U DONBASU SE GINE, ZAPAD SANKCIJAMA NA MOSKVU: Na istoku Ukrajine puca se sa obe strane linije razdvajanja, SAD i EU odgovorili kaznama

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski u utorak je najavio da ne namerava da udalji svoje jedinice sa prostora koji su do 2014. ulazili u administrativnu teritoriju Donjecke i Luganske oblasti. Ali zato razmišlja o raskidu diplomatskih odnosa sa Moskvom. To njegovo "razmišljanje" je najverovatnije vezano za konsultacije sa zapadnim saveznicima, pre svega sa Amerikom.

S druge strane, lider Ruske Federacije Vladimir Putin smatra da bi prekid diplomatskih odnosa još više podigao tenzije između dve susedne zemlje. Istvoremeno, Državna duma Rusije ratifikovala je sporazume o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći sa Donjeckom i Luganskom narodnom republikom. Donji dom ruskog parlamenta jednoglasno je usvojio tu odluku.

Moskva zasada ima obavezu da odbrambeno zaštiti Donjecku i Lugansku oblast, kazao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je dobio zadatak od Putina da se što pre uspostave diplomatski odnosi sa Donjeckom i Luganskom. Ali, Rusija zasada ne namerava da formira vojne baze u Donbasu.

U obraćanju narodu Ukrajine predsednik Zelenski rekao je da njegova zemlja ima pravo na odbranu. On ističe da su granice dobro zaštićene, teritorijalna odbrana je formirana, a međunarodni partneri podržavaju Kijev.

- Sada nam je veoma važno da vidimo ko nam je pravi prijatelj i partner, a ko samo rečima plaši Rusku Federaciju. Priznanjem Donjecke i Luganske samoproglašene republike Rusija je izašla iz Minskih dogovora - naglasio je Zelenski koji je ocenio da je poslednja odluka iz Kremlja kršenje suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine.

Interesantno je da je Zelenski kazao da "Ukrajinci nemaju razloga da imaju besanu noć".

- Mi smo na svojoj zemlji, mi se ničega i nikoga ne bojimo i mi ništa nećemo dati. Sada nije februar 2014. već februar 2022. Ovo je druga zemlja i druga armija. Imamo jedan cilj, a to je mir u Ukrajini - tešio je sam sebe Zelenski, najavljujući da Kijev neće razmatrati zahtev Donjecka i Luganska da se ukrajinske trupe povuku iz oblasti Donbasa.

Prvi čovek Ukrajine obavio je više hitnih telefonskih razgovora. Prvo je zvao Džozefa Bajdena, predsednika SAD, a zatim britanskog premijera Borisa Džonsona, kao i turskog lidera Redžepa Erdogana. Prvi sagovornik je odmah posle Putinove naredbe povukao potez - potpisao je izvršnu uredbu kojom se zabranjuju ulaganje, trgovina i finansiranje koje bi obavljali građani SAD sa samoproglašenim Donjeckom i Luganskom narodnom republikom.

- Nastavljamo konsultacije sa saveznicima, partnerima i Ukrajinom o narednim potezima - napisao je američki predsednik na "Tviteru".

Njegovom odlukom u SAD je zabranjen neposredan ili posredan uvoz dobara, usluga ili tehnologije iz DNR i LNR.

- Zabranjeno je ulaganje u regione Ukrajine pod nazivom Donjecka i Luganska Narodna Republika. Sekretarijat unutrašnje bezbednosti primenjivaće uredbu na nedržavljane, prilikom ulaska u zemlju, koