ZELENSKI NIJE ČUO PUTINA: Mali optimizam koji se u jednom trenutku pojavio posle rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu već juče je nestao

Mada su pregovarači iz Kijeva tvrdili da u dogovoru treba precizirati da Ukrajina neće narednih 15 godina pokušavati da silom vrati Krim, a da će o Donbasu razgovarati dvojica lidera Putin i Zelenski, ukrajinski predsednik je očigledno pod pritiskom radikalne opozicije i suflera sa Zapada sve ponovo zapetljao.

- Nikakvog kompromisa oko ukrajinskih teritorija ne može biti, mi se njih nećemo odreći - sasvim jasno je poručio Zelenski.

On ne želi da prizna da je Krim zauvek ruski, a takođe ni da su Donjecka i Luganska oblast postale nezavisne države. A to znači da nikakvog dogovora, pa ni susreta predsednika Ukrajine i Rusije ne može biti. Putin ne namerava da se sa njim sastaje radi praznih priča već samo radi potpisivanja završnog ugovora. Uostalom, Putin je posle referenduma na Krimu 2014. kazao da se to poluostrvo vratilo matici i da je to pitanje rešeno zauvek. Posle toga, kada je Rusija priznala kao samostalne države Donjecku i Lugansku narodnu republiku, Putin o ta dva pitanja nema šta da priča sa Zelenskim.

Ova događanja tokom jučerašnjeg dana pokazuju da nema pravih razloga za optimizam da će se uskoro potpisati mirovni dogovor kao što su neke agencije najavile posle poslednjih istanbulskih pregovora.

Mišljanja ruskih politikologa i političara se mogu podeliti na dve grupe. U onoj manjoj su optimisti koji smatraju da se pojavio tračak nade da se može postići dogovor koji bi doneo mir, pogotovo što je delegacija iz Kijeva naširoko pričala i pisala kako treba da izgleda neutralnost Ukrajine.

U drugoj, znatno većoj grupi su oni koji smatraju da Ukrajinci pregovaraju da bi dobili na vremenu kako bi im stigla pomoć sa Zapada. Mnogo je veći broj onih koji misle da nikakvog kompromisa neće biti i da će Rusi biti prisiljeni da vode rat do kraja, do kapitulacije sadašnjih vlasti u Kijevu.

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov zamolio je predsednika Putina da se nastavi specijalna vojna operacija u Ukrajini. On ne veruje da se problem Ukrajine može rešiti diplomatskim putem i tvrdi da govori u ime vojnika i oficira sa kojima je razgovarao u Donbasu koji poručuju da treba očistiti Ukrajinu od neonacista.

Kadirov je na jutarnjoj smotri u Groznom kazao da će specijalci iz Čečenije ući u Kijev i zavesti tamo red, samo ako im se pruži šansa da to urade.

Da Rusi zaista ne nameravaju da odustanu od plana da osvoje celi deo jugoistočne Ukrajine, vidi se i po novim osvojenim mestima. Ali ukrajinska artiljerija uzvraća pa u Donjecku i drugim gradovima ima i poginulih civila.

Predstavnik ruskog ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov je kazao da su u sredu gađana ukrajinska vojna skladišta raketama "iskander". Prvo skladište koje su pogodili bilo je u mestu Kamenka u Donjeckoj oblasti, a zatim su pogođena velika skladišta goriva u mestu Klevenj u Rovenskoj oblasti.

Kod mesta Tumen u Rovenskoj oblasti, u blizini ukrajinsko-beloruske granice, u vazdušnom boju ruski lovac je oborio ukrajinski avion SU-24. Takođe je oboreno u poslednjih 24 sata deset ukrajinskih bespilotnih letelica. Visokopreciznim oružjem uništen je jedan štab ukrajinske vojske u Nikolajevskoj oblasti u mestu Bereznegovatoe.

Takođe su pogođena skladišta goriva u rejonu Hmeljckog i Starokonstantinova.

Broj poginulih u raketnom napadu na sedište regionalne uprave u gradu Nikolajev na jugu Ukrajine, porastao je na 12, dok su 33 osobe povređene, saopštile su juče hitne službe u Nikolajevu.

A šefica misije Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ukrajini Matilda Bogner izjavila je da bi u Marijupolju moglo da bude na hiljade civilnih žrtava od početka bombardovanja tog grada.

Mnogi su bili zbunjeni izjavom zamenika ruskog ministra odbrane generala Fomina koji je u Istanbulu rekao da će se ruska vojska zaustaviti u dva pravca ka Kijevu i Černigovu kako bi na taj način pokazala da je spremna za dogovor. Vojni analitičari su objasnili da to ne znači da će vojna operacija u Ukrajini uskoro biti završena. Sve dileme je razjasnio ministar Sergej Šojgu koji je rekao da je sada prioritet da se očisti celi Donbas.

Rusi se neće do kraja povući iz Kijevske oblasti gde sada imaju oko 30.000 vojnika. Pogotovo ne nameravaju da napuste strateški važan aerodrom Gostomelj koji se nalazi dvadesetak kilometara od ukrajinske prestonice, prilikom čijeg osvajanja je poginulo puno vojnika.

- Njegovo osvajanje je unikatna operacija u kojoj je učestvovalo svega dvesta ljudi. Što je manji broj ljudi to je iznenađenje veće - objasnio je situaciju oko ove operacije bivši komandant ruskih vazdušnih desantnih jedinica general Georgij Špak. On kaže da su Rusi imali najveće gubitke prvih dana rata u Ukrajini, a kasnije se stalno taj broj smanjivao što je dokaz da su se oficiri i vojnici već adaptirali na ratnu situaciju. Ruski Generalštab je saopštio da je do sada ukupno poginulo 1.350 ruskih vojnika i oficira.

