DIREKTOR CIA UPOZORAVA: „Kineska računica“ na Tajvanu izmenjena, ali ne potcenjujte Sija

Međutim, do sada nije bilo vojnog jačanja niti naznaka da se vrše pripreme za napad.
Govoreći pred Komitetom za obaveštajne poslove u utorak, direktor CIA Vilijam Berns upozorio je da Peking izvlači pouke iz ruske specijalne operacije u Ukrajini i da će ih primeniti u svojim planovima za Tajvan.

Šef CIA je rekao da smatra da ima malo prostora za "produktivniji" razgovor sa Kinom o Tajvanu, autonomnom ostrvu za koje Peking tvrdi da je deo Kine.

- Samo bih rekao analitički, ne bih potcenio predsednika Sija i odlučnost kineskog rukovodstva u vezi sa Tajvanom - rekao je Berns federalnim poslanicima na saslušanju o pretnjama širom sveta.

- Mislim da su bili iznenađeni i donekle uznemireni onim što su videli u Ukrajini u poslednjih 12 dana, sve od snage zapadne reakcije do načina na koji su Ukrajinci žestoko pružali otpor - primetio je Berns.

Dodao je da veruje da je bilo „uticaja na kinesku računicu u vezi sa Tajvanom, i na šta ćemo očigledno nastaviti da obraćamo pažnju“.

Američka direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns je takođe rekla na saslušanju da „izgleda kao da oni [Kina] potencijalno plaćaju cenu što ne kritikuju Rusiju, i da to može da utiče na to kako se ova putanja kreće napred.

Međutim, direktor vojne obaveštajne službe Skot Berijer upozorio je da su Tajvan i Ukrajina „dve potpuno različite stvari“.

Vlada u Tajpeju sebe naziva Republikom Kinom, poslednjom preostalom ispostavom vlade koja je vladala celom Kinom između 1912. i 1949. godine, kada je socijalistička revolucija uspostavila Narodnu Republiku Kinu na kopnu. Obe vlade tvrde da su jedini legitimni vladari jedne ujedinjene Kine, a Peking odnose SAD sa Tajvanom smatra mešanjem u kineske unutrašnje stvari.

Peking je ostao posvećen ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom, ali nije pretio napadom; međutim, upozorio je da bi američka podrška ostrvskim frakcijama koje se zalažu za nezavisnost mogla da ih natera da proglase formalnu nezavisnost, što bi značilo rat. Peking je izneo plan „jedna zemlja, dva sistema“ za Tajvan ako bi se vratio pod kinesku vlast, sličan odnosu sa Hong Kongom nakon što je to ostrvo vraćeno Kini nakon 150 godina britanske kolonijalne vladavine.

Redovne kineske vojne vežbe i tranziti u blizini Tajvana često se navode kao izazovi ili pretnje tajvanskom suverenitetu, posebno u zapadnoj štampi, čak i kada uključuju nekoliko letelica koje lete stotinama milja od ostrva. Međutim, mornarica Narodne oslobodilačke armije (PLAN) je takođe dramatično proširila svoje amfibijske sposobnosti poslednjih godina, za koje zapadni analitičari kažu da predstavlja pretnju Tajvanu.

Otkako je Rusija 24. februara pokrenula svoju specijalnu operaciju sa ciljem neutralizacije i denacifikacije Ukrajine, posmatrači Kine su zabrinuti zbog potencijalne povezanosti Pekinga sa operacijom, uključujući i mogućnost da pokrene sopstvene paralelne napore na Tajvanu.

- Nisam ništa video do sada, ali to ne znači da nisu interno razgovarali o tome i ne znači da neće nešto pokušati - rekao je general američkih vazduhoplovnih snaga Kenet Vilsbah, šef Pacifičkih vazduhoplovnih snaga SAD.

On je kazao da njegova sredstva za nadzor posmatraju kineskog predsednika Si Đinpinga „kao jastreb“.

Tramp je takođe tvrdio da će „Kina biti sledeća“ nakon Rusije, koristeći rusku operaciju kao batinu protiv svog političkog rivala, američkog predsednika Džoa Bajdena, tvrdeći da ruski predsednik Vladimir „Putin to nikada ne bi učinio, a Si nikada ne bi uradio to” da je pobedio na izborima u novembru 2020.

BONUS VIDEO - RUSKI KOMANDOS O BORBI SA DESNIM SEKTOROM: "Predali su se, veliki pozdrav građanima Rusiji!"