BUČA KAO KIJEVSKI “RAČAK”: Bura u svetu zbog žrtava, Moskva tvrdi da se krvoproliće dogodilo kad se se vratili ukrajinski nacionalisti

U Moskvi tvrde da su te ljude iz osvete ubili ukrajinski vojnici. Kad je gradonačelnik Buče Anatolij Fedoruk 31. marta kazao da u gradu nema ruske vojske, ni reč nije izgovorio o streljanim ljudima kojima su ruke bile zavezane. Ruska vojska je iz tog mesta izašla 30. marta, dan posle pregovora ruske i ukrajinske delegacije u Istanbulu. Sve to potvrđuje da je ceo slučaj izveden u režiji vlasti u Kijevu. Tako je bilo i sa porodilištem u Marijupolju, da bi kasnije ta mlada žena pred TV kamerama kazala da nikakvog napada nije bilo i da su snimatelji tog propagandnog priloga isekli sve što je ona kazala.

Jedan broj ruskih novinara slučaj Buča upoređuje sa onim u mestu Račak na Kosovu i Metohiji, kada su dovezeni ubijeni teroristi i predstavljeni kao civili. Moskovski televizijski komentatori kažu da ukrajinska ratna propaganda hoće da raširi priču o slučaju Buča kao o "ukrajinskoj Srebrenici".

Dok su ruske snage bile u Buči, mesni stanovnici su se slobodno kretali, koristili mobilnu vezu, kaže ruska strana. Sada ukrajinske vlasti i neki zapadni mediji šire informaciju o masakru, pokazujući leševe poređane na ulici.

Vojni reporter "Komsomoljske pravde" Aleksandar Koc piše da su građani u Buču pobijeni posle odlaska ruske vojske. Njih je pobio odred nekog Bocmana, koji je poznat i po nadimku Maljuta. Radi se o poznatom nacionalisti i desničaru Sergeju Korotkihu, koji je od 2014. ratovao u bataljonu "Azov".

Predstavnica ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova kaže da je cilj ukrajinskih radikala koji su poubijali ljude da se zaustavi pregovor ruske i ukrajinske delegacije. Rusija je zatražila da se u ponedeljak sprovede zasedanje Saveta bezbednosti OUN oko provokacije ukrajinskih vlasti i radikala u gradu Buča.

Britanci koji sada predsedavaju Savetu bezbednosti OUN, nisu dali pristanak da se na traženje Rusije održi posebno zasedanje o situaciji u ukrajinskom gradu Buča. U Moskvi smatraju da je to zločinačka provokacija ukrajinskih radikala i vojnika. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov isto to je kazao u razgovoru sa zamenikom generalnog sekretara OUN Martinom Grifitsom.

I Rusija i Ukrajina su najavile istragu povodom događanja u Buči. Glavni ruski istražitelj naredio je pokretanje zvanične istrage povodom "ukrajinskih provokacija" i "namernog širenja lažnih informacija" o aktivnostima ruskih oružanih snaga u Buči.

S druge strane, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski najavio je da će Kijev sprovesti istragu u kojoj će učestvovati i međunarodni istražitelji. Zelenski je u ponedeljak posetio Buču i razgovarao sa lokalnim stanovništvom.

Događaj je postao centralna tema rata u Ukrajini, koji se prelio na međunarodnu scenu. Tako je visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašele izjavila da je otkriće žrtava u gradu Buča pokrenulo pitanja o mogućim ratnim zločinima. Ona se založila za istragu o celom slučaju.

A "u svetlu događaja u ukrajinskom gradu Buča" Litvanija je donela odluku da ambasador Rusije u Vilnjusu napusti Litvaniju, dok je ambasador Litvanije u Rusiji opozvan iz Moskve.

Centar grada i luke na Azovskom moru Marijupolja uzele su u svoje ruke ruske snage i sada se vode borbe u industrijskoj zoni i u luci. Predsednik Donjecke narodne republike Denis Pušiljin izjavio je da sada više nema civila na teritoriji velike čeličane "Azovstalj", gde se još nalaze ukrajinske snage.

- Uveren sam da će uskoro biti očišćena od nacionalista i industrijska zona - izjavio je u ponedeljak predsednik Čečenije Ramzan Kadirov, čiji su specijalci u prvim redovima borbe.

Za otkrivanje pozicija snajperista ruski specijalci koriste kvadrokoptere. Kadirov je stavio na svoj sajt snimak kako njegovi specijalci eliminišu snajperiste na teritoriji "Azovstalja".

