STEŽE SE OBRUČ OKO KIJEVA: Rusija ide do kraja (NOVA MAPA)
RUSKE desantne jedinice gusto su, na početku četvrte nedelje rata, opkolile ukrajinsku prestonicu Kijev.
Foto AP
Na putevima koji iz Kijeva vode ka unutrašnjosti, ruska vojska je organizovala kontrolne punktove. Oni su ojačani da bi sačuvali živote ruskim vojnicima jer se ukrajinski diverzanti oblače u civilnu odeću i približavaju se prolazima gde dežuraju Rusi.
Na udaru je bio i grad Černigov, koji ima oko 280.000 ljudi, na severu zemlje, čiji je guverner izjavio da je doživeo "kolosalne gubitke i razaranja" nakon teškog bombardovanja ruske artiljerije i vazdušnih udara.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da zasada Putin ne namerava da poseti zonu vojnih operacija u Ukrajini.
A da će se još dugo pucati i ginuti, dokazuje i to da je Zapad nastavio da šalje vojnu pomoć Ukrajini. Predsednik SAD Bajden je odobrio novu vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od oko milijardu dolara. Radi se o devet hiljada protivtenkovskih kompleksa, kao i o 800 prenosnih PVO sistema i velikoj količini municije. Oružje šalje i Velika Britanija. Kijev, Foto EPA
Ono stiže u Poljsku avionima, a zatim se vozom prebacuje na teritoriju Zapadne Ukrajine.
Ruska avijacija je nastavila da gađa visokopreciznim raketama skladišta municije i vojne opreme ukrajinske vojske. U Rovenskoj oblasti uništeno je skladište u mestu Sarni u kome su bile rakete za sisteme "Točka-u", kojima su minulih dana ukrajinske snage gađale gradove u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici gde su ginuli civili.
Predsednik Donjecke narodne republike Denis Pušilin u četvrtak je kazao da je molio rukovodstvo Rusije da ojača protivraketnu odbranu nad Donbasom kako bi se sprečili napadi ukrajinske vojske raketama "Točka-u".
Jedinice Donjecke narodne republike već su zauzele određene rejone Marijupolja. Koliko su žestoke borbe u Marijupolju, dokaz je i to da je predsednik Čečenije Ramzan Kadirov kazao da su njegovi specijalci nekoliko dana bili opkoljeni u jednom delu tog velikog lučkog grada, ali su uz pomoć jedinica Donjecke narodne republike uspeli da probiju obruč.
Situacija u opkoljenom lučkom gradu Marijupolju već danima je u centru pažnje, pogotovu posle rušenja zgrade pozorišta u ovom gradu u kojem su se nalazili građani. Zapad je govorio o varvarskom bombardovanju, dok Moskva tvrdi da su ukrajinski nacionalisti iz bataljona "Azov" izveli novu provokaciju. Oni su minirali i zatim srušili zgradu i to je učinjeno da bi mogli da optuže Ruse kako su oni gađali pozorište u čijim su se podrumima skrivali civili, njih oko 1.000. Ilustracija V. N.
Predstavnik ministarstva odbrane Rusije tvrdi da avijacija nije uopšte gađala taj objekat.
Juče je objavljeno da je počelo spasavanje civila ispod ruševina zgrade, ali nije bilo izveštaja o žrtvama. Serhij Orlov, zamenik gradonačelnika Marijupolja, tvrdi da je 80 do 90 odsto grada razoreno i da je bilans poginulih veći od 2.300, ali da veruje da su mnogi i dalje pod ruševinama.
Sada kad je jasno da Rusi neće po svaku cenu žuriti da uđu u velike ukrajinske gradove, samo po sebi se nameće pitanje kako će se dalje odvijati operacija.
Penzionisani pukovnik i bivši poslanik Dume i Vrhovnog sovjeta SSSR-a Viktor Alksnis govorio je o tome kako on vidi razvoj ratne operacije u Ukrajini.
- U Donbasu je, prema različitim ocenama, Ukrajina skoncentrisala oko 70.000 vojnika. Ostaci zgrade pozorišta u Marijupolju, Foto AP
Oni moraju da se opkole, da im ne bi pristizali naoružanje i municija. Mislim da sada nema smisla ulaziti u Kijev jer bi to bila više moralna nego vojna pobeda - kaže Viktor Alksnis.
Pošto predsednik Putin često ponavlja da Moskvi nije cilj da okupira Ukrajinu, mnogi postavljaju logično pitanje hoće li vojska iz Ukrajine otići.
- Ruska vojska, koja je zauzela određene teritorije, ne može da ode. Tamo bi bio haos, pa čak i građanski rat. Bez Rusije se Ukrajina ne može očistiti od neofašista - objašnjava pukovnik Viktor Alksnis.
VLADIMIR PUTIN O POSLEDICAMA SUKOBA U UKRAJINI
RUŠI SE ZAPADNI MIT BLAGOSTANjA
Predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o operaciji u Ukrajini, zapadnim sankcijama Rusiji i planovima Kijeva i Zapada.
On se, između ostalog, obratio i javnom mnjenju Zapada.
