BRAĆA IZ DONBASA SU ČEKALA 7 GODINA Aleksandar Dugin: Nisam mogao da ih pogledam u oči, kao Srbe posle NATO bombardovanja

Uradio sam sve što je bilo moguće – suprotno tadašnjim namerama Kremlja, da se održi referendum o nezavisnosti DNR i LNR. Neki meni bliski ljudi su poginuli u bici za Donbas. Deo mene - možda najbolji deo - umro je tamo. Beleške koje sam napisao u proleće 2014. godine činile su čitavu knjigu „Ukrajina: moj rat“. Objavljena je i prevedena na više stranih jezika. Na reč „Novorosija“ svih ovih godina osećao sam akutni bol – fizički. Nisam mogao da razumem našu vlast, zašto je zaustavila ono što nije trebalo, a nije uradila ono što je očigledno trebalo. Ne razumem ni sada.

Bilo mi je sasvim jasno da to neće biti slučaj. Moj poslednji govor na saveznim kanalima (na Prvom kanalu) je zvučao ovako:

„Izgubićemo Donbas, izgubićemo Krim. Izgubićemo Krim, izgubićemo Rusiju".

Upravo zbog svog sadržaja postao je poslednji.

Tada su počeli pregovori u Minsku. Ali onda sam prestao da govorim bilo šta na tu temu. Jedna pogrešna odluka logično je sledila drugu. Sve je bilo beskorisno. Kremlj nije bio spreman da odlučno deluje u situaciji koja je geopolitički kristalno jasna. Globalisti su nam uzeli Ukrajinu. I dok ne vratimo sve nazad, oni se neće smiriti, već će nastaviti da pritiskaju. Niko neće priznati Krim dok ih ne nateramo na to.

Tramp je svojim realizmom bio prozor za relativno harmonično rešenje situacije. Nije bio globalista. Ali ovo se nije dogodilo. Kada se globalista i atlantista Bajden ponovo popeo na vlast, sve je ponovo postalo opasno.

I sada, sa zakašnjenjem od 7 košmarnih godina, Kremlj radi ono što je odavno trebalo da uradi. Evo užasne cene fraze „bolje ikad nego nikad“. Ali zaista, bolje je nego nikad. bolje.

21. februara 2022. godine, priznali smo DPR i LNR. Štaviše, u granicama pre početka sukoba. Civilno stanovništvo ubrzano napušta Donbas. To znači tačno ono što mislite.

Tek sada smo prošli tačku bez povratka. Ne možete više da se vratite kasno.

Nemam ni najmanju predstavu zašto sada. A kako je tekao proces geopolitičkog planiranja prethodnih 7 godina. Neko misli da smo kupili vreme. Mislim da smo to izgubili. Ali opet – „nego nikad“. I tako je stranica zatvorena. Ulazimo u novi period.

U takvoj situaciji je nemoralno distancirati se, ćutati ili se povući. Pred narodom i istorijom.

Stoga počinjemo rusku evroazijsku mobilizaciju. Ne očekujući i ne nadajući se ničemu. Hajdemo što dalje možemo.

Ne vidim i ne želim drugi put, nikakvu drugu sudbinu. Bitka za Ukrajinu je, po Bžežinskom, uslov za preporod našeg Carstva. Da bi to sprečio, Zapad je izveo Majdan i državni udar. Strogo po planovima atlantista. A odgovor Evroazijaca može biti samo jedan. Isti onaj. Pa, hajde da počnemo sa priznanjem. To je već gest. A to je odlučnost.

Daj Bože da se tako nastavi.

7 godina horora je završeno. Voz istorije je krenuo dalje. Naravno, ovo je samo početak. Za to vreme pretrpeli smo strašne gubitke. Naši najmiliji su umrli. Stagnacija je išla na živce. Laži zatrovale osećanja i misli. Tačka bez povratka je završena. Poslednji put ću reći: oni koji su pre 7 godina podržali „lukavi plan” kojeg, najblaže rečeno, nije bilo... Jednom rečju, samo smo mi ovog puta bili u pravu. Ljudi ruskog proleća . Ratnici Nove Rusije.

Novorosija je teritorija budućnosti . A sada će „Krim je naš“ izgledati kao kompromis i polumera. Duh koji živi u Donbasu promeniće sve. Ne samo u Novorosiji, već i u samoj Rusiji. Nije ga lako skinuti sa dnevnog reda.

Predsednik je govorio o dekomunizaciji. Mislim da je mislio ne samo na neizbežnost daljeg kolapsa Ukrajine, veštački stvorene od boljševika (nema boljševika – nema Ukrajine), već i na činjenicu da je Rusija stara više od jednog veka (otuda apel u predsednikovom govoru na Imperija) i da smo mi nosioci nove ideologije – ne liberalne, očigledno, ali ni komunističke. Mi smo narod Imperije. Mi Rusi ne govorimo o prošlosti, već o budućnosti.

„Krim je naš“ odvojio je 5. kolonu od vlasti. Sada će biti odred 6. Fluktuacije brojnih figura u Savetu bezbednosti su ili maska (za bezbednosne snage), ili vrh ledenog brega. Značajan deo ruske elite danas je zadobio porazan udarac 2014.

6. kolona je legla na ambrazuru da Donbas nikada ne bi postao „naš“. I skoro 8 godina je držala ovu stav. Danas su kapije grada popucale. Ono što se dalje dešava neće biti lako. Verovatno teže nego što izgleda.

I naravno, Vašington i London već u ovom trenutku uključuju svoje protivmere. Neki od njih su predvidljivi, ali neki nisu. Moramo se pripremiti za pravu veliku konfrontaciju.

Čestitam narodu Novorosije. Vi ste svojim životom, svojom krvlju, svojom verom omogućili ovaj dan. Ovo je vaša pobeda. Setimo se onih koji više nisu sa nama. Ne, ovo je pogrešan izraz: naši mrtvi su uvek sa nama, i samo su oni istinski sa nama, jer mrtvi ne izdaju.

Slava Novorosiji! Položen je drugi početak velike slovenske rekonkviste.

BONUS VIDEO: KRIZA KOJA BRINE CEO SVET: Da li će narasle tenzije oko Ukrajine eksplodirati u rat?