RAT PREŠAO I NA RUSKU TERITORIJU: Mada je uništeno 80 odsto ukrajinske vojne infrastrukture, u opkoljenim gradovima ne žele da polože oružje

Novost je to da su u petak Ukrajinci odlučili da krenu u napad preko granice, pa su helikopterima raketirali skladište goriva u Belgorodu.

U petak ujutro, dva ukrajinska helikoptera leteći veoma nisko došla su u susednu Belgorodsku oblast i raketama pogodili skladište naftnih derivata i tako izazvali veliki požar. Posle toga leteći prilično nisko, ne više od sto metara od zemlje, uspeli da se vrate u Ukrajinu. Tu informaciju je potvrdio gubernator Belgorodske oblasti Vjačeslav Glatkov.

Vatrogasna služba reagovala je brzo i, kako tvrdi gubernator Glatkov, požar je lokalizovan i biće uskoro ugašen. Poginulih nema, povređena su dva čoveka.

Belgorod se nalazi 700 kilometara južno od Moskve, a od ukrajinske granice je udaljen svega 40 kilometara.

Bivši načelnik PVO Moskovskog okruga pukovnik Sergej Hatiljev objašnjava da su ukrajinski helikopteri mogli stići do Belgoroda zato što su leteli veoma nisko.

- Ruske granice su zaštićene sistemima S-400 koji mogu da otkriju i unište ciljeve na daljini do 600 kilometara. Ali oni su namenjeni za obaranje ciljeva na srednjim i višim visinama. Letelice koje su na malim visinama, oko sto metara, trebalo bi da obaraju "Panciri". One se mogu otkriti na daljini do 30 kilometara.

Pukovnik Sergej Hatijev kaže da su ukrajinski piloti uz pomoć američkih informacija odabrali najbezbedniju maršrutu da stignu do Belgoroda.

- Uveren sam da će ruske jedinice iz ovog slučaja izvući pravilne zaključke - kazao je Hatiljev. On je uveren da će aerodrom sa kojeg su poleteli helikopteri uskoro biti uništen.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba kaže da ne može da potvrdi ili demantuje umešanost Ukrajine u vazdušni udar na naftno skladište u ruskom gradu Belgorodu, "zato što nemam sve vojne informacije".

A Ministarstvo odbrane Ukrajine je tokom dana opovrglo vest da su njene snage pogodile ovo naftno skladište u Rusiji. "Verujemo da je do eksplozije došlo zbog nepažnje ili da bi se prikrila nečija korupcija", rečeno je u Ministarstvu.

Nedaleko od Marijupolja vojska Donjecke narodne republike je oborila dva helikoptera MI-8 i to "stingerima" koje su zarobili od ukrajinskih vojnika. Rusi su pratili let helikoptera i pustili su ih da se približe Marijupolju. Tek kad su pokupili svoje ljude sa tla i digli se u vazduh, stigli su ih "stingeri". U svakom helikopteru je bilo po 17 ljudi. Preživela su dvojica, a jedan od njih je oficir ukrajinske vojne obaveštajne službe koji je bio zadužen za tu specijalnu operaciju. Naime, rukovodstvo iz Kijeva poslalo je helikoptere da evakuišu pripadnike nacionalističkog bataljona Azov.

Trenutno u Marijupolju ima oko četiri hiljade ukrajinskih vojnika koji su razbijeni u tri grupe. Glavni deo se nalazi na teritoriji "Azovstalja", a dve ostale grupe su u centru grada i u luci. Komandant puka Azov Denis Prokopenko kazao je, u intervjuu koji prenosi ukrajinska agencija Ukrinform, da će on i njegovi ljudi nastaviti da ratuju u Marijupolju.

- U očima mojih potčinjenih ne vidim strah već samo mržnju prema neprijatelju - kazao je Denis Prokopenko. On je poručio da oni ne nameravaju da se predaju i da će se boriti do poslednjeg. Oficiri i vojnici Azova se još nadaju da će im stići pomoć i da će napraviti proboj da izađu iz okruženja.

Ako je verovati čelnom čoveku Marijupolja Vadimu Bojčenku, do sada je u tom gradu poginulo oko pet hiljada građana, od čega je 210 dece. Još uvek se u Marijupolja nalazi oko 150.000 stanovnika.

Pomoćnik gradonačelnika Marijupolja Petro Andrjuščenko izjavio je da je ovaj grad zatvoren za svakoga ko želi da uđe, dok je svaki pokušaj odlaska "veoma opasan". Andrjuščenko tvrdi da su ruske snage od četvrtka sprečavale da i najmanje količine humanitarne pomoći stignu do zarobljenih stanovnika, kako kaže, stavljajući do znanja da planirani humanitarni koridor nije otvoren, iako je u petak ponovo rečeno da je otvoren koridor za izlazak ka unutrašnjosti Ukrajini, odnosno ka Zaporožju.

Dva su glavna zadatka ruske armije i jedinica Donjecke i Luganske narodne republike - potpuno oslobođenje Marijupolja i stezanje obruča oko ukrajinskih snaga u Donbasu. Definitivnim zauzimanjem velikog lučkog i industrijskog grada na obali Azovskog mora Rusi bi svojih 15.000 vojnika mogli da prebace na drugi front.

