BLEFIRA LI ZELENSKI ILI SE ODRIČE NATO? Predsednik Ukrajine iznenadio izjavama o mogućnosti pregovora oko statusa Krima i Donbasa

- Što se tiče NATO, odavno sam se ohladio po tom pitanju nakon što smo shvatili da NATO nije spreman da prihvati Ukrajinu. Alijansa se plaši konfrontacije sa Rusijom - kazao je Zelenski i naglasio da Ukrajina neće "na kolenima moliti" NATO ni za šta.

Uz to, Zelenski je rekao i da je spreman da razgovara o pitanju Krima i Donjecke i Luganske narodne republike. Dodao je da se može pregovarati i naći kompromis o tome kako će ljudi nastaviti tamo da žive. Zelenski je kazao i da je teritorijalno pitanje teško jer se mora poštovati i mišljenje ljudi koji žele da budu deo Ukrajine.

Neki su poverovali da je Zelenski spreman da se saglasi da je Krim zauvek ruski i da su Donjecka i Luganska narodna republika odnedavno samostalne države. Ali, samo dan pre emitovanja intervjua televizijskoj mreži ABC, ukrajinski pregovarači su u Beloveškoj šumi u Belorusiji jasno rekli ruskim pregovaračima da o teritorijalnim pitanjima ne može biti nikakvog popuštanja.

Neosporno je jedino da ukrajinski predsednik nema dovoljno autoriteta i samostalnosti da bi mogao da prihvati odluku o tome da je Krim zauvek ruski i da Donbas nije više deo Ukrajine. Pitanje je kako bi reagovali na to njegovi mentori u Vašingtonu, a zatim i ukrajinski parlament. Bez preterivanja se može reći da bi i život Zelenskog bio doveden u pitanje jer se sa tim nikako ne bi pomirili ukrajinski nacionalisti.

Što se tiče tvrdnje da je izgubio interes za ulazak u NATO, to je sasvim moguće jer je zaista minulih dana više puta javno govorio da je razočaran u taj vojni blok. Otvoreno je priznao da je ranije više sumnjao u EU nego u NATO, ali se pokazalo kako Evropska unija ima jači karakter.

Ali i i to ponavljanje razočarenja u slabost NATO može da ima za cilj da probudi savest onih koji su Ukrajince godinama huškali protiv Rusije. Koliko Zelenski blefira a koliko stvarno misli to što je rekao, znaće se uskoro.

Da je bio mudriji, mogao je na talasu popularnosti posle dobijenih izbora, i kada je u Ukrajini postojala antirantna atmosfera, da kroz parlament progura provođenje Minskih dogovora i Donbasu prizna autonomiju da bi ih zadržao u Ukrajini. Ali Zelenski se plašio da će autonomiju tražiti i Zapadna Ukrajina.

Na trećoj rundi rusko-ukrajinskih pregovora koji su održani u ponedeljak u Beloveškoj šumi, Rusi su doneli nacrte dokumenata, ali nijedan nije potpisan. Ukrajinski pregovarači su jasno rekli da ne mogu da potpišu da je Krim zauvek ruski i da su Donjecka i Luganska narodna republika postale samostalne.

Predsednik Komiteta za međunarodnu saradnju ruske Dume Leonid Slucki je kazao da nema iluzija da će Ukrajinci prihvatiti ruske predloge i uslove za obustavu specijalne vojne operacije.

Juče je Ministarstvo odbrane RF objavilo "režim tišine" kako bi građani Kijeva, Harkova, Černigova, Sumija i Marijupolja i još nekoliko manjih mesta mogli da izađu "humanitarnim koridorima". Prekid vatre je bio od 10 sati ujutro, ali je Ministarstvo odbrane RF saopštilo da je Kijev odobrio samo jednu rutu za evakuaciju stanovništva od 10 koje je predložila Rusija. Naime, ukrajinska strana je potvrdila samo rutu od grada Sumija preko Poltave dalje do granice sa Poljskom. Napomenuto je i da predstavnici kijevskih vlasti i gradonačelnici gradova ne dozvoljavaju pokušaje evakuacije građana u Rusku Federaciju.

