NA POLOŽAJ ODMAH 5.000 VOJNIKA: Ministri članica Evropske unije usvojili plan za jačanje bezbednosti, poučeni ukrajinskim primerom

Ministri spoljnih poslova i odbrana zemalja članica usvojili su prve večeri dvodnevnog sastanka u Briselu, koji se juče završio, "Evropsku stratešku busolu", zasnovanu na idejama francuskog predsednika Emanuela Makrona i skiciranu na nedavnom samitu u Versaju. Uobličeni dokument će formalno verifikovati šefovi država ili vlada na sastanku sutra i prekosutra u belgijskoj prestonici.

Strateška orijentacija je namenjena jačanju bezbednosti i odbrane EU do 2030. Ministri su istakli važnost ovog ambicioznog plana, u trenutku povratka rata na tlo Evrope. Partnere za ovaj projekat u Briselu vide i na Zapadnom Balkanu.

Konkretno, da bi mogla da deluje brzo i snažno kad god izbije kriza, sa partnerima, "a ako je moguće i sama kada je to potrebno", EU uspostavlja snažan kapacitet za brzo raspoređivanje do 5.000 vojnika za različite vrste kriza. Biće spremna da rasporedi i 200 potpuno opremljenih stručnjaka za misiju zajedničke spoljne i bezbednosne politike u roku od 30 dana, uključujući i u složenim okruženjima.

Takođe, izvodiće se redovne vežbe u realnom obimu na kopnu i na moru, poboljšaće se vojna mobilnost i ojačati civilne i vojne misije i operacije promovisanjem brzog i fleksibilnijeg procesa donošenja odluka, uz snažnije delovanje i osiguravanje veće finansijske solidarnosti. Cilj je i da se u potpunosti iskoristi Evropski mirovni fond za podršku partnerima, među kojima se vidi i Zapadni Balkan.

Na bezbednosnom planu, da bi ojačala sposobnost da predvidi i osujeti trenutne i brzo nastajuće pretnje i izazove, odgovori na njih i zaštiti svoje bezbednosne interese, EU povećava kapacitete za analizu obaveštajnih podataka, a razviće i hibridna sredstva i timove za otkrivanje i reagovanje na širok spektar ovih pretnji.

Takođe, ustanoviće politiku sajber odbrane EU, a razviće i sistem zaštite od manipulacija i mešanja informacija koje dolaze spolja. Plan je i da se razvije svemirska strategija EU za bezbednost i odbranu, kao i da se ojača uloga EU kao aktera pomorske bezbednosti.

Kako bi odgovorila na zajedničke pretnje i izazove, EU će ojačati saradnju sa strateškim partnerima kao što su NATO, UN, OEBS, Afrička unija i Asocijaciju nacija jugoistočne azije (ASEAN). Razvijaće više prilagođena bilateralna partnerstva sa zemljama istomišljenicama kao što su SAD, Kanada, Norveška, Velika Britanija i Japan.

Plan je da se razvijaju i "partnerstva po meri" na Zapadnom Balkanu, u istočnom i južnom susedstvu, Africi, Aziji i Latinskoj Americi, uključujući promovisanje učešća u misijama i operacijama zajedničke odbrambene i spoljne politike.

OBAVEZALI SE NA VEĆI VOJNI BUDžET

DRŽAVE članice EU su se obavezale da će znatno povećati izdatke za odbranu, kako bi odgovorile svojoj kolektivnoj ambiciji. Koordiniraće se u tu svrhu razmenom nacionalnih ciljeva o povećanju i poboljšanju potrošnje na odbranu, uz podsticanje na ulaganje u strateške mogućnosti za delovanje na kopnu, na moru, u vazduhu, u sajber domenu i u svemiru. Podsticaće se i odbrambene inovacije da bi se smanjila tehnološka i industrijska zavisnost.