"PSE RATA" RUSI ČISTE RAKETAMA! Još jedna oštra opomena Moskve strancima koje ukrajinske vlasti regrutuju za rat

Bilo je to drugo žestoko upozorenje stranim vojnicima šta ih čeka ako dođu da ratuju na strani Kijeva. Prvi udar po plaćenicima dogodio se prethodne nedelje na ukrajinskom vojnom poligonu Javorovski, udaljenom samo dvadesetak kilometara od granice sa Poljskom. Rusi su objavili da je tada poginulo oko 180 stranih plaćenika, dok Kijev tvrdi da je poginulo znatno manje ljudi, ali ne negira da je među tim strancima nastala panika, pa su se mnogi od preživelih vratili odakle su došli.

Sa brodova Crnomorske flote, iz Crnog mora, u nedelju je visokopreciznim raketama "kalibar" pogođen Remontni zavod za oklopna vozila u Nežinsku. Hipersoničnim raketama "kinžal" uništeno je i veliko skladište goriva i ulja za ukrajinsku vojnu tehniku u gradu Konstantinovki u Nikolajevskoj oblasti. Ruski avioni su gađali "kinžalima", leteći iznad Krima.

Taktika ruske vojske je jasna. Ona želi da uništi ukrajinsku vojnu infrastrukturu, skladišta municije i vojne tehnike, da bi naterala Kijev da se pomiri sa kapitulacijom. U Ministarstvu odbrane Rusije tvrde da su do sada uništili 1.467 ukrajinskih tenkova i oklopnih vozila. Onesposobljena su 1.262 vojna vozila i oboreno 207 bespilotnih letelica.

Sa druge strane fronta, ukrajinska artiljerija gađa objekte koji su sada pod kontrolom Donjecke i Luganske republike. Na meti su naročito trafostanice i kotlarnice, pa su bez struje i grejanja ostali mnogi u Donbasu. U Donjeckoj oblasti je zbog nestanka električne struje pod zemljom ostalo 35 rudara koje su jedva uspeli da evakuišu. I minulih dana, ukrajinska artriljerija gađala je rudnike u Donbasu koji i dalje rade.

Ukrajinska armija u nedelju je pogodila zgradu dečije gradske bolnice u Donjecku. Da je ukrajinska vojska u Marijupolju u vrlo teškoj situaciji i da je pitanje kada će kapitulirati, potvrđuju i reči Alekseja Arestoviča, savetnika predsednika Vladimira Zelenskog.

- Oni koji traže da pošaljemo vojsku da se deblokira Marijupolj ili ne razumeju vojnu situaciju ili se bave spekulacijama. Najbliže ukrajinske jedinice nalaze se 100 do 150 kilometara od Marijupolja. Oni bi morali da prođu po goloj stepi i bili bi laki ciljevi ruske avijacije. Aerodrom u Marijupolju drže ruske snage koje imaju jaku podršku sa Krima - veli Arestovič.

Dok savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak tvrdi da je šest ruskih generala ubijeno od početka ruske intervencije, Arestovič kaže da su linije fronta između ukrajinskih i ruskih snaga "praktično zamrznute, jer Rusija nema dovoljno borbene snage da napreduje dalje".

Jedan od najvećih metalurških kombinata u Evropi "Azovstalj" u Marijupolju, potpuno je obustavio rad. To je saopštio generalni direktor Enver Citišvili, dodavši da je proizvodnja smanjivana da se ne bi dogodila ekološka katastrofa. Čeličana je stala samo 1941. godine, da bi, već u septembru 1943. kad je Marijupolj oslobođen, nastavila da radi.

Od početka rata u Ukrajini "Azovstalj" su zauzeli vojnici zloglasnog bataljanovna "Azov", pa su Rusima pretili da će ga dići u vazduh. Vlasnik "Azovstalja" je Rinat Ahmetov, jedan od najbogatijih ljudi u Ukrajini. Taj milijarder je do puča u Ukrajini bio jedan od najbližih ljudi predsedniku Viktoru Janukoviču, ali čim je ovaj svrgnut, Ahmetov je pobegao u inostranstvo, a zatim našao zajednički jezik sa novim vlastima. Davao je novac nacionalističkom bataljonu "Azov", da mu sačuva "Azovstalj". Bivši ministar policije Arsen Avakov objasnio je da je 2014. Ahmetov pomogao da snage nacionalista pod imenom "Azov" otrgnu Marijupolj od Donjecke NR.

Oni koji izlaze iz opkoljenih gradova, pogotovo iz Marijupolja, prolaze brzu kontrolu iskusnih vojnika i oficira. Sumnjive teraju da podignu košulje da vide imaju li neku tetovažu sa nacionalističkom i nacističkom simbolikom. Osim toga, na prstima je prepoznatljiv trag kod onih koji su pucali.

