PUTIN DAO NOV ŽIVOT RUBLJI: Zapadne zemlje će morati da kupuju rusku valutu od Centralne banke u Moskvi

Ovom merom izjalovio se cilj SAD i EU da se oštrim i sveobuhvatnim sankcijama potpuno izoluje i poništi finansijska pozicija ove države. Ruska valuta je i u četvrtak nastavila oporavak, ojačavši za dva procenta u odnosu na dolar, a za dva i po odsto prema evru. Na listi "neprijateljskih zemalja" nalaze se one koje su uvele sankcije Rusiji, a ova mera se ne odnosi na Srbiju.

Kako za "Novosti" objašnjavaju stručnjaci, države koje su do sada uvozile ruski gas biće prinuđene da nastave da ga kupuju, jer u kratkom roku ne mogu da pronađu drugi izvor snabdevanja. One koje su na listi, to će moći da urade samo tako što će ga platiti u rubljama, a povećana tražnja za ruskom valutom jača njenu vrednost. Juče je iz Moksve stigla umirujuća poruka Srbiji povodom zabrinutosti predsednika Aleksandra Vučića zbog plaćanja gasa u rubljama.

- To je potpuno normalno, on je u pravu - ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. - To zaista može da bude problematična situacija, zato što je Bugarska u ovom slučaju istupila sa neprijateljskim koracima prema nama. Zato će morati da plaća u rubljama, htela - ne htela, sviđalo joj se to ili ne. Ali u isto vreme to ne važi za Srbiju. To je problem koji treba rešiti. Naravno, zabrinutost Srbije biće za nas prioritet.

Ekonomista Ivan Nikolić ukazuje da je cilj ove mere stabilizacija ruske valute i jačanje pozicije Rusije na međunarodnom finansijskom tržištu koja je bila potpuno poništena sankcijama, sa kog su hteli da je izguraju.

- I ona se vraća na velika vrata na to tržište - ističe Nikolić za naš list. - U strukturi globalnog prometa, učešće ruske valute je malo. Prema Putinovoj odluci, transakcije za kupovinu energenata, koje se ne mogu izbeći, moraju da se obave u rubljama. Adresa na koju će biti prinuđeni da se obrate jeste ruska centralna banka, jer je nema dovoljno na međunarodnom valutnom tržištu. Sankcije koje su podignute prema ovoj finansijskoj instituciji moraće da budu skinute. Potrebno je da se ona vrati na međunarodno tržište, da bi od nje poslovne banke sa Zapada mogle za svoje klijente, koji kupuju energente, da obezbede rusku valutu za plaćanje robe.

I profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da kompanije nemaju baš neki izbor i prostor da u kratkom roku nađu zamenu za ruski gas, tako da će morati da prihvate tu odluku. Dešava se, kako ocenjuje, jedna igra u kojoj se koriste nestandardne mere, ali ni situacija nije standardna.

- Odluka je usmerena na očuvanje deviznih rezervi Rusije i stabilnost nacionalne valute koja je ugrožena svim ovim događajima i jasno je da je došlo do bekstva kapitala iz Rusije - kaže Grubišić. - Radi se o opravdanom strahu zbog smanjenja deviznih rezervi, koje su delimično zarobljene u inostranstvu i postavlja se pitanje ko će ih osloboditi, a rublja za to vreme slabi.

S druge strane, Nikolić smatra da Rusija u ovom trenutku nema potrebu za velikim gomilanjem deviznih rezervi u dolarima ili u evrima, jer sankcije onemogućavaju transakciju. Te valute su joj sada potrebne samo za servisiranje spoljnog duga.

- Verujem da je platni bilans Rusije, iako zvuči paradoksalno, u dobroj poziciji i preplavaljen prilivima dolara i evra, jer su cene energenata, metala, svega onoga što Rusija izvozi višestruko porasle, a ta se roba i dalje kupuje - precizira Nikolić. - Uvođenjem plaćanja ruskog gasa u njihovoj valuti, vidi se efekat njenog jačanja i da ide ka stabilizaciji.

