AMERIKA PODGREVA I TAJVAN: U jeku sukoba na istoku Evrope u Vašingtonu sve glasniji da se "odmetnuto" ostrvo brani od Kine

Kina je već upozorila Tajvan da bi njegova nastojanja da postane nezavisna država, značila rat. Ali, vlasti u Tajpeju, koje Amerika naoružava, pojačavaju nivo pripravnosti zbog navodno mogućeg "ukrajinskog scenarija", tvrdeći da su odnosi sa kontinentalnom Kinom najgori u poslednjih 40 godina.

Tajvan, koji se odvojio od Kine posle građanskog rata 1949, ima ustav, svoje lidere i oko 300.000 vojnika, ali Peking, kao i veliki deo sveta, smatra ostrvo svojom teritorijom. Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. I SAD su još 1979. uspostavile formalne diplomatske veze sa Pekingom i zatvorile ambasadu u Tajvanu, ali iste godine Amerika je usvojila Zakon o odnosima sa Tajvanom, koji garantuje podršku ostrvu da se brani, zbog čega SAD nastavljaju da im prodaju oružje. Taj zakon se ovih dana u Vašingtonu intenzivno vaga.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, uz podsećanje da je Rusija najvažniji strateški partner Kine, i da Peking nije osudio operaciju Moskve, objašnjava da je situacija na Tajvanu "fundamentalno drugačija" od ukrajinske, jer je to "čisto domaća stvar", ne spor između zemalja. No, administracija glavnokomandujućeg trupa SAD Džozefa Bajdena je, šestog dana rata u Ukrajini, uputila delegaciju bivših visokih zvaničnika odbrane, na čelu sa nekadašnjim zajedničkim načelnikom štabova Majklom Malenom na Tajvan, da pošalje "važan signal o dvopartijskoj posvećenosti SAD" ostrvu. Najavljeno je, pritom, i da će lideri Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN) prvi put ovog meseca doći u Vašington.

Odvojeno od njih, Tajvan je posetio i Majk Pompeo, bivši šef CIA i američki državni sekretar u vreme predsednika Donalda Trampa, uz poruku da SAD treba "odmah da priznaju da je Tajvan slobodna i nezavisna nacija". Kritikujući Bajdenov odgovor na krizu u Ukrajini, Pompeo je, u godini kada se republikanci bore za preuzimanje Kongresa od Bajdenovih demokrata, otišao korak dalje od aktuelne administracije:

- Slobodna ekonomija Tajvana je među najprosperitetnijim na svetu. Praktično svaki elektronski uređaj na svetu, od pametnih telefona do kompjuterskih čipova u borbenim avionima F-35 naših vazduhoplovnih snaga, sadrži bitne delove koje proizvode samo tajvanske kompanije. Ovo čini ostrvsku demokratiju izuzetno važnim strateškim ciljem. Ako bi Kina mogla silom da zauzme Tajvan, verovatno bi dobila komandu nad globalnim tržištem za naprednu proizvodnju čipova. Ta kontrola bi bila katastrofalna za Ameriku i naše saveznike - istakao je Pompeo.

Fokus SAD na Tajvan i konsenzus da treba da se pripreme za sukob u Tajvanskom moreuzu praćeni su opaskama ministra odbrane u Tajpeju Čiu Kuo Čenga da bi Kina i Tajvan platili visoku cenu ako bi Peking pokušao da izvede invaziju, sličnu ruskoj, i da će "ako dođe do rata, svi proći loše, čak i pobednici". Na pretresu u američkom Kongresu direktor CIA Vilijam Berns je rekao da ne bi "potcenio odlučnost predsednika Sija i kineskog rukovodstva u vezi sa Tajvanom".

Iz Kine stiže upravo to, odlučna poruka o čvrstoj posvećenosti mirnom ujedinjenju sa Tajvanom, uz isticanje da nikad neće tolerisati "nezavisnost" ostrva. Portparol kineskog ministarstva odbrane Vu Cijan kaže da postoji samo jedna Kina i da je Tajvan njen sastavni deo.

OPTUŽBE I ZA GENOCID NAD UJGURIMA

AMERIČKI državni sekretar Entoni Blinken tvrdi da vlada u Kini nastavlja da čini genocid i zločine protiv čovečnosti u provinciji Sinđijang nad pretežno muslimanskim Ujgurima i drugim manjinskim grupama. Dok 200 grupa zapadnih aktivista tvrdi da je oko milion Ujgura u masovnom pritvoru, Kina odbacuje optužbe za zlostavljanje, opisujući kampove kao stručne centre za borbu protiv ekstremizma. Šefica UN za ljudska prava Mišel Bašele je postigla dogovor sa Kinom za posetu Sinđijangu u maju.