KORIDORIMA SPASA NIKO NE PROLAZI: Delegacija iz Kijeva još pre dolaska na pregovore odbila zahteve Moskve o statusu Krima i Donbasa

I u ponedeljak su na dnevnom redu bile tri velike teme o kojima se i do sada govorilo ali nije bilo kompromisa. Rusi i dalje insistiraju da Kijev prizna Krim ruskom teritorijom i da se prizna samostalnost novonastalih država Donjecke i Luganske narodne republike. Drugi blok tema je vezan za ukrajinsku neutralnost i razoružanje armije, a treća tema su humanitarna pitanja.

Član ukrajinske delegacije David Arahamija je kazao da o tome da Kijev prizna pripajanje Krima Rusiji, kao i priznanje samostalnih država Donjecke i Luganske oblasti, nikakvog dogovora ne može biti.

Arahamija je takođe kazao da se pregovori ne mogu ubrzati. A što se tiče pitanja ulaska Ukrajine u

NATO, članovi delegacije iz Kijeva su rekli da ono nije aktuelno najmanje pet do deset godina i da to Ukrajina neće ni tražiti. Međutim, treba znati da su Ukrajinci u svom ustavu za vreme vladavine Petra Porošenka zapisali da će stremiti ulasku u NATO. Zbog toga je Putin i tražio pismene garancije od Zapada da neće primiti Ukrajinu i Gruziju u svoj vojni blok.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da specijalna vojna operacija može da prestane odmah ako sadašnje vlasti prihvate uslove koje im je postavio predsednik Putin. On je dodao da Ruska armija završava demilitarizaciju Ukrajine zato njene snage treba da obustave ratna dejstva.

Da bi mogli da izađu građani iz Kijeva, Marijupolja, Harkova i Suma ruska vojska je u ponedeljak u 10 sati objavila "režim tišine" i prestala sa paljbom u okruženju svih tih gradova. U Moskvi je objavljeno da je francuski predsednik Emanuel Makron u telefonskom razgovoru zamolio Vladimira Putina da omogući građanima da humanitarnim koridorima napuste opasne zone.

Mada je sa rukovodstvom u Kijevu bilo dogovoreno da humanitarnim koridorima izađu svi oni koji to žele, do sada je efekat bio mali. Oni koji se usude da krenu iz Marijupolja rizikuju da im nacionalistički bataljoni pucaju u leđa. Upućeni kažu da postoji još jedan veliki problem. Naime, ukrajinski vojnici su postavili veliki broj pešadijskih mina na poljima oko grada. Zbog toga je do sada iz opkoljenih gradova izašao mali broj ljudi.

Ukrajinska strana je navela da je predlog Rusije o otvaranju humanitarnih koridora "potpuno nemoralan" pošto je Moskva sugerisala da će građanima biti omogućena evakuacija iz ukrajinskih gradova u Belorusiju ili Rusiju, a ne tamo gde oni hoće.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak izjavio je da je "više od 900 naseljenih mesta u Ukrajini ostalo bez struje, vode i grejanja tokom napada ruskih snaga".

- Varvari 21. veka. Rusija je oštetila i razorila 202 škole, 34 bolnice, više od 1.500 stambenih zgrada - napisao je on na "Tviteru".

Ministarstvo energetike je saopštilo da 646.000 ljudi širom Ukrajine nema struju, a da je 130.000 stanovnika bez gasa.

U ruskom ministarstvu odbrane i dalje upozoravaju da nacionalistički bataljon "Azov" može da izvede razne provokacije. Nacionalisti prete da će minirati reaktor koji pripada harkovskom fizičko-tehničkom institutu. Zloglasni bataljon "Azov" je i ranije pretio da će, ako ne bude mogao da odbrani Harkov, dići u vazduh tamošnji eksperimentalni reaktor.

Doktor tehničkih nauka, profesor Vladimir Asmolov, savetnik generalnog direktora Rosatoma, objašnjava da su sve atomske centrale napravljene tako da im ništa ne može ni direktan pogodak avionske rakete ili artiljerijskog projektila. Međutim, postoji opasnost da neku od centrala zauzmu teroristi. Zbog toga se Evropa i preplašila kada se dogodio požar na administrativnoj zgradi u zaporoškoj nuklearki.

Po broju atomskih reaktora Ukrajina je na desetom mestu u svetu i petom u Evropi. Zasada u Ukrajini rade četiri atomske centrala koje ukupno imaju 15 reaktora i peta černobiljska odavno ne radi. Trenutno u Ukrajini radi deset atomskih reaktora.

Na istoku Ukrajine je zaporoška centrala u kojoj od šest reaktora sada radi samo jedan. Ona se smatra najvećom u Evropi. Na jugu je južno-ukrajinska atomska centrala u kojoj rade tri od ukupno četiri reaktora. Na zapadu u gradu Netešine je hmeljnicka atomska centrala koja ima četiri reaktora ali samo dva rade. U rovenskoj atomskoj centrali u mestu Varaš rade sva četiri reaktora.

Svi ti reaktori su napravljeni u sovjetsko vreme i pripadaju trećem pokolenju atomskih stanica. Do 2014. su se za njihovu bezbednost brinuli zajedno ukrajinski i ruski stručnjaci.