Povlačenje ruskih snaga iz Kijevske oblasti ukrajinski propagandisti predstavljaju kao veliku svoju pobedu, ali prećutkuju to da su ukrajinske jedinice u Donbasu sada još jače opkoljene.

Bivši član ukrajinskog parlamenta Ilja Kiva tvrdi da je u Marijupolju poginulo i ranjeno oko 15.000 vojnika, među kojima su vojnici regularne armije i oni iz nacionalističkih bataljona.

- Vlasti u Kijevu ne žele da govore o žrtvama u Marijupolju, kojima je, realno govoreći, Zelenski izrekao smrtnu presudu. Istorija takvog Marijupolja biće završena uskoro, a zatim će ukrajinski vojnici ginuti u velikim gradovima kao što su Harkov, Odesa i na kraju Kijev - tvrdi Ilja Kiva.

Rusija je pregrupisala svoje snage i sada je pored Marijupolja koncentrisala svoju vojsku oko gradova Sum, Harkov i Izjum. Istovremeno se nanose udari visokopreciznim raketama na važne ukrajinske objekte kako bi se smanjio potencijal protivničke vojske.

Predstavnik ministarstva odbrane Rusije general Igor Konašenkov izjavio je da je u ponedeljak u zoru uništeno 14 objekata ukrajinske vojske. U predgrađu grada Nikolajeva pogođen je aerodrom i uništena su tamošnja tri helikoptera. Takođe je oboreno šest bespilotnih letelica.

Eksperti tvrde da će nedostatak goriva paralizovati ukrajinske preostale tenkove i druga oklopna vozila. Koliko dugo će moći da se bore ukrajinske jedinice, zavisi pre svega od toga kada će im stići obećano oružje i vojna tehnika sa Zapada. Po ocenama ministarstva odbrane Rusije, Ukrajincima je ostalo još 27 aviona, 61 helikopter, 513 tenkova i oklopnih vozila, kao i 328 reaktivnih višecevnih sistema i 704 jedinice artiljerijskog naoružanja.

Penzionisani ruski general-lajtnant Jurij Nektačev upozorava da se ne sme potceniti ni sada ukrajinska armija jer to je pokazao nedavni napad dva njihova helikoptera na susedni Belgorod. Imaju oni još iskusnih pilota koji mogu da napadaju ne samo pozicije ruske vojske već i mesta i gradove u Rusiji. Ostalo im je dosta raketa "točka-U", čiji je domet 120 kilometara, tako da i njima mogu da naprave mnogo zla.

Što se tiče pomoći iz inostranstva, pitanje je dana kada će iz Poljske početi da stižu tenkovi T-72. Vašington ih je već nagovorio da predaju takve tenkove Ukrajini, a Poljska ih ima više od 500. Osim toga, Poljska je do 2002. po licenci proizvodila tenk T-72M1 pod svojim nazivom PT-91. Poljska industrija je za svoju vojsku proizvela 232 takva tenka. Sada su spremni da takve tenkove daju Ukrajini, a da za zamenu dobiju nemačke "leoparde" i američke "abramse".

Turska će i dalje prodavati Ukrajini bespilotne letelice "bajraktar TB2". Sve koje su do sada kupili, Rusi su im već oborili.

BAJDEN: PUTINU DA SE SUDI ZA RATNE ZLOČINE

PREDSEDNIK SAD Džozef Bajden izjavio je u ponedeljak da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu treba da se sudi za ratne zločine i dodao da će tražiti dodatne sankcije nakon prijavljenih svirepih ubistava u Ukrajini.

- Videli ste šta se desilo u Buči - kazao je Bajden i istakao da je Putin "ratni zločinac" i da moraju da se prikupe svi detalji kako bi moglo da bude održano suđenje za počinjene ratne zločine. - Ono što se dešava u Buči je nečuveno i svi to vide.

ZAMERKE

Poljski premijer Mateuš Moravjecki nazvao je Nemačku glavnom kočnicom novih sankcija protiv Rusije.

- Na samitima evropskih zemalja vidi se da je Nemačka glavni kočničar odlučnih sankcija protiv Rusije. Velike zemlje se plaše za svoj biznis i za posledice. Zbog toga one najviše koče uvođenje novih sankcija Rusiji - kazao je poljski premijer.

On se zalaže da građanima Rusije prestanu da se izdaju šengenske vize, osim onih koje se daju iz humanitarnih razloga.

