GRADOVI POD GRANATAMA, UNIŠTENA JOŠ DVA AERODROMA: Moskva izveštava o napredovanju ruskih trupa u Ukrajini, Kijev očekuje jak napad

Visokopreciznim raketama velikog dometa ujutro su pogođena još dva ukrajinska aerodroma, u gradu Lucku i Ivano-Frankovsku u zapadnom delu zemlje. Bombardovan je institut u Harkovu, ali i grad Dnjepar.

U Ivano-Frankovsku je pogođena i fabrika avio-motora. Namera je jasna - uništavanje ukrajinske vojne industrije. Do sada su Rusi onesposobili 98 ukrajinskih aviona, 118 bespilotnih letelica, kao i 1.041 tenka.

U petak niko nije uspeo da izađe iz Marijupolja, grada od 430.000 stanovnika na jugu Ukrajine, koji se danima nalazi u blokadi. U Kijevu tvrde da gradu ponestaje hrane i vode, da nema struje. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je saopštio da je 100.000 ljudi evakuisano u poslednja dva dana iz sedam gradova pod blokadom na severu i u centralnom delu zemlje, uključujući i predgrađe prestonice Kijeva.

Istovremeno, Rusija je najavila da će jednostrano otvoriti humanitarne koridore svakog narednog dana, iz pet gradova - Kijev, Sumi, Harkov, Marijupolj i Černihiv. Stanovnici će moći da odatle odu u Rusiju ili u neke druge gradove u Ukrajini.

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu informisao je predsednika Putina da se na Bliskom istoku prijavilo oko 16.000 dobrovoljaca koji žele da dođu i zajedno sa ruskim vojnicima ratuju u Ukrajini. Putin je odobrio da dobrovoljci iz arapskih zemalja dođu i naredio je da im se pomogne da stignu do ratišta.

Ruski predsednik je objasnio da će prihvatiti dobrovoljce zato što na strani Ukrajine već ratuju legioneri koje šalju zapadni sponzori.

U petak je ministar Šojgu referisao Putinu na sastanku stalnih članova Saveta bezbednosti Rusije da je Generalštab ruske vojske napravio plan da ojača svoje zapadne granice jer u susednim zemljama članicama NATO-a dovoze vojsku i vojnu tehniku.

- U pregovorima sa Ukrajinom vide se pozitivni pomaci - rekao je u petak predsednik RF Vladimir Putin tokom susreta sa liderom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.

Takav utisak preneli su ruski pregovarači posle treće runde razgovora u Beloveškoj šumi u Belorusiji iako do konačnih dogovora treba preći dalek put. To je bilo jasno i posle pregovora ministara spoljnih poslova Rusije i Ukrajine u Antaliji, gde je rečeno da Kremlj neće odustati od svojih uslova koje je formulisao predsednik Putin da bi se zaustavila specijalna vojna operacija.

Osim što Rusi traže da Ukrajina odustane od traženja da postane članica NATO-a, kao i da Kijev prizna da je Krim ruska teritorija, a Donjecka i Luganska narodna republika nove samostalne države, najviši ruski rukovodioci su pojasnili šta još traže od Ukrajine. Mnogima nije bilo jasno kako u Moskvi vide "denacifikaciju" u Ukrajini.

Pod "denacifikacijom" se podrazumeva zabrana svih ultranacionalističkih partija i organizacija. Radi se o organizacijama kao što je Desni sektor i partija Sloboda. Mora se zabraniti veličanje i heroizacija ukrajinskih nacista i neonacista. Reč je o Stepanu Banderi, ideologu ukrajinskih nacionalista koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali sa Hitlerovom Nemačkom.

A "demilitarizacija Ukrajine" podrazumeva da ta zemlja nema ofanzivno oružje.

Ruski rukovodioci sada govore i o tome da treba poništiti zakone po kojima je diskriminisan ruski jezik. Do 2014. Rusi su imali pravo da u sredinama gde većina govore na ruskom, koji je uz ukrajinski, bio službeni jezik. Posle puča 2014. predsednik Petar Porošenko je u nacionalističkoj euforiji praktično zabranio korišćenje ruskog jezika što je i dovelo do pobune u Donbasu.