- Želim da me čuju i obični građani zapadnih zemalja: vas sada uporno pokušavaju da ubede da su sve vaše teškoće rezultat nekih neprijateljskih dejstava Rusije, da iz sopstvenih novčanika morate da platite borbu protiv mitske ruske pretnje. Sve je to laž - naveo je Putin.
- Danas su u mnogim zapadnim zemljama ljudi podvrgnuti pravom progonu samo zato što dolaze iz Rusije: odbijaju im medicinsku pomoć, izbacuju decu iz škola, njihove roditelje ostavljaju bez posla, zabranjuju rusku muziku, kulturu i književnost. Pokušavajući da "poništi" Rusiju, Zapad je sa sebe skinuo sve maske pristojnosti. Došlo je do toga da je jedna od američkih društvenih mreža direktno najavila mogućnost objavljivanja publikacija koje pozivaju na ubistvo ruskih državljana - naveo je Putin. Foto AP
Prema njegovim rečima, iza svih tih ciljeva kriju se geopolitički ciljevi. - Njima nije potrebna jaka i suverena Rusija. Mit zapadnog društvenog blagostanja, takozvane zlatne milijarde, sada se ruši. Danas, cela planeta mora da plati cenu ambicija Zapada i njegovih pokušaja da po svaku cenu održi dominaciju - kazao je Putin.
Na pitanje kako provesti denacifikaciju, Viktor Alksnis objašnjava da je SSSR već provodio jednu denacifikaciju u Finskoj.
- Posle sovjetsko-finaskog rata 1940, u toj susednoj zemlji nije provedena denacifikacija. I kroz samo godinu dana finska armija se pridružila Nemcima i učestvovala je u blokadi Lenjingrada. Posle 1944. sovjetsko rukovodstvo je počelo denacifikaciju Finske. Dakle, Finsku nisu pripojili SSSR-u, već je bila formirana komisija u kojoj je bila i Velika Britanija i pune tri godine su bila hapšenja i suđenja nacistima i raspuštene su i zabranjene njihove organizacije. I od 1947. do sada, Finska je bila u dobrim odnosima sa Rusijom - podseća Viktor Alksnis.
- Ako sada ne bude suđenja neonacistima u Ukrajini, kroz par godina će se opet stvoriti antiruska Ukrajina.
Pisac i publicista Dmitrij Lekuh smatra da je nemoguća denacifikacija bez spoljnog upravljanja. "Prisetimo se Nemačke u kojoj su bile zone, sovjetska, američka...", kaže on.
- Denacifikacija nije brz proces i trajaće godinama. Posle nje bi se vlast polako trebala predavati lokalnom stanovništvu - navodi Lekuh.
BEZ ODGOVORA
Putin ne namerava da odgovara Bajdenu koji ga je nazvao ratnim zločincem.
- Putin je mudar političar i on ne odgovara na neumesne i nedalekovide ocene Bajdena - objasnio je Peskov.
On je poručio američkom lideru Bajdenu da je nedopustivo da takvu retoriku koristi predsednik države od čijih su bombi poginule stotine hiljada ljudi u celom svetu.
MAKRON: RUSIJA PROBUDILA NATO
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron je juče istakao da u potpunosti stoji iza svojih reči koje je izrekao 2019. godine da je NATO u stanju "kliničke smrti".
- To je bilo potpuno tačno. Rusija je sada napravila elektrošok, buđenje - rekao je Makron.
- Rat koji je započeo predsednik Putin je dao pojašnjenje i stvorio neviđenu pretnju na našim granicama i na evropskom tlu. To ponovo daje strateško objašnjenje za NATO.
Makron smatra da treba da se stvori evropski poredak bezbednosti.
- Rat u Ukrajini ga danas čini još neophodnijim - zaključio je Emanuel Makron.G. Č.
Mnogi su izdajnici
MNOGI ljudi u Rusiji pokazali su se kao izdajnici, rekao je juče portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ukazujući na one koji daju otkaz na poslu ili napuštaju zemlju. Peskov je dao taj komentar dan nakon što je predsednik Vladimir Putin uputio oštro upozorenje "ruskim izdajnicima", za koje je rekao da Zapad želi da ih iskoristi kao "petu kolonu" kako bi uništio zemlju.
Poslanici ruske Dume zatražili su smenu Andreja Dvorkoviča sa mesta predsednika fonda "Skolkovo" jer je osudio specijalnu vojnu operaciju Rusije u Ukrajini. Njegove reči su ocenjene kao nacionalna izdaja. Osim toga, Dvorkovič je predsednik Međunarodne šahovske federacije, koja je zabranila šahistima Rusije i Belorusije da se takmiče na turnirima koje organizuje ta federacija.
BESNA MRŽNjA ZAPADA
Bivši predsednik i premijer Rusije Dmitrij Medvedev napisao je u svom Telegram kanalu da je podloga za besnu mržnju Zapada prema postsovjetskoj Rusiji stvarana poslednjih trideset godina. "Ona se maskirala licemernim osmesima političara i diplomata", izjavio je zamenik predsednika saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev. Medvedev ističe da je ta mržnja postojala i u 19. i 20 veku.