Od kada je počeo sukob na istoku Evrope, kako navodi, rublja je slabila. Od nje su se oslobađale zemlje i građani koji je poseduju, da bi prešli na stabilniju valutu. On ističe da se sada ti tokovi menjaju, jer raste tražnja za rubljom, kako bi se kupili energenti.

- Sada je potrebno 95 ili 96 rubalja za dolar, a pre Putinove odluke plaćalo se 104, dok je prilikom izbijanja konflikta nivo bio na 78 rubalja za dolar - navodi Nikolić. - Pad vrednosti ruske valute u odnosu na period pre krize trenutno je oko 20 odsto, sa tendencijom da se potpuno poništi, zahvaljujući ovoj meri.

Pojedine kompanije i zemlje reagovale su u četvrtak na Putinovu odluku, ističući da ne razumeju kako će se ona realizovati i ukazujući da je postojećim ugovorima sve dogovoreno. Kremlj je najavio da će Rusija u roku od sedam dana razraditi mehanizam i razjasniti uslove za plaćanje gasa u rubljama.

- Shodno tome, kako se budu uspostavljali kontakti sa kupcima gasa i nakon što im se objasne uslovi plaćanja u rubljama, oni će moći da formulišu svoj stav - objasnio je Dmitrij Peskov. - Hajde da sačekamo taj momenat.

Zvaničnici Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) smatraju da bi eventualni embargo EU na crno zlato iz Rusije samo naneo štetu potrošačima, a o svom stavu su obavestili Brisel.

SKOČILA CENA GASA I AKCIJE

CENA gasa u Evropi za aprilske isporuke na holandskom TTF čvorištu dostigla je u četvrtak 1.430 dolara za 1.000 kubika, a na londonskom 1.400 dolara. Ruske akcije su juče uzletele prvog trgovačkog dana posle skoro jednomesečne pauze. Najveći skok cena zabeležile su akcije energetskih kompanija, poput proizvođača gasa "Novateka", naftne kompanije "Rosnjeft" i "Lukoila", kao i gasnog giganta "Gasprom", koje su porasle u rasponu od 10 do 20 odsto.

AGENCIJA: PRETNjA PO BEZBEDNOST

IZVRŠNI direktor Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol ocenio je Putinovu odluku da "neprijateljske zemlje" plaćaju ruski gas u rubljama kao pretnju bezbednosti. On je na jučerašnjoj konferenciji za medije u Parizu rekao da su članice te organizacije ujedinjene u nastojanju da radikalno smanje uvoz nafte i gasa iz Rusije.

BAJATOVIĆ: GAS KROZ BUGARSKU SIGURAN 20 GODINA

NEĆE biti "rubljizacije" plaćanja tranzita ruskog gasa, a Bugarska prema ugovoru o Balkanskom toku, koji važi 20 godina, ne može da prekine transport gasa kroz svoju teritoriju. Ovo je u četvrtak rekao generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, ističući da su Rusi već platili Bugarima tranzit u dolarima do kraja 2023. godine, kako je bilo dogovoreno.

- Mi u Srbiji to naplaćujemo u evrima, a ukoliko ne bude moguće u toj valuti, uzećemo neke količine gasa koji pripada "Gaspromeksportu" i na taj način se naplatiti, kao da smo ga dobili u evrima - objasnio je Bajatović. - Dobro je što "Gasprom" i "Gaspromeksport" nisu na listi sankcija. Srbija nije označena kao neprijateljska zemlja Ruske Federacije. Mislim da se to nikad neće ni desiti. Trebalo bi da možemo da uspešno rešimo pre svega pitanje gasa, a čini mi se da ćemo imati razumevanja EU, s obzirom na poziciju u kojoj se nalazi Srbija, i za nabavku ruske nafte.