ZAVISNOST UMANJILA KAZNENE MERE: Evropska unija se pribojava da Moskva ne odluči da joj zavrne slavinu za gas
ZALEĐIVANjE računa i ukidanje viza poslanicima Dume i nekolicini poslovnih ljudi i banaka otprilike je maksimum sankcija koje je energetski zavisan Zapad u ovom trenutku mogao da uradi, bojeći se da Moskva ne posegne za kontramerama i ostavi ih bez gasa.
Foto AP
Cene tog energenta u ovom delu Starog kontinenta već su dosegle istorijski visoke razmere, a sa današnjim izbijanjem konflikta, situacija s gasom će se još pogoršati.
Zemlje članice EU uvoze blizu polovine svojih potreba gasa iz Rusije kao najvećeg svetskog proizvođača, u proseku visokih 40 odsto, daleko više nego iz Norveške (18) i Alžira (12). U Francuskoj je ova zavisnost od Moskve svega 20 odsto, ali u Nemačkoj iznosi celih 55 odsto, a u Austriji još više - čak 80 odsto!
Zaustavljanjem gasa ili, što je verovatnije, smanjenjem isporuke, cene bi još više skočile. A od gasa zavisi sve, od cene struje do vekne hleba. To je značajan adut u Putinovim rukama.
Na dolazak toplijih dana na Zapadu ne mogu mnogo da računaju, jer je preko leta potrebno stvoriti zalihe za sledeću zimu. Rezerve su sada na minimumu i omogućavaju da se izdrži svega nekoliko sedmica. To što u vidu tečnog gasa stigne iz SAD i Katara je zanemarujuće, i skupo.
U javnost su procurili podaci iz dokumenta Evropske komisije, koji treba da bude objavljen u martu, do kojih je stigao "Evroaktiv", da će, zbog rusko-ukrajinskih tenzija, cene gasa i struje u EU da rastu najmanje do 2023. godine i da na duže vreme mogu da budu nestabilne. Sada situacija može da bude samo još gora.
Izvoz gasa u EU za Rusiju, s druge strane, predstavlja 15 odsto BDP, što je važna stavka, ali ne i presudna. Da je važno, ali ne i presudno, odnosi se i na kredite koje će ruske banke sada teže dobijati na zapadnoevropskom tržištu, međutim, u Moskvi su polednjih godina izgradili čvrste ekonomske veze sa Kinom i Afrikom, što im može olakšati situaciju.