RUSKA ARMIJA IDE DO KRAJA: Novi dan ratnih operacija u Ukrajini, pogođen televizijski toranj u Kijevu, novi izveštaji o žrtvama
NEĆE se Ruska vojska zaustaviti u Ukrajini sve dok ne ostvari svoje ciljeve, izjavio je u utorak ministar odbrane RF Sergej Šojgu, a da je glavni zadatak zaštita Rusije od spoljne vojne pretnje sa Zapada.
Šojgu je objasnio da je "Specijalna operacija" u toku i tek kad se obave svi planirani zadaci ruska armija će stati. To znači da se rat neće zaustaviti dok ukrajinska armija ne položi oružje i dok se Ukrajina ne očisti od neofašista "banderovaca".
Na svim frontovima ruska armija i jedinice Luganske i Donjecke oblasti se približavaju Kijevu. Veliki gradovi u kojima su se skoncentrisali naoružani ukrajinski nacionalisti se zaobilaze i opkoljavaju kako bi ih iscrpli i naterali na kapitulaciju. Šojgu je istakao da ukrajinska armija dovozi višecevne bacače i minobacače velikih kalibara u blizini stambenih zgrada i škola, kao i dečjih vrtića, pa tako koristi civile kao živi štit.
Predstavnik narodne milicije Donjecke republike Eduard Basurin je rekao da je vojska napravila dva koridora, kojima građani mogu da napusti opkoljeni grad Mariupolj.
Na jugu Ukrajine ruska vojska nastoji da osvoji što više mesta na Crnom moru. Igor Kolihajev, gradonačelnik grada Hersona, koji je blokirala ruska vojska, apelovao je na svoje sugrađane da ne izlaze na ulice i da ne provociraju protivnike kako bi sačuvali živote.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je rekao da ruska artiljerija napada drugi po veličini grad u Ukrajini Harkov i da je reč o "državnom terorizmu". Zelenski je pozvao međunarodnu zajednicu da ga kao takav i označi.
- Teror ima za cilj da nas slomi, da slomi naš otpor - rekao je Zelenski u video-obraćanju podeljenom na društvenim mrežama u kojem se opisuju Kijev i Harkov kao glavne mete ruske akcije. Popodne je stigla vest da su ruske snage pogodile televizijski toranj u Kijevu.
A u utorak je i regionalni guverner Dmitro Živickij izjavio da je više od 70 ukrajinskih vojnika poginulo u granatiranju vojne baze u gradu Oktirka na severoistoku zemlje.
Uprkos tome što stalno gubi prostor, ukrajinski vojni vrh je i dalje mnogo uspešniji u medijskom ratu nego na bojnom polju. Uz pomoć zapadnih agencija ukrajinski generalštab šalje informacije o velikim gubicima agresora i na osnovu toga bi se moglo zaključiti kako su uspešniji od ruske, donjecke i luganske armije. Ali, na frontu je sasvim drugačija situacija. RF kontroliše nebo iznad Ukrajine, a na kopnu je ruska vojska superiorna jer ima više tehnike.
U Kijevu su kao ohrabrujuću vest saopštili da su im tri članice NATO, Bugarska, Poljska i Slovačka, obećale da će im dati 70 lovaca i jurišnih aviona Mig-29 i Su-26. Vest su odmah preneli mnogi jer Ukrajina sada nema lovačku avijaciju. Objašnjeno je i da se radi o avionima proizvedenim u SSSR pošto ukrajinski piloti nisu obučeni da lete na letilicama koje su napravljene za zapadne armije. U Kijevu su čak kazali da će ti avioni poletati sa poljskih aerodroma. Infromacija je bila dosta čudna jer bi se Poljska, dajući svoje aerodrome, direktno uključila u ukrajinsko-ruski sukob. Ali posle par sati iz Varšave je stigao demanti. Predsednik Poljske Andžej Duda je rekao da njegova zemlja kao članica NATO nije učesnica konflikta, pa ne može ni da šalje avione. A onda su i zvaničnici Bugarske i Slovačke odbacili mogućnost slanja aviona u Ukrajinu.
Ruski mediji ističu da je i Hrvatska odlučila da pomogne Ukrajini pešadijskim oružjem. Vrednost pomoći je 16,5 miliona evra. U moskovskim TV emisijama se nabrajaju zemlje čiji su vojnici za vreme Drugog svetskog rata rame uz rame sa Nemcima bili na Istočnom fronu. Među njima su bili i vojnici iz Hrvatske.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je da Rusiju niko ne može naterati - pa ni "Fanatici sankcija", a to su Amerikanci koji su tim virusom zarazili Evropu - da odustane od doslednosti i da promeni svoj stav o Ukrajini.
U Kremlju nemaju ništa protiv želje Zelenskog da Ukrajinu prime u EU jer to nije vojni blok. Ali ulazak u NATO je nešto sasvim drugo i kako kaže Peskov "Rusija će i dalje biti protiv toga jer smatra da Ukrajina treba da bude neutralna".
Zbog sve teže situacije u Ukrajini povećava se broj izbeglica. U Poljsku je od 24. februara do utorka stiglo 377.000 izbeglica, dok je komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila da Evropska unija mora da se pripremi za "milione" izbeglica koje beže od ratnih sukoba.
PREGOVORI
PET sati rusko-ukrajinskih pregovora na graničnom prelazu Belorusije i Poljske u ponedeljak nije dovelo do kompromisa, mada su obe strane "uhvatile neke signale". Ruski mediji javili su da bi druga runda pregovora trebalo da se održi u sredu.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba zatražio je, tokom telefonskog razgovora, od šefa kineske diplomatije Vang Jia da iskoristi veze Pekinga sa Moskvom da zaustavi vojnu intervenciju Rusije.
LAVROV: ZAPAD IZGUBIO KONTROLU
RUSKI ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u obraćanju na zasedanju Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava
da primer Ukrajine jasno pokazuje u šta se za ljudska prava pretvara svetski poredak zasnovan na pravilima Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika. Lavrov je konstatovao da je Zapad, u pokušaju da, kako je naveo, istrese svoj bes na Rusiju, očigledno izgubio kontrolu nad sobom i "počeo da uništava sve institucije i pravila koje je stvorio, uključujući i nepovredivost imovine".
- Arogantnoj filozofiji Zapada, zasnovanoj na osećaju sopstvene superiornosti, isključivosti i dopuštenosti, mora se stati na kraj - naglasio je ruski ministar.
Više desetina diplomata Evropske unije, Sjedinjenih Država i Britanije napustilo je sednicu (na slici) tokom obraćanja Lavrova putem video-linka. Prethodno je otkazao svoje prisustvo jer je EU, prema navodima Moskve, blokirala trasu njegovog leta.
RUDARI
GRANATIRANjE ukrajinske vojske ostavilo je bez struje rudnik uglja u Donjecku i 33 rudara zarobila pod zemljom, saopšteno je u Donjeckoj narodnoj republici.
POVLAČENjE AMBASADORA
PREDSEDNIK Zelenski je naredio da Ukrajina povuče svoje ambasadore iz Gruzije i Kirgizije jer te dve zemlje nisu htele da uvode sankcije Rusiji. Vodeći računa o svojim interesima, premijer Gruzije je rekao da ne namerava da uvodi sankcije Moskvi. Očigledno je da Gruzini ne žele da imaju više ekonomske štete nego koristi. Predsednik Kirgizije je u razgovoru sa Putinom podržao rusku vojnu operaciju u Ukrajini.