"BIVŠI"

Ukrajinski predsednik Zelenski u ponedeljak je kritikovao bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i bivšeg predsednika Francuske Nikolu Sarkozija jer su 2008. godine bili protiv i blokirali su ulazak Ukrajine u NATO. Sada Zelenski poziva Merkelovu i Sarkozija da dođu u ukrajinski grad Buču i "vide do čega je za 14 godina dovela politika ustupaka Rusiji".

UKAZ PUTINA: RESTRIKCIJE ZA "NEPRIJATELjSKE ZEMLjE"

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o uzvratnim viznim merama kojim se uvode vizne restrikcije "neprijateljskim zemljama" kao odgovor na njihovo uvođenje sankcija Rusiji. Vizne restrikcije su uvedene pojedinim zemljama EU, kao i Norveškoj, Švajcarskoj, Danskoj i Islandu.

Dokument je objavljen na zvaničnom internet portalu pravnih informacija, a u njemu se ističe da je ukaz u vezi sa neprijateljskim delovanjem stranih država potpisan na osnovu potrebe da se preduzmu hitne mere kao odgovor na neprijateljske akcije EU, jednog broja stranih država, njihovih državljana, lica bez državljanstva. Ukaz tretira i osobe koje stalno ili privremeno borave na ruskoj teritoriji, kao i nosioce putnih isprava, izdatih u navedenim državama ili EU.

VAŠINGTON: RUSIJA MORA BITI SUSPENDOVANA

SJEDINjENE Države zatražiće od Generalne skupštine UN da suspenduje Rusiju iz Saveta za ljudska prava, izjavila je u ponedeljak američka ambasadorka pri UN Linda Tomas-Grinfild. "Učešće Rusije u Savetu za ljudska prava je farsa. I to je pogrešno, zbog čega verujemo da je vreme da je Generalna skupština UN ukloni," rekla je Tomas-Grinfildova tokom posete Rumuniji.

Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini, Generalna skupština UN usvojila je dve rezolucije kojima se osuđuje Rusija sa najmanje 140 glasova "za".

Na internetu se u subotu pojavio snimak na kojem se vide tela na ulicama grada Buča, nedaleko od Kijeva, ali je Rusija demantovala da su njene snage počinile zločin nad 20 civila.

"SKALA PRIORITETA" PESKOVA

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov oštro je kritikovao portparola Kremlja Dmitrija Peskova zbog njegove "skale prioriteta". Kadirovu je zasmetalo što Putinov portparol nije hteo da komentariše kada je predsednik Rusije dao čin general-lajtnanta Kadirovu.

- Umesto da podrži nas koji dobrovoljno danonoćno radimo u provođenju specijalne operacije u Ukrajini, Peskov je rekao da nije video Putinov ukaz o dodeli meni zvanja general-lajtnanta - kazao je Kadirov.

U intervjuu beloruskoj televiziji, Dmitrij Peskov je kazao da ne mogu smatrati neprijateljima države ljude koji nisu "nešto shvatili, uplašili se i otišli iz zemlje" dok se provodila specijalna operacija u Ukrajini.

EU SPREMA NOVE SANKCIJE RUSIJI: NA METI UGALj I NAFTA

POSLE scena horora otkrivenih u Buči, EU je u ponedeljak, na zahtev Francuske i Nemačke, razmatrala po hitnom postupku uvođenje novih sankcija protiv Moskve, saopštio je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj (na slici). Oglasio se i francuski predsednik Makron.

- Scene su nepodnošljive. Postoje veoma jasne indicije da se radi o ratnom zločinu. Ruska vojska je bila u Buči. Stavili smo na raspolaganje ukrajinskim vlastima da im asistiramo u istragama. Međunarodna pravda mora da bude izrečena. Oni koji su izvršili te zločine moraju da odgovaraju. Koordiniraćemo s našim evropskim partnerima, naročito s Nemačkom, donećemo pojedinačne dodatne mere - rekao je Makron i najavio da se zalaže za nove sankcije u domenu "koji je najviše bolan", u vezi s ugljem i naftom.

Istovremeno, nemački ministar privrede Robert Habek je izjavio da "Nemačka neće neposredno uvoditi embargo na uvoz ruskog gasa, i pored navoda o zločinima ruskih snaga u ukrajinskom gradu Buči".

Na situaciju u Buči reagovala je i najjača Makronova protivnica na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj Marin le Pen.

- Nalazimo se u tipičnoj situaciji u kojoj dve suprotstavljene strane kritikuju jedna drugu. Trebalo bi po svaku cenu da se pod hitno pokrene istraga pod okriljem UN i eventualno od strane Međunarodnog krivičnog suda - istakla je Le Penova. (G. ČVOROVIĆ)