Na pitanje zašto veliki broj ukrajinskih reaktora ne radi, profesor Vladimir Asmolov kaže da se obično zaustavlja rad zbog remonta ili zamene atomskog goriva. Ali od 2014. Ukrajinci se sami brinu o svojim reaktorima, pa jedino oni znaju zašto neki rade a drugi reaktori miruju.

Dugo su ukrajinske atomske centrale koristile rusko atomsko gorivo, a zatim su prešli na američko, jasno iz političkih razloga.

Poslednjih nekoliko dana Ukrajinci uporno gađaju svojim raketama "točka-u" skladišta goriva u Luganskoj i Donjeckoj oblasti. Takvom raketom, čiji je krajnji domet 120 kilometara, ukrajinske jedinice su jutros pogodile skladište mazuta na periferiji Luganska.

Ruski mediji svakodnevno pokazuju velike količine ratne tehnike koje ostavljaju ukrajinske jedinice koje se u begu povlače. Mnogo je ostavljenih oklopnih vozila i tenkova u ispravnom stanju. Eksperti kažu da je veći deo ukrajinskih jedinica obezglavljen jer su im Rusi visokopreciznim raketama uništili centre veze i štabna mesta.

AMBASADOR

AMBASADOR Velike Britanije u Ukrajini napustio je tu zemlju zbog "ozbiljne bezbednosne situacije", saopštila je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras.

MOLOTOVLjEV NA RUSKI DOM U PARIZU

NA Ruski dom za nauku i kulturu u Parizu bačen je u ponedeljak Molotovljev koktel. Bačena naprava nije izazvala posledice i razbila se o metalnu ogradu zdanja. Do napada je došlo oko 3.00 u noći između nedelje i ponedeljka. Zgrada Ruskog doma se, inače, nalazi u mirnom i bogatom 16. arondismanu. Francuska policija je otvorila istragu. (G. Č.)

NAPAD NA AMBASADU RUSIJE U BEČU

U Austriji, usled ukrajinske krize, raste netrpeljivost prema Rusiji, a to dokazuje i napad crvenom bojom na Ambasadu Rusije u Beču. Boja je bačena na oznaku Ambasade, kao i delove ograde na kojoj se nalazi. Ambasada je napisala i da su vandali koji su bacili boju bili na motoru, te da je istraga policije već pokrenuta.

LAVROV-KULEBA U ANTALIJI

MINISTAR spoljnih poslova Turske Mevljut Čavušoglu izjavio je da su ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine Sergej Lavrov i Dmitri Kuleba pristali da se 10. aprila sretnu u Antaliji, gde se održava diplomatski forum na kojem će biti i ruski i ukrajinski ministri.

Koliko će taj susret biti produktivan pre svega zavisi od toga hoće li rukovodstvo u Kijevu biti spremno da prihvati bilo koji od Putinovih zahteva. Predsednik Rusije Putin je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Turske Erdoganom objasnio koje je uslove postavio rukovodstvu u Kijevu.

"NEPRIJATELjI RUSIJE" - OD AMERIKE DO CRNE GORE

Vlada Ruske Federacija odobrila je u ponedeljak listu stranih država i teritorija koje, kako se navodi, čine neprijateljske akcije protiv Rusije, njenih kompanija i građana.

Na listi su, između ostalih, SAD, Kanada, države članice EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina, Švajcarska. Među zemljama regiona na ovoj listi su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija.

U skladu sa odlukom ruske vlade, sve korporativne ugovore sa kompanijama i pojedincima iz "neprijateljskih zemalja" sada mora da odobri vladina komisija.

Lista je usvojena nakon predsedničke uredbe donete 5. marta kojom se ruskoj vladi, kompanijama i građanima, dozvoljava da privremeno u rubljama otplate dugove u stranoj valuti međunarodnim kreditorima iz "neprijateljskih zemalja".

Lista obuhvata i Andoru, Island, Lihtenštajn, Monako, Norvešku i San Marino, kao i Japan, Južnu Koreju, Australiju, Mikroneziju, Novi Zeland, Singapur i Tajvan.

RUBLjA ZNAČAJNO OSLABILA

ZBOG uvedenih sankcija u Rusiji je osetno oslabila nacionalna valuta. Pre početka rata u Ukrajini za jedan dolar se davalo 76 rubalja, a za jedan evro 86 rubalja. Sada se dolar kupuje za više od 100 rubalja. U jednom trenutku kupovni kurs je prelazio i 120 rubalja, ali je zatim pao na 105 rubalja za dolar. A evro se kupovao za 118 rubalja sa tendencijom rapidnog rasta.

U ruskoj centralnoj banci uveravaju svoje građane da će se kurs stabilizovati. Neosporno je da su sankcije preplašile jedan deo građana koji su imali ušteđevinu u rubljama.

Takav rast dolara i evra sigurno će se odraziti i na rast cena uvozne robe. Za Rusiju je važno da ona ima sasvim dovoljno hrane, a to je najbitnije. Postoji realna zabrinutost što se tiče uvoza stranih lekova.

Zapadne firme koje prodaju luksuznu robu u Rusiji sada zatvaraju svoje radnje, butike i salone, ali njihov uticaj na život građana je i do sada bio ograničen, jer broj onih koji kupuju tu stranu luksuznu robu nije veliki. Primera radi "Rols-Rojs" je obustavio prodaju u Rusiji, ali kompanija je lani prodala 300 automobila. Ili, to što neće biti najskupljeg francuskog šampanjca takođe malo koga brine.