SANKCIJE I PRETNJE "CRVENIM LINIJAMA": Lideri EU nisu uspeli u Briselu ni posle dva dana da se dogovore o prekidu snabdevanja iz Rusije

Članice, dnevno, Moskvi za gas plaćaju 700 miliona evra.

Među ponuđenim opcijama bila je i ona da EU pred Rusiju izađe s ponuđenom maksimalnom cenom. Cenovnik je petostruk u odnosu na pre nekoliko meseci, a kraj novim poskupljenjima se ne vidi. U Briselu kažu da taj novac ide za finansiranje ratnih dejstava. Šta će, međutim, biti ukoliko Rusi ne prihvate ovaj platežni ultimatum? Na ovo pitanje niko juče nije imao odgovor.

Tri samita transatlantskih saveznika, G7, NATO i EU, iznedrila su niz simboličnih mera, ali su tri najvažnija pitanja - kako zaustaviti rat u Ukrajini i stradanje civila, kako postići konsenzus da se odustane od ruskog gasa i kako će se odgovoriti ako Rusija pređe "crvenu liniju" eventualnim korišćenjem hemijskog oružja, ili (slučajnim ili namernim) povređivanjem teritorije neke od članica NATO tokom ratnih dejstava - ostala bez odgovora.

Odgovor američkog predsednika Džozefa Bajdena, da će reakcija biti proporcionalna ruskoj akciji, nije odagnala enigmu šta bi moglo da se dogodi. S druge strane, jasno je određeno da se NATO vraća izvornoj politici suprotstavljanja nekadašnjem istočnom bloku, a danas Rusiji, kako je to utvrđeno osnivačkim dokumentima 1948. Od devedesetih do danas, Alijansa je lutala u svojim ciljevima.

Što se tiče ekonomskih sankcija Rusiji, ni ovde, zasada, nije pređena "crvena linija". Ono što bi najviše pogodilo ovu zemlju, ali i EU, a to je gas, ostaje u običajenom režimu kupoprodaje.

Što se tiče ostalih sankcija, Bajden je zauzeo stav da Rusiju treba izbaciti iz G20. Amerikanci su, istovremeno, proširili embargo tako što su sankcionisali 328 članova ruske Dume, kao i 17 članova upravnih odbora ruskih banaka, i 48 velikih preduzeća u sektoru odbrane. Kanada je proširila sankcije na 160 članova Saveta federacije i najavila duži spisak zabrana izvoza određenih proizvoda i tehnologije Rusiji. Velika Britanija je napravila dodatni spisak sankcionisanih banaka, oligarha i industrijalaca, a preneto je i da su zaleđena sredstva ženskoj osobi, za koju se ističe da je snaha ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova.

GLAD U NAJAVI

Makron je, takođe, upozorio da će kao direktna posledica Rusije "da izabere rat" doći do prehrambene krize bez presedana, a da će naročito biti teško u nekim zemljama i određenim delovima planete za godinu do godinu i po, kada bi mogla da zapreti i glad.

KINA NA STRANI DOBRA ILI ZLA

Dosta pažnje je posvećeno i poziciji Kine, a atmosfera na sastancima je bila takva da se od Pekinga zapravo tražilo da se konačno odredi "da li je na strani dobra ili zla". Vatru je malo stišao francuski predsednik Emanuel Makron, koji je naglasio da kineski predsednik Si Đinping deli iste zabrinutosti i ne slaže se sa ratom:

- Kina, kao članica SB UN i velika sila, ne može ništa drugo do da bude sila posredovanja i umerenosti i da nam pomogne da ubedimo Rusiju da zaustavi rat, da obezbedi da se sve sile vrate razumu i stabilnosti.