Na zahtev Zelenskog, Savet nacionalne bzbednosti i odbrane Ukrajine zabranio je rad opozicionih partija koje su se zalagale za normalizaciju odnosa sa Rusijom i traženja kompromisa sa Donjeckom i Luganskom. Vlasti Ukrajine su u januaru 2015. službeno proglasile Rusiju za zemlju agresora, a zatim je Vrhovna rada, u martu, dopunila krivični zakon po kome se uvodi zatvorska kazna do 15 godina za saradnju sa državom agresorom. Tako se Kijev obračunavao sa svima koji su bili za uspostavljanje dijaloga sa Moskvom.

Najpoznatija zabranjena partija je "Opoziciona platforma - za život", na čijem je čelu Viktor Medvedčuk, koji je bio u kućnom pritvoru, ali je, kako zvanično tvrde, pobegao čim je počeo rat. Kad se zna kako su hapšeni i maltretirani poslanici te parlamentarne stranke, razumljivo je što je Medvedčuk pobegao pred ostrašćenim nacionalistima od sigurne smrti. On je po nacionalnosti Ukrajinac, ali se protivio ukidanju prava ruskom stanovništvu u Donbasu i drugim regionima. Za razliku od Janukoviča koji je pobegao u Rusiju, Medvedčuk je ostao da se suprotstavlja nacionalistima u parlamentu.

Zabranjene su i Leva opozicija, Progresivna socijalistička partija Ukrajine, kao i sve levo orijentisane partije. Ekstremno nacionalističke ukrajinske partije nisu zabranjene, jer one mobilišu dobrovoljce za nacionalističke bataljone.

Vlasti u Odesi počele su, u subotu, da hapse novinare za koje smatraju da nisu lojalni Kijevu. Uhapšen je Jurij Tkačov, glavni urednik izdanja "Tajmer" iz Odese. Njega optužuju da je tobože imao granatu u kupatilu. Njegova supruga Oksana tvrdi da je to sve policijska nameštaljka. U Kijevu su uhapsili pesnikinju i satiričarku Janu Taksjur koja je bolesna od raka, a uhapšena je i Jelena Berežna, poznati borac za ljudska prava.

S druge strane, od početka rata Zelenski je dodelio 70 Ordena heroja Ukrajine svojim vojnicima i oficirima. Još 2.180 pripadnika oružanih snaga dobilo je drugo ordenje i medalje. Plate su duplirane svima koji ratuju, pa vojnici na frontu dobijaju 113.000 grivni, što je nešto više od 3.100 evra.

MOSKVA UPOZORAVA ZAPAD

UKRAJINSKI neonacisti iz jedinica "Azov" planiraju da izvedu terorističke akcije na diplomatska predstavništva zapadnih zemalja kako bi mogli da kažu da je to napad ruskih snaga. To javno upozorenje iz Moskve saopštio je general-major Igor Konašenkov. Do tih informacija Rusi su došli kad se dobrovoljno predao saradnik Glavne uprave Službe bezbednosti Ukrajine za Donjecku i Lugansku oblast. Taj ukrajinski oficir neposredno je rukovodio diverzantskim akcijama u Donbasu.

"GLONAS" UMESTO DžI-PI-ESA

DIREKTOR "Roskosmosa" Dmitrij Rogozin savetovao je građanima da se ne uzbuđuju zbog toga što Zapad namerava da isključi Rusiju iz satelitskog navigacionog sistema Dži-Pi-Es.

- Rusija ima svoj "Glonas" i lako je telefone prebaciti na taj sistem, tako da nikakvih problema neće biti - kazao je Rogozin. Svi navigacioni sistemi pravljeni su, inače, zbog vojnih potreba, da bi tek kasnije počeli da se koriste u civilne svrhe. Takve sisteme imaju Amerika, Kina i Rusija.

NA STOTINE RUSKIH ZAROBLjENIKA

U KIJEVU je zvanično potvrđeno da su u vojnim logorima 562 ruska zarobljenika. Državni tužilac Ukrajine, Irina Venediktova, rekla je da su osnovali logore za zarobljenike da bi se poštovala Ženevska konvencija. Na drugoj strani, Moskva ne iznosi podatke koliko je ukrajinskih vojnika zarobljeno. Sudeći po brojkama koje iznose Donjeck i Lugansk, taj broj prelazi hiljadu. Na početku sukoba, Rusi su sve mobilisane ukrajinske vojnike puštali kućama, a zadržavali jedino pripadnike ukrajinskih dobrovoljačkih bataljona koji su se istakli zločinima.