KAZNE PROŠIRENE I NA BELORUSIJU: Detalji ojačanih sankcija EU ka Moskvi
RUSIJA je u petak po podne suspendovana iz Saveta Evrope. Savet Evrope je formiran nakon Drugog svetskog rata kako bi štitio ljudska prava i vladavinu zakona širom evropskog kontinenta i odvojen je od EU.
Foto AP
Uz to, EU je u petak i ojačala sankcije prema Moskvi. Novim merama Brisel želi da nanese štetu finansijama i privredi Rusije. EU ima nameru da na ovaj način pojača inflaciju, ubrza odliv ruskog kapitala i postepeno uruši industrijsku bazu.
Proširen je i spisak osoba kojima su zaleđena sredstva u evropskim bankama i ukinuto pravo da dobiju vize. Među njima su i osobe bliske ruskom predsedniku. Iz evropskih krugova u petak tokom dana je stigla informacija da će biti zaleđena sredstva i ruskog predsednika Putina i šefa diplomatije Lavrova.
Kada je reč o državnim finansijama, limitiran je pristup Rusije evropskom tržištu kapitala. Bankama iz EU je zabranjeno da primaju depozite ruskih državljana u visini iznad 100.000 evra. Blokiran je i pristup evropskom finansiranju za nekoliko ruskih državnih kompanija. Zabranjen je izvoz u Rusiju aviona, delova i opreme vazduhoplovne i svemirske industrije.
Na meti je, takođe, i tehnologija prerade za naftnu industriju. Smanjiće se i pristup Rusije ključnim tehnologijama, koje se odnose na elektronske komponente i softvere.
Sankcije se ovoga puta šire i na Belorusiju, koja je, kao i Rusija, već delimično zahvaćena međunarodnom blokadom.
U EU ne isključuju dalje proširenje sankcija, ukoliko to bude bilo potrebno.
Uz nove uvedene mere, javnosti u zapadnoj Evropi u oči naročito upadaju i sankcije koje nisu uvedene, a među njima se izdvaja to što nije obustavljen sistem međunarodnog platnog prometa SVIFT.
Ukrajinski premijer Zelenski je tražio upravo to, da se gašenjem SVIFT Rusiji uzrokuje velika finansijska šteta. Ali, mnoge države članice EU se s tim nisu složile, među njima Mađarska, Kipar ili Italija, ali i Nemačka, pa čak i Letonija, koje zavise od ruskog gasa.
ŠTA JE SVIFT
UDRUŽENjE za međunarodne međubankarske finansijske telekomunikacije (SVIFT) je mreža za razmenu sredstava i obradu podataka, osnovana 1973. sa sedištem u Belgiji. Danas ovaj sistem upotrebljava više od 11.000 finansijskih institucija iz preko 200 zemalja. Registruje se 42 miliona operacija dnevno, odnosno nešto manje od 500 svake sekunde. Obuhvata međunarodna plaćanja, uplate i isplate, kao i hartije od vrednosti. Bez ovog sistema je, praktično, nemoguće zamisliti normalno poslovanje s inostranstvom. Zbog nuklearnog programa Iranu je, na primer, SVIFT blokiran 2012. godine, što je nanelo ogromnu štetu ovoj zemlji koja je u trenutku izgubila polovinu prihoda od nafte i 30 odsto svojih spoljnotrgovinskih prihoda.