PUTIN NEĆE PRAZNE RAZGOVORE: Šta će se događati posle susreta Lavrova i Kulebe, na kojem nije dogovoren prekid vatre
PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin ne izbegava da se sretne sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim, ali to zavisi od rezultata rusko-ukrajinskih pregovora u Belorusiji, rekao je u četvrtak Sergej Lavrov u razgovoru sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrijem Kulebom, sa kojim se sreo u Antaliji u Turskoj. Putin ne želi "susret radi susreta", već da on donese konkretne rezultate. S druge strane, Zelenski je poručivao da je sve u Putinovim rukama i da "jedino on može da zaustavi konflikt".
Idejni tvorac skupa u Antaliji, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nakon svega je kazao da je susret održan na "civilizovan način", ali i da ne treba očekivati čuda od jednog sastanka.
Kuleba je ocenio da su razgovori bili teški, da nije postignut dogovor o prekidu vatre i primirju jer Moskva kao uslov postavlja prihvatanje zahteva koje je već ranije postavio Putin. Ruska strana je još na pregovorima u Belorusiji donela spisak konkretnih predloga.
- Ukrajina se ne predaje i neće se predati - rekao je Kuleba.
Jedino u čemu su se dogovorili Lavrov i Kuleba je da rusko-ukrajinski pregovori treba da se nastave.
- Rusija nikada nije želela rat i još uvek ga ne želi i želi da ga okonča - izjavio je Lavrov na pres-konferenciji posle pregovora.
Šef diplomatije Kremlja rekao je i da se Rusija oslobodila svih iluzija što se tiče saradnje sa Zapadom. Prema njegovim rečima, Rusija će učiniti sve kako ne bi zavisila od Zapada u oblastima koje su od odlučujućeg značaja za zemlju.
- Potrudićemo se da se nikada ne nađemo u sličnoj situaciji ponovo i da Ujka Sem ili bilo ko drugi može da donosi odluke koje su usmerene na uništavanje naše privrede - izjavio je on.
Govoreći o sankcijama protiv Rusije, šef ruske diplomatije ocenio je da je Zapad za tren oka pogazio pravo na privatnu svojinu. Uostalom, u četvrtak je Zelenski potpisao zakon o konfiskaciji imovine Rusije i ruskih građana u Ukrajini.
I ovom prilikom Lavrov je ponovio da Rusija ne namerava da energente koristi kao oružje, kao što nije činila ni u prošlosti. On je naglasio da takve optužbe ostavljaju na savesti zapadnih kolega.
- Za rusku naftu i gas će se, umesto u Evropi, naći novi kupci na svetskom tržištu. Mi nikoga ne nameravamo da nagovaramo da kupuje naše energente. Ako mogu da ih zamene nečim drugim, neka to urade. Mi ćemo ići na tržište gde možemo da ih prodajemo - napomenuo je Lavrov.
Rusija je spremna da razgovara o garancijama bezbednosti Ukrajine, ali samo zajedno sa garancijama bezbednosti u Evropi i Rusiji, objasnio je ruski ministar. On je istakao i da Rusija želi da vidi Ukrajinu kao prijateljsku zemlju, u kojoj ne bi bilo zabrane korišćenja ruskog jezika i ruske kulture. A sada je Ukrajina zapadnim zemljama potrebna samo da bi radila protiv svega što je rusko. Naoružavali su Ukrajinu i tako stvarali opasnost za Rusiju.
Poznati ruski mikrobiolog Igor Nikulin, bivši član Komisije za biološko oružje OUN, izjavio je da Rusiji danas iz Ukrajine prete tri opasnosti - atomska, biološka i teroristička. Ako se one eliminišu, onda to znači i da je specijalna vojna operacija uspela.
- Svi atomski objekti u Ukrajini moraju da se stave pod kontrolu, kao i sve američke vojne biološke laboratorije, kojih je više od 30 - rekao je Nikulin. - To je prvi zadatak ruske armije.
Černobiljsku atomsku centralu sada obezbeđuju ruski vojnici. Inače, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je dao zadatak svojim specijalistima da odu u Černobilj i poprave snabdevanje električnom strujom.
Lukašenko je izjavio i da Minsk neće dozvoliti "udarac u leđa" ruskim vojnim snagama. Po informacijama beloruskih obaveštajaca, plaćenici koji su došli u Ukrajinu kreću se nedaleko upravo od beloruske granice i idu u pravcu Černobilja.
U Moskvi razmišljaju da nacionalizuju kompanije koje su prestale da rade u Rusiji. Među 59 takvih kompanija su i "Mekdonalds", IKEA, više fabrika automobila koje sklapaju vozila u Rusiji...
Što se tiče raznih modnih kuća i proizvođača parfema, njihov odlazak sa ruskog tržišta neće biti nikakav ozbiljan udarac jer je za rusku vladu najbitnije da u prodavnicama bude dovoljno hrane.
Rukovodstvo Rusije odlučilo je da napusti Savet Evrope. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov objasnio je da će Rusija napustiti sva tela te organizacije.