Kad su definitivno pokvarili odnose sa Rusijom novo rukovodstvo u Kijevu je krenulo da vaspitava mlade generacije u antiruskom duhu. Počeli su da se otvaraju kampovi gde su decu vaspitavali u duhu mladih boraca protiv "Moskalja" kako u Ukrajini pogrdno zovu Ruse. Te kampove za vaspitavanje mladih nacionalista podržavala je Služba bezbednosti Ukrajine.

Interesantno je da su o tim kampovima za vaspitavanje mladih nacionalista pisali ne samo ukrajinski već i zapadni listovi. O tome kakva se stvarala atmosfera dokaz je da su ukrajinske nacionalističke organizacije u nazivima imale ime Stepana Bandere. Osim što su formirani takvi kampovi na zapadu Ukrajine, uz podršku vlasti nikli su i u Kijevskoj oblasti, zatim u Harkovu, Dnjepropetrovsku, Černigovu, Zaporožju i drugim gradovima. Zloglasni bataljon "Azov" osnovao je dečji kamp "Azovec" u blizini Kijeva. A Desni sektor je osnovao svoj omladinski kamp u Odesi, a u Ivano-Frankovsku su ga nazvali Karpatski legion.

SZO: UNIŠTENjE OPASNIH VIRUSA

SVETSKA zdravstvena organizacija (SZO) predložila je Ukrajini da uništi posebno opasne patogene koji se čuvaju u biološkim laboratorijama te zemlje kako bi se sprečila mogućnost da se rašire. Zamenica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland je potvrdila minulih dana u Kongresu da u Ukrajini postoje biološke laboratorije i sada Vašington radi na tome da se ne dopusti da Rusi dođu do materijala i dokumentacije. Nije tajna da su te laboratorije dobile novac za svoja istraživanja iz SAD.

U saopštenju Svetske zdravstvene organizacije se kaže da je ona nekoliko godina sarađivala sa ukrajinskim medicinarima upravo oko metoda bezbednosti.

- Ukrajina nema hemijsko oružje i nije ga pravila - izjavio je predsednik Vladimir Zelenski.

On kaže da su laboratorije o kojima se sada govori ostale iz vremena SSSR-a i bave se "običnom naukom", a ne vojnim projektima.

UN: STRADALA 564 CIVILA

KANCELARIJA UN za ljudska prava (OHCHR) je saopštila u petak da je potvrdila smrt 564 civila u Ukrajini od 24. februara, uključujući 41 dete. Realna cifra je, kako se navodi, verovatno znatno veća, jer OHCHR još nije u stanju da potvrdi izveštaje iz oblasti u kojima su u toku intenzivna neprijateljstva.

IZ UKRAJINE POBEGLO 2,5 MILIONA LjUDI

VIŠE od 2,5 miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine, saopštile su UN, a još dva miliona je proterano iz domova od početka ruske invazije. Iz Donbasa i cele Ukrajine, u Rusiju se do sada evakuisalo više 220.000 ljudi, uključujući oko 50.000 dece. Gradonačelnik Kijeva i bivši bokserski šampion Vitalij Kličko kaže da je u gradu od 3,5 miliona ljudi, ostalo oko dva miliona. Velika Britanija je spremna da obrazuje 100.000 ukrajinske dece, a Švedska je voljna da primi 76.000 izbeglica iz Ukrajine u narednim mesecima.

O PUTINU "POZITIVNO" - 76 ODSTO

NAJNOVIJE istraživanje Fonda javnog mnjenja Rusije pokazalo je da 76 odsto građana pozitivno ocenjuje rad predsednika Vladimira Putina. U ovom trenutku za Putina je veoma važno da narod misli da on dobro radi. Predsednikov rad kao loš ocenjuje 13 odsto ispitanika, dok njih 11 odsto "nema stav". Istraživanje je sprovedeno od 4. do 6. marta u 104 gradska i seoska mesta u 53 subjekta Ruske Federacije.

Demonizacija Putina u zapadnim medijima ne samo što ne utiče na stavove građana Rusije nego ima kontraefekat. Indikativno je to da je Putin imao najniži rejting kad je bio u dobrim odnosima sa predsednikom Bušom mlađima. Kad su Putina glorifikovali na Zapadu i od njega tamošnji mediji pravili Supermena njemu je rejting bio najmanji u Rusiji. Ali posle govora na Međunarodnoj konferenciji u Minhenu i rata u Gruziji Putin je imao najveći rejting i poverenje svog naroda. Popularnost mu je skočila i posle pripajanja Krima.