Na pitanje zašto neke gradove ruske jedinice po svaku cenu žele da zauzmu, a druge samo opkoljavaju, general Špak razložno objašnjava.

- Marijupolj i Izjum smo morali da zauzmemo jer su tamo bile glavne snage ukrajinskih nacionalista. Video sam slike koje su snimili ruski vojnici, ulazeći u neke kuće. Tamo su našli nacističke simbole što pokazuje koliko su ti ljudi bili zadojeni mržnjom - kazao je general Špak, objašnjavajući zašto se neki gradovi zauzimaju, a neki samo opkoljavaju. - A što se tiče Harkova koji je sada opkoljen, dobro znam da je tamo najmanje 70 odsto stanovnika proruski orijentisano.

Na pitanje kada će u opkoljenim gradovima ukrajinskoj vojsci ponestati municije, kaže da se već sada to oseća. Zbog toga ne treba žuriti jer će kroz nekoliko nedelja ukrajinska vojska biti bez municije i biće prisiljena da se preda.

Jedan od urednika časopisa "Arsena otadžbine" Aleksej Leonkov objašnjava da se u Donbasu nije moglo brže napredovati jer je tamo bilo koncentrisano oko 70.000 ukrajinskih vojnika koji su bili dobro naoružani. Sada kad je slomljen otpor u Marijupolju ruska vojska će se koncentrisati na to da oslobodi celi Donbas.

- Kad ministar Šojgu ističe da definitivno treba uništiti ukrajinske jedinice u Donbasu treba znati da je tamo još uvek velika grupa, ima ih oko 50.000. Ruske jedinice su uspele da oslabe odbranu Harkova. Što se tiče Kijeva, tamo su bile ukrajinske snage iz rezerve. Slično je i sa Odesom - objašnjava Leonkov.

"SLUŠALI NAS"

RUSKA strana na razgovorima u Istanbulu je prvi put, umesto ultimatuma i crvenih linija, saslušala ukrajinski stav - rekao je juče Igor Žovkva, zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog. On je dodao da Rusija nije povukla trupe ni iz Kijeva ni iz Černigova, uprkos tome što je tvrdila da će smanjiti svoje operacije u tim oblastima.

"NE" RUBLjAMA

BRITANIJA neće plaćati ruske proizvode poput gasa u rubljama i vlada je na vezi sa domaćim kompanijama povodom rešavanja tog pitanja i uticaja koji ono može imati na industrije i proizvođače širom Evrope, izjavio je juče portparol premijera Borisa Džonsona.

* * * * * * * * *

Zašto je Abramovič među pregovaračima

MNOGIMA se nametnulo pitanja šta radi milijarder Roman Abramovič među pregovaračima u Istanbulu. Nije tajna da je on bio čovek za vezu. Nije pregovarao, već je prenosio poruke i spajao ljude.

Direktor Međunarodnog instituta političke ekspertize Jevgenij Minčenko kaže da u velikom biznisu u Ukrajini moćan uticaj ima jevrejska grupa, a sa mnogima od njih je u dobrim odnosima upravo Abramovič. Ti ljudi su ga i zamolili da pomogne u uspostavljanju kontakta. I politikolog Konstantin Kalačev kaže da je Abramovič prijatelj sa uticajnim jevrejskim biznismenima u Ukrajini koji su povezani sa predsednikom Zelenskim.

* * * * * * * * *

Kuleba kritikovao Nemačku

MINISTAR inostranih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba kritikovao je Nemačku što nije spremna da podnese ekonomsku žrtvu. "Pojedine zapadne države su savršene u tome da traže izgovore", kazao je Kuleba za magazin "Štern". On je optužio Zapad, posebno Nemačku, za nedovoljnu podršku Ukrajini u trenutnoj situaciji.

- Nemačka strahuje od toga da mora podneti ekonomsku žrtvu. Ali mi podnosimo prave žrtve, imamo ljudske gubitke - naglasio je Kuleba.

* * * * * * * * *

Kako je nastao zloglasni bataljon "Azov"

KO je pratio žestoko ratovanje u Marijupolju primetio je da su najokrutniji i najfanatičniji vojnici iz nacionalističkih jedinica "Azov". Oni su po zlodelima zapamćeni još 2014. i 2015. godine. Osnivač ukrajinskog nacionalističkog bataljona "Azov" Andrej Bilecki (42), inače bivši poslanik u parlamentu, priznao je novinarima "Fajnešel tajmsa" da su mnogi borci u njegovoj jedinici nacionalisti.

- Većina boraca "Azova" su velike patriote i nacionalisti, ali sada su i mnogi drugi građani Ukrajine nacionalisti - kazao je Andrej Bilecki. On i njegovi istomišljenici nikada nisu skrivali da im je idol Stepan Bandera, koji je jedno vreme sarađivao sa nacističkom Nemačkom. Zbog toga su vojnici bataljona "Azov" na legitimacijama imali sliku Stepana Bandere.

Interesantno je da su vođe nacionalističkih bataljona posle 2014. godine Jaroš, Semčenko, Bljaher bili članovi ukrajinskog parlamenta. Za razliku od mnogih vođa nacionalističkih bataljona koji su bili obični banditi, Andrej Bilecki je završio u Harkovu istoriju. Svakako je zanimljivo to da su svi ti spomenuti nacionalisti međusobno govorili na ruskom jeziku.

Posle bega predsednika Viktora Janukoviča, Bilecki je izabran za lidera "Desnog sektora - jug". Kasnije je postao pukovnik ukrajinske policije. Kad se povukao u Marijupolj, "Azov" je dobijao najnoviju tehniku.