TRAŽE DA SE NE KUVA, A KOLA DA PUNE NA STRUJU: Može li EU da se do 2035. godine oslobodi automobila na fosilni pogon bez velikih troškova

Nameće se nekoliko osnovnih pitanja, među kojima su ona da li će biti dovoljno napona struje za te silne električne automobile, gde će se oni puniti, ko će moći da plaća paprenu cenu takvih vozila.

Prosečan električni automobil danas troši od 13 do 20 kilovata struje na sto pređenih kilometara. Poređenja radi, to je između 130 i 200 sijalica od sto vati. Ako prosečni vozač pređe 15.000 kilometara godišnje, to znači da će potrošiti od 2.000 do 3.000 kilovata svake godine.

Očekuje se da bi tehnologija u sledećih desetak godina neminovno trebalo da uznapreduje, uz manju potrošnju, pa su u Francuskoj u istraživanjima uzeli prosek od 1.800 kilovata. Računa se da će 2035. godine, umesto današnjih 600.000 električnih automobila, francuskim ulicama krstariti oko 16 miliona. Trenutni vozni park iznosi oko 32 miliona vozila u zemlji sa 67 miliona stanovnika, ali će se termički automobili i dalje voziti posle 2035, samo što se neće prodavati novi.

Kada se sve pomnoži, dođe se do brojke od 28 teravata godišnje, što predstavlja sedam odsto ukupne potrošnje struje u zemlji. Električni automobili bi "gutali" struju kao čitavi regioni. Francuska elektrodistribucija smatra da bi to mogla da pokrije, ali da su potrebna mnoga dodatna ulaganja. Neophodni su novi nuklearni reaktori, vetroparkovi, inovativni sistemi održive energije. Sve i da bude dovoljno struje, šta bi bilo u zimskim pikovima potrošnje? Dovoljno je da se uključe grejalice, pa da sistem danas zađe u crveno. Zbog malo mraza u aprilu, ovih dana se od domaćica traži da ne uključuju šporete. Kako bi to izgledalo da se svi budući električni automobili u istom trenutku, verovatno noću, priključe na napon? Ili, recimo, pre polaska na godišnje odmore? Poiskakali bi svi osigurači.

Drugi značajan problem je gde puniti tolika električna vozila. Čak i oni koji danas imaju garaže, muku muče sa starim instalacijama ili zajedničkim strujomerima. Šta će da rade stanari solitera? Hoće li na svakom parking-mestu na ulici (kojih nema dovoljno), biti po jedna utičnica? Ko će ih održavati? Ko će, uostalom, moći da kupi takve automobile? Danas su, i sa državnim subvencijama, preskupi. Hoće li običan građanin tako iz svog džepa basnoslovno plaćati ekološku tranziciju? Benzin je skup, pa bi ušteda mogla da se ostvari na duge staze. Ali, i cena struje sve više skače, pa se ne zna kakav će odnos biti za deset godina.

Cilj je da se smanji zagađenje, planeti i kontinentu je svakako potreban spas od prekomernog izbacivanja ugljen-dioksida, ali se postavlja pitanje i koliko će se dodatno zagađivati okolina vađenjem litijuma i drugih ruda potrebnih za baterije. Nade se polažu i u drugu pokretačku energiju, ali agregati na hidrogen danas su još preskupi, dok je biogas uglavnom namenjen autobusima i kamionima.

Prelasci s jedne na drugu vrstu goriva koštali bi države stotine milijardi evra, zbog potrebnih infrastruktura i raznih drugih ulaganja, pa se na kraju postavlja pitanje ima li uopšte dovoljno novca ko će sve to da plati.

STRUJA I GAS SKUPLjI 54 ODSTO

BRITANCI su od 1. aprila pogođeni ogromnim povećanjem računa za energiju, što je zaokružilo najgoru krizu troškova života u toj zemlji u poslednjih nekoliko decenija, piše Si-En-En. Godišnji računi oko 22 miliona domaćinstava porašće na oko 2.000 funti (2.626 dolara) nakon što je britanski energetski regulator podigao gornju granicu dualnih - struja/gas cena energije za 54 odsto, navodi Si-En-En. To je najveći skok cena od kada je britanski regulator počeo da ograničava povećanja cena 2017. godine. Povećanje će udvostručiti, na pet miliona, broj domaćinstava u Engleskoj koja žive u "energetskom siromaštvu", to jest koja izdvajaju najmanje 10 odsto svojih ukupnih primanja na račune za energiju.