Najautoritativniji moskovski vojni ekspert, penzionisani pukovnik i bivši portparol Ministarstva odbrane Rusije, Viktor Baranec objašnjava da su se u Donbasu nalazile dve velike grupe ukrajinskih jedinica. Jedna je bila u Marijupolju i njegovoj okolini, a druga oko Harkova i Donjecka. Kad se sve sabere, na istočnom frontu je Ukrajina imala oko 60.000 vojnika i oficira. Povlačenjem jednog broja vojnika koji su se do sada nalazili nedaleko od Kijeva i Černjigova, Rusi žele da povećaju broj svojih snaga u Donbasu jer tamo tek predstoje krvave borbe. Vojni analitičari kažu da će za osvajanje istočnog dela Ukrajine Rusima trebati najmanje mesec dana. Već sada se komandiri ukrajinskih jedinica u Donbasu žale da im manjka municije, ali sve je teže da je dobiju jer će kroz desetak dana oni biti u zatvorenom "kotlu" iz kojeg će moći da se probiju samo u malim gupama.

U Moskvi procenjuju da će, kada se zauzmu veći gradovi u Donbasu, prodor u centralni i zapadni deo Ukrajine biti mnogo lakši. Jer, posle zauzimanja Donbasa snage će se prebaciti ka dva vrlo važna velika grada - Nikolajev i Odesu. Sa mora će napasti Crnomorska flota i njena morska pešadija koja čeka podršku svojih snaga koje treba da krenu sa severa na Nikolajev i Odesu.

- Ukrajinci su postavili mnogo morskih mina koje plutaju u vodi, a takođe su minirali plaže. Posle nevremena jedan broj mina se otkačio pa su došle do turskih teritorijalnih voda - kaže komentator Viktor Baranec. On ističe da će, kad se zauzme Odesa, Ukrajina zapravo ostati bez morske obale pa će tako Rusija doći do Pridnjestrovlja.

Posle toga, po mišljenju Viktora Baraneca, Ukrajina će biti sposobna samo za partizanski rat i nikakav ozbiljan kontranapad neće moći da izvede.

Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je na svom sajtu da je i dalje veliko interesovanje dobrovoljaca koji žele da ratuju na strani ukrajinskih jedinica. U Kijevu tvrde da se na granici Poljske i Ukrajine nalazi oko 30.000 dobrovoljaca.

NE RAZUMETE VI TO!

PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da glumac Žerar Depardje ne razume potpuno šta se dešava u Ukrajini, jer nije udubljen u političku agendu, dodajući da je ruska strana, ako je potrebno, spremna da mu objasni kako stoje stvari. Prethodno su mediji preneli da je Depardje, koji je dobio rusko državljanstvo, izjavio da Rusi nisu odgovorni za postupke lidera svoje zemlje Vladimira Putina.

PUTINU VERUJU SVE VIŠE

ŠTO više na Zapadu kritikuju Vladimira Putina, to mu više raste rejting u Rusiji. Prema najnovijem istraživanju Saveznog centra za istraživanje javnog mnjenja, 79 odsto građana Rusije odobrava Putinovu politiku. Ruskom lideru veruje 81 odsto građana, a nepoverenje je izrazilo samo 15,4 procenta. U istraživanju su učestvovali građani stariji od 18 godina.

PODELA UKRAJINE?

ONI koji znaju istoriju nastanka sadašnje Ukrajine često postavljaju jedno te isto pitanje - hoće li se Ukrajina podeliti.Postoji realna opasnost da zapadni deo Ukrajine podele susedne zemlje. Ono što je nekada bila Poljska, uključujući veliki grad Lavov, mogli bi da prigrabe Poljaci, a deo Zakarpatja, gde žive Mađari, mogli bi uzeti oni, dok bi treći, u Černovicima, mogli da uzmu Rumuni. Veliki broj Mađara i Rumuna koji žive u Ukrajini ima pasoše koje su dobili od Budimpešte i Bukurešta.

IZDAJNICI DOLAZE NA RED

PREDSEDNIK Ukrajine Vladimir Zelenski oduzeo je činove dvojici generala koje je proglasio izdajnicima. Bivši šef Glavne uprave službe unutrašnje bezbednosti, brigadni general Andrej Naumov, pobegao je iz Ukrajine nekoliko sati pre nego što je počela vojna operacija ruske vojske. Drugi smenjeni general je Sergej Krivoručko, koji je vodio Službu bezbednosti Ukrajine u Hersonu, gradu na jugoistoku Ukrajine.

- Sada nemam vremena da se bavim svim izdajnicima, ali će svi oni doći na red - kazao je Zelenski.

AHMETOV ĆE TUŽITI RUSIJU

VLASNIK dveju velikih kompanija u Marijupolju, "Azovstalja" i metalurškog kombinata "Iljič", milijarder Rinat Ahmetov, najavio je da će tužiti Rusiju zbog štete nastale usled ratnih operacija. U njegovim kompanijama, koje su u sastavu "Sistem kapital menadžmenta", radi oko 40.000 ljudi. Ahmetov tvrdi da i dalje daje plate svojim zaposlenima iako ne rade.