Iz područja ratnih operacija u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici Rusi su evakuisali 173.000 građana. U Luganskoj narodnoj republici kažu da su oslobodili skoro celu svoju teritoriju. Po prvi put za vreme ove ratne operacije narodna milicija Donjecke narodne republike saopštila je broj svojih žrtvava. Poginulo je 47 vojnika i oficira, a još 179 je ranjeno.

Jedinice Donjecke narodne republike osvojile su deo Marijupolja koji se zove Osavijahim. U poslednja 24 sata ruska avijacija je uništila 158 vojnih objekata na ukrajinskoj teritoriji. Visokopreciznim raketama u ponedeljak je pogođen još jedan aerodrom Ozernoe u rejonu Žitomira. Pogođena su dva ukrajinska Mig-a 29 i jedan Su-27 kao i dva kompleksa S-300.

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov tvrdi da specijalci iz te republike sa Kavkaza, koji učestvuju u specijalnoj operaciji ruskih snaga u Ukrajini, ne nailaze na ozbiljan otpor banderovaca.

Vlasti Luganske narodne republike uskoro će početi da istražuju zlodela nacističkog ukrajinskog bataljona "Ajdar" koji je imao svoje tajne zatvore u selu Polovinkino u onom delu Luganske oblasti koja je bila pod vlašću Kijeva.

Članovi prezidijuma Ruske akademije nauka obratili su se naučnicima Rusije i drugih zemlja povodom situacije u Ukrajini.

- Mi smatramo krajnje važnim da se pomoću pregovora dođe do obustavljanja bojevih akcija i što bržeg mirnog rešenja problema - kažu akademici.

Evropska komisija predstavila je juče paket pomoći Ukrajini koji obuhvata direktnu humanitarnu pomoć, hitnu pomoć u okvirima civilne zaštite, podršku na granicama i jasan pravni status za izbegle iz Ukrajine u EU.

Humanitarna podrška sastoji se od 500 miliona evra iz budžeta EU, što je namenjeno rešavanju humanitarnih posledica rata, kako unutar Ukrajine, tako i šire. Od toga će 85 miliona evra biti izdvojeno za Ukrajinu, a pet miliona za Moldaviju za obezbeđivanje hrane, vode, zdravstvene zaštite i smeštaja.

Ocenjuje se da se i oko 10 milijardi evra iz sredstava pomoći iz EU Fonda za oporavak za 2022. može koristiti za finansiranje akcija podrške onima koji beže iz Ukrajine.

JANUKOVIČ PISAO ZELENSKOM

Bivši predsednik Ukrajine Viktor Januković koga su ukrajinski nacionalisti svrgnuli 2014. godine obratio se pismom sadašnjem predsedniku Vladimiru Zelenskom i poručio mu da pod svaku cenu zaustavi krvoproliće i dogovori se o uspostavljanju mira.

- Ja odlično razumem da vi imate mnogo savetnika, ali vi lično pod svaku cenu morate zaustaviti krvoproliće, to od vas očekuje Ukrajina, Donbas i Rusija. Vama će biti zahvalan ukrajinski narod i vaši partneri na Zapadu - piše Janukovič. -Vi verovatno maštate da postanete heroj, ali heroizam nije da se ratuje do poslednjeg Ukrajinca. Heroizam je samopožrtvovanje i pobeda nad svojim ambicijama da bi se sačuvali životi ljudi.

HRVATSKA

Ruska ambasada u Zagrebu odgovorila je hrvatskom premijeru Angreju Plenkoviću da je njegova zemlja na spisku neprijateljskih zemalja zbog "odnosa Zagreba i Zapada prema Rusiji". Plenković je prethodno kazao da mu je svejedno što je Rusija proglasila Hrvatsku neprijateljskom zemljom.

JAPANCI PROTESTUJU

Rukovodstvo Japana je protestovalo zbog toga što ih je Moskva stavila na listu neprijatelja Rusije. Generalni sekretar japanske vlade je saopštio da su poslali protest Rusiji. Čudno je da u Tokiju ne shvataju zašto su u Moskvi odlučili da ih stave na spisak neprijateljskih zemalja. Japanske vlasti su se brzo pridružile zapadnim sankcijama i njihove kompanije su saopštile da prekidaju saradnju sa Rusijom. Osim toga, počeli su da podsećaju da Kurilska ostrva i dalje smatraju japanskom teritorijom.