PUTINOV UDAR NA DOLAR, ZA GAS TRAŽI RUBLJE: EU bi morala da zameni 100 milijardi dolara

Ovo je juče saopštio ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku Vlade, ističući da će nastaviti sa snabdevanjem plavim gorivom u skladu sa obimom i cenom navedenom u ugovoru, a da će se promeniti samo valuta plaćanja.

Nakon ove Putinove naredbe, cena gasa za isporuku u aprilu na holandskom TTF čvorištu skočila je za skoro 20,3 odsto, na 1.353 dolara za 1.000 kubika. Ruski predsednik je naložio Vladi da izda odgovarajuću direktivu "Gaspromu" o izmenama postojećih ugovora. Ministarstvo finansija i ruska centralna banka bi trebalo u roku od nedelju dana da utvrde proceduru po kojoj će uvoznici plavog goriva kupovati rublje na domaćem tržištu. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, objašnjava da je to udar na dolar kao svetsku valutu, koja se koristi za kupovinu gasa i nafte.

- Ukoliko se kupuje u drugoj valuti, to smanjuje mogućnost SAD da finansiraju svoj budžet štampanjem novca - precizira Stanić. - Za Rusiju je to dobro, jer će države koje su na njihovoj listi neprijateljskih, morati da kupuju rublje u bankama u Rusiji, a to znači da devize ulaze u njihovu zemlju. Drugi način je da te države rublje nabavljaju na međunarodnom tržištu deviza, što će pozitivno uticati na rusku valutu. Tako će se povećati njena vrednost zbog skoka tražnje.

Evropska unija godišnje troši 200 milijardi kubnih metara ruskog gasa. Pretpostavimo povoljnu situaciju, da će zemlje EU u proseku jeftinije moći da pazare ovaj energent, za, na primer, 500 dolara. U tom slučaju bi morale da zamene 100 milijardi dolara za rublje da bi nabavile potrebne količine plavog goriva.

Na listi neprijateljskih zemalja i teritorija su one koje su uvele ili su se pridružile sankcijama Rusiji. To su SAD i Kanada, države EU, Velika Britanija, Ukrajina, Crna Gora, Švajcarska, Albanija, Andora, Island, Lihtenštajn, Monako, Norveška, San Marino, Severna Makedonija, kao i Japan, Južna Koreja, Australija, Mikronezija, Novi Zeland, Singapur i Tajvan.

TEŠKO ĆE NAM PROGLEDATI KROZ PRSTE

PROFESOR Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da nije optimista da će EU doneti odluku o izuzeću Srbije.

- Iz izjave Petera Stana moglo bi se zaključiti da neće biti problema, ali s obzirom na to da sve članice treba da se izjasne, može se pretpostaviti da deo zemalja neće dati saglasnost - smatra Savić. - Postoji deo EU koji pritiska Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Sada će, verovatno, ovu situaciju iskoristiti da pojačaju pritiske, s obzirom na to da se sukob u Ukrajini komplikuje.

Kao što su "Novosti" već pisale, ostaju druga rešenja koja se odnose na mogućnost da Srbija postane vlasnik NIS-a. I u tom slučaju Savić ocenjuje da bi EU tražila povod da pritiska našu zemlju. Kad neko hoće da te kinji, kako ističe, naći će način da to uradi.

ČEKAMO IZUZEĆE SRBIJE I NIS OD SANKCIJA

ČEKAMO i nadam se da će Evropska unija izuzeti Srbiju i NIS iz odluke Evropskog saveta o sankcionisanju kompanija u većinskom vlasništvu ruskih firmi, odnosno "Gaspromnjefta". Ako nam tu pomognu, bili bismo veoma zahvalni EU. Ukoliko to ne učine, onda moramo da tražimo nova rešenja i da razgovaramo sa našim ruskim partnerima, jer ne možemo da dozvolimo da naš narod nema naftu i jedan jedini dan.

Ovo je juče rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom četvrtog paketa sankcija Evropskog saveta prema Rusiji, kojim je pod udar dospeo i NIS, čiji je većinski vlasnik "Gaspromnjeft". Zabrana trgovine se odnosi na 12 ruskih firmi i na njihove podružnice koje nisu u EU, ali su u njihovom vlasništvu direktno ili indirektno, većem od 50 odsto. Izvan Evropske unije, to je jedino "Naftna industrija Srbije". Posebno je nepravedno što ovim merama Brisel zabranjuje uvoz i izvoz nafte na našoj teritoriji, dok svojim članicama to omogućava.