NEMA NAČINA DA SE IZVUČEM: Dvojica vozača kamiona spasena iz Ukrajine, petorica još zarobljena, najteže Jagodincu

Grupi naših šofera oduzeti su pasoši na prelazu Jagodin, na granici sa Poljskom, a jedan prevoznik je na parkingu nedalako od Kijeva, bez mogućnosti da se izvuče dok traje rat.

Pre dva dana iz Ukrajine se uz pomoć Ministarstva spoljnih poslova, ambasada, kao i Privredne komore Srbije, izvuklo 24 šofera preko Rumunije, a juče još dvojica preko Poljske. Oni su, inače, bili u kritičnoj situaciji bez hrane i izbačeni iz svojih kamiona.

Još četvorica vozača su punih osam dana "zaglavljeni" na prelazu Jagodin i oko njihovog izbavljenja juče su se vodile diplomatske akcije. Prevoznik Aleksandar Dražić iz Jagodine, međutim, najbliži je ratnim dešavanjima i sam je na oko 30 kilometara od Kijeva u kom se, kako kaže, neprestano puca. Šanse da se evakuiše pre kraja rata su nikakve.

- Strašno je ovde, pucnjava se neprestano čuje i, čini mi se, još jače i burnije nego prethodnih dana. Bombe padaju, sve se trese - kaže Dražić za "Novosti".

- Vreme uglavnom provodim u skloništu sa lokalnim stanovništvom. Imamo hrane, jer svima koji smo se ovde zatekli iz obližnjeg hotela donose hleb i hranu svakog jutra. Osim mene i jednog kolege Belorusa, svi ostali vozači su evakuisani ranije. Za nas, kako stvari stoje, trenutno nema nikakve šanse da se izvučemo. Iza je Rusija, putevi uništeni tenkovima, a napred Kijev, u kom besni rat. Ne mogu ni pešice. U početku sam se bolje držao, ali mi sve više ponestaje snage da govorim sebi da će sve biti u redu.

Vladimir Belić, koji je sa još trojicom na prelazu Jagodin, rekao nam je kratko da su im oduzeti pasoši i da se njima trenutno bave jedinice bezbednosti. Iz Kriznog štaba PKS naglašavaju da čine sve da izvuku naše vozače na sigurno.

Dejan Jovaničić i Danilo Polić, koji su bili blokirani na prelazu Domanovo od početka rata, na granici sa Belorusijom, izvučeni su juče ujutru preko Poljske. Trebalo bi danas da stignu u svoje domove u Ljig i Beograd. Prešli su granicu i ušli u Poljsku, juče oko šest ujutru. Sa Železničke stanice Lublin prevezli su se do Slovačke, odakle su čekali naše vozače kamiona kojima je tu redovna trasa.

- Konačno smo se izvukli i idemo kući - kaže za "Novosti" Jovaničić.

- Nekako smo u toku noći uspeli da uđemo u kombi pun izbeglih, dece i žena. Bilo nas je 14 unutra i posle osam provera, od kojih nam se bukvalno ledila krv u žilama, prešli smo granicu. Bilo je strašno, napeto, teško... Pre nedelju dana oterani smo sa granice i iz svojih kamiona, a ukrajinski naoružani carinici su nam rekli da bežimo odatle ili će nas streljati. Dok smo imali novca, boravili smo u motelu, pa su nas izbacili i odatle. Ostavili smo kamione i pohitali da spasimo žive glave.

ŠTA ĆE BITI SA KAMIONIMA

Pre nego što smo počeli da se izvlačimo, posle nedelju dana od početka rata otišli smo do kamiona i nije nam bilo dozvoljeno da uđemo u svoja vozila - priča Dejan Jovaničić.

- Bili smo preplašeni jer nismo imali gde, okolo je samo šuma, zima napolju, a mi bez hrane i vode. Oko naših kamiona smo videli kanistere, očigledno su istakali gorivo. Verovatno neće biti ni robe, ali nas najviše brinu kamioni. Sada kada smo na sigurnom, mislim o tome kako da živim bez sredstva za rad i kako da otplatim kredit za isti taj kamion i prikolicu.