u istočnoj Evropi i da će se o tome verovatno razgovarati na NATO samitu u junu, prenosi Glas Amerike.

Ostin i Mili svedočili su pred odborom o predlogu budžeta za fiskalnu 2023. godinu, ali je pretres bio usredsređen na ruski rat protiv Ukrajine i na to šta SAD mogu da urade da pomognu Ukrajini i ojačaju bezbednost širom Evrope.

Članovi odbora pitali su Milija o potrebi da se američke snage razmeste na istočnim evropskim granicama, zbog zabrinutosti NATO saveznika da bi to mogla da bude sledeća meta Rusije.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg objavio je prošlog meseca da alijansa formira četiri nove borbene jedinice, koje obično imaju od 1.000 do 1.500 pripadnika, a koje će biti poslate u Mađarsku, Slovačku, Rumuniju i Bugarsku.

NATO članice će o dodatnim bezbednosnim merama razgovarati na predstojećem samitu.

Mili se zalagao za rotiranje snaga širom sveta - što znači da su vojnici raspoređeni na kraće vremenske periode, dok trenutno snage, koje su trajno stacionirane, često ostaju u nekoj zemlji dve ili tri godine.

Mili i Ostin su članovima odbora takođe rekli da Rusija ima značajne vojne kapacitete, koje, po njihovoj oceni, nije mogla efikasno da koristi. Ostin je naveo da ruski oficiri "nisu dovoljno dobro obučeni", a da Kremlj nije mogao da dostavi zalihe i obezbedi potrebnu logistiku za kopnene trupe.

Dodao je da su rakete "stinger" i "džavelin" efikasne protiv ruskih trupa i oružja.

BONUS VIDEO - VOJNA VEŽBA Zajednički udar 2020. Pasuljanske livade