POKER S GASOM BEZ KECA U RUKAVU: Evropljani se nadaju da Rusi neće reagovati na zamrzavanje njihovih sredstava
PARTIJA pokera s ruskim gasom mogla bi skupo da košta Evropsku uniju. Odluka članica, na čelu sa vodećim dvojcem Francuskom i Nemačkom, da odbiju plaćanje rubljom i nastave da nude dolar i evro, mogla bi ubrzo da dovede građane EU u vrlo nezgodnu situaciju.
U EU računaju na već sklopljene ugovore od kojih neki traju i do 2035. godine i koji, kako ovde tumače, predviđaju plaćanje gasa evrom i dolarom. Smatraju da je Putin u obavezi da ih ispoštuje i nastavi pod istim uslovima da isporučuje gas.
Međutim, ne uzima se u obzir da su zamrznuta sredstva ruske nacionalne banke u inostranstvu, što znači da Rusija taj novac od gasa, praktično, ne može da koristi. Iz ugla EU, krivac je Putin koji je započeo rat u Ukrajini. Za Rusiju, krive su zemlje EU koje su prve prekršile ugovor tako što su zamrzle sredstva. Ko je stariji - kokoš ili jaje - teško je da će se složiti u Moskvi i Briselu.
U Parizu i Berlinu igraju na kartu da je Rusiji preko potreban novac od gasa i da se neće usuditi da zavrne slavinu. Tako su, međutim, mislili i da neće krenuti u invaziju na Ukrajinu, pa su se, očigledno, preračunali.
Putin, čak, ima i elegantnu mogućnost da ispoštuje ugovor, a da privremeno članice EU, ipak, ostavi bez gasa. Naime, u ugovorima je istaknuta mesečna isporuka, pa Rusija, tako, može, bez problema, na pet dana, na primer, da zavrne gasovod, a ostatak da nadoknadi sledećih 25 dana u mesecu. A tih pet dana napravili bi pravu paniku kod onih koji zavise od Rusije. Kada je 2014, prilikom aneksije Krima, napravio sličan potez, ostavivši Ukrajinu nakratko bez gasa, zbog neplaćenih računa, a imajući u vidu da gas ka EU putuje preko ove zemlje, upalile su se u strahu sve crvene lampice u evropskim prestonicama.
Kada bi se to sada dogodilo, koristile bi se zalihe, ali bi bliska budućnost bila više nego neizvesna. Istovremeno, postavilo bi se i pitanje popunjavanja skladišta. I, što je najvažnije, cene bi ponovo krenule da skaču bez kontrole.
Već sada, situacija s cenom energenata je dramatična. U Francuskoj su, na primer, vlasti od petka počele da dele subvenciju od 15 do 18 centi za svaki litar goriva na pumpama, jer drugačije nije moglo, imajući u vidu da se prodaje po više od dva evra. Ova mera će biti na snazi u sledeća četiri meseca, a vlada će kasnije utvrditi drugi sistem, za pomoć najsiromašnijima i onima koji najviše vremena provedu na točkovima. Izračunato je da će se, tako, trenutno štedeti od 11 do 17 evra po rezervoaru od 60 litara, što je spas u aktuelna vremena.
Francuska država, takođe, sprema tzv. energetski ček, za šest miliona najugroženijih porodica (u zemlji sa 67 miliona stanovnika) koji će iznositi od 48 do 277 evra i služiće da bi mogli da se plate računi za gas, struju, naftu, grejanje...
Sve to je neophodno u situaciji kada je, kao direktna posledica rata u Ukrajini, inflacija u martu na godišnjem nivou u ovoj zemlji iznosila 4,5 odsto, što je najviše još od 1985. godine. Energenti su poskupeli čak 28,9 odsto, hrana 7,2, usluge 2,3...
U drugim zemljama je još gore: u Nemačkoj, inflacija iznosi 7,3 odsto, u Belgiji 9,5, u Španiji 9,8, Češkoj 10, Estoniji 11,6, Litvaniji 14,2... Malta se "drži" na 4,2, a Portugalija, Finska, Švedska i Island na 4,4. U takvim uslovima, dolazi u pitanje monetarna politika Evropske centralne banke. Šta bi tek bilo da Rusi zavrnu slavinu i obustave gas, makar i nakratko.
SAD POTUKLE REKORD IZ 1982.
VAN EU, Švajcarska je dostigla nivo inflacije od 1,9 odsto. S druge strane, Turska je "probila plafon" s čak 54,4 odsto! U SAD, inflacija je u martu na godišnjem nivou iznosila 6,4 odsto, što je najviše u poslednjih 40 godina. Da bi se našle veće brojke, treba zaći u daleku 1982. godinu.