GVOZDENI ZID NATO NA ISTOKU:Prvi put posle hladnog rata Rusiju će označiti kao neprijatelja broj jedan

Ovi planovi ne samo što će legalizovati izgradnju gvozdenog zida na istoku, nego će prvi put posle kraja Hladnog rata Rusiju, odnosno režim Vladimira Putina, nedvosmisleno proglasiti naprijateljem broj jedan u Evropi.

Ubrzane promene u strateškom konceptu NATO ovako vidi najveći broj istočnih, ali i zapadnih, stručnjaka za pitanja odnosa globalne moći. Oni smatraju da će najavljena doktrina Zapadne alijanse iscrtati novu bezbednosnu atmosferu u Evropi. Strateški dokument trebalo bi da bude formalizovan na redovnom samitu NATO, planiranom za kraj juna u Madridu.

Vojni stručnjaci iz Brisela još od početka prošle godine rade na novim srednjoročnim doktrinarnim dokumentima, ali dobar deo urađenog posla već je anuliran ruskom vojnom operacijom u Ukrajini i lancem posledica koje su usledile. Pisci nove doktrine dobili su novi zadatak - da planove Alijanse rediguju prema zahtevima prilika promenjenih ratom u Ukrajini.

Ova strategija, koja se već proglašava najznačajnijom posle Drugog svetskog rata, označiće i kraj proklamovane odbrane NATO od neimenovanih neprijatelja. Očigledno približavanje granicama Rusije, u dokumentima i na rečima čelnika NATO, najčešće je pravdano potencijalnom agresijom sa istoka, gde je kao dimna zavesa najčešće pominjan Iran, ali i Severna Koreja, Kina...

Obrisi zaokreta Severnoatlatskog saveza postali su vidljivi i na vanrednom samitu na nivou šefova država, održanom prošle nedelje u Briselu. Tamo je najavljeno jačanje snaga na istočnom krilu NATO, koje podrazumeva momentalno formiranje borbenih jedinica snage po 1.000 vojnika u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj.

- To je deo brzog, jasnog i odlučnog odgovora NATO na ovu fundamentalnu promenu bezbednosnog stanja. Stotine hiljada savezničkih snaga je u pripravnosti. Oko 40.000 vojnika je trenutno pod direktnom komandom NATO, uz podršku pet udarnih grupa predvođenih nosačima aviona u Mediteranu i na krajnjem severu - saopšteno je iz sedišta NATO.

Jedna od posledica promene načina razmišljanja u Briselu nesumnjivo biće stvaranje poprišta rvanja NATO i Rusije na tlu istočne Evrope. To će, između ostalog, biti rezultat novog koncepta koji na osnovu iskustva rata u Ukrajini podrazumeva reagovanje na prvi neprijateljski korak. To će biti novina u odnosu na trenutnu postavku - relativno slabe snage na liniji potencijalnog sukoba u odnosu na neuporedivo jaču rezervu u pozadini. Doktrinu prepuštanja terena neprijatelju, da bi se isti prostor nanovo osvojio nastupanjem snaga iz rezerve, već od juna zameniće strategija čija suština prethodnih nedelja često odjekuje evropskim prestonicama:

- Branićemo svaki pedalj teritorija NATO država.

Za globalni odnos snaga, međutim, od povećanja broja pušaka i tenkova, važnija je i jača uloga Evrope u sistemu kolektivne bezbednosti. Kako je preneo magazin "Politiko" u svojoj analizi, NATO savezu su potrebne snažnije evropske zemlje koje sa svojim oružanim snagama mogu snažnije da se suprotstave potencijalnom udaru.

- Evropa bi trebalo da bude sposobna da obezbedi polovinu snaga i resursa potrebnih za odvraćanje i kolektivnu odbranu od ruske agresije. Takođe, Evropljani bi trebalo da budu prvi u redu odgovornosti za krize na njihovoj južnoj periferiji. To znači razvijanje sposobnosti koje smanjuju postojeće veliko oslanjanje na SAD - navodi "Politiko".

BEG OD "MOŽDANE SMRTI"

UKRAJINSKI sukob i sve njegove šire posledice biće najveći test za NATO u novijoj istoriji. Ovaj savez opterećen je mnoštvom problema - neslogom, birokratizmom, neujednačenim finansijama, nespremnošću Evrope da prihvati razvoj sopstvene bezbednosti... Ovo stanje pre samo tri godine francuski predsednik Emanuel Makron opisao je "moždanom smrću NATO". Promene ciljeva Alijanse koje su na vidiku, između ostalog, trebalo bi i da donesu unutrašnje jačanje saveza.