- Rusija neće učestvovati u preobražavanju Saveta Evrope u mesto za samoljublje Zapada - navedeno je u izjavi ruskog ministarstva spoljnih poslova. - Zemlje članice NATO-a pretvorile su Savet Evrope u poslušnu organizaciju, platformu za zapadni narcizam i subverzivne aktivnosti protiv Moskve.
Rusija je stupila u Savet Evrope 1996. i od tada u RF postoji moratorijum na smrtnu kaznu. Moskva je 1998. ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i slobodama. Ali nekoliko puta su Rusiju lišili prava glasa u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Rusija je bila jedan od pet najvećih sponzora te organizacije.
ATOMSKI RAT
TEMU o atomskom ratu između NATO i Rusije u poslednje vreme šire na Zapadu, a Rusija ne namerava nikoga da napada - rekao je Lavrov odgovarajući na pitanje hoće li biti nuklearnog sukoba. - Ne želim da verujem u mogućnost da do njega može doći.
NEVIĐENI EKONOMSKI RAT
NE postoji primer za ekonomski rat kakav je pokrenut protiv Rusije, situacija je bez presedana, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, istakavši da ne vredi davati prognoze o pitanju rasta cena.
Prema rečima Peskova, moguća zaplena ruskih nekretnina u EU i SAD kao odgovor na moguću nacionalizaciju preduzeća stranih kompanija koje su obustavile poslovanje u Rusiji dovešće do negativnih posledica po obe strane.
GRANATIRANjE U MARIJUPOLjU
ZAPADNI novinari su i u Antaliji pitali Lavrova zašto su ruske snage gađale porodilište u Marijupolju.
- Nije prvi put da vidimo i čujemo krike o tobožnjim zverstvima ruskih jedinica. U marijupoljskom porodilištu odavno nema ni osoblja ni pacijenata. U toj zgradi su se zabarikadirali vojnici nacionalističkog bataljona "Azov". Zgrada je postala baza ekstremista - objasnio je Lavrov, dodajući da je o ovome već govorio predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti.
Vest o granatiranju bolnice u Marijupolju bila je u četvrtak jedna od glavnih iz Ukrajine. Predsednik Zelenski izjavio je da su u bombardovanju poginule tri osobe, uključujući jedno dete, i da je laž da tamo nije bilo pacijenata.
Oglasio se i Kremlj izjavom da je istraga o incidentu u toku i da će tražiti informacije od ruske vojske.
Istovremeno, lokalne vlasti tvrde da su ruske snage počele da bombarduju "zeleni koridor" namenjen za evakuaciju stanovnika iz tog grada.
Lavrov je u Antaliji potvrdio da će Rusija i dalje ostaviti mogućnost da humanitarnim koridorima građani mogu da izađu iz opkoljenih gradova gde ih ukrajinski nacionalistički bataljoni drže kao taoce.
POJAČANE SANKCIJE
ZEMLjE članice EU odlučile su da prošire sankcije protiv Rusije i Belorusije, tako što će na "crnu listu" dodati imena 160 ličnosti. Među njima je i 14 poslovnih ljudi iz, kako se ističe, ključnih sektora ruske privrede i članovi njihovih porodica, kao i 146 ruskih senatora. Ova lista, sa zabranom izdavanja viza i zamrzavanjem imovine u inostranstvu, trenutno, od uvođenja prvih sankcija 2014. zbog aneksije Krima, sadrži 862 osobe i 53 firme. (G. Č.)
DAJTE NAM REALNA REŠENjA
Predsednik Ukrajine Zelenski pozvao je ukrajinske partnere širom sveta da donesu rešenja zasnovana na stvarnosti, a ne na apstraktnim mišljenjima. On je rekao da se lideri okupljaju da razgovaraju o ratu i članstvu Ukrajine u NATO i istakao da zna koji od tih lidera podržavaju Ukrajinu.
Govoreći o ratu, on je rekao da ukrajinski muškarci i žene brane svoju državu 15. dan i odbijaju napade u ključnim oblastima.
SAD ĆE BRANITI SVAKI PEDALj NATO TERITORIJE
SAD su isporučile Poljskoj raketne sisteme "Patriot", izjavila je u četvrtak potpredsednica SAD Kamala Haris i poručila da je Vašington spreman da brani svaki pedalj teritorije NATO.
Harisova je tokom posete Varšavi pozvala na sprovođenje istrage o ulozi Rusije u ratu u Ukrajini. Ona tvrdi da svedočimo o "zločinima neslućenih razmera u Ukrajini".
Kamala Haris je, tokom sastanka sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim, pohvalila poljski narod zbog pokazane velikodušnosti, pošto je ta zemlja primila više od milion izbeglica otkako je Rusija započela vojnu intervenciju u Ukrajini.
- Posle Poljske, idem za Bukurešt, u Rumuniji. Ovo putovanje dolazi u važnom trenutku dok SAD nastavljaju da demonstriraju jedinstvo sa svojim NATO saveznicima i pružaju podršku narodu Ukrajine u odgovoru na Putinovu invaziju - napisala je Harisova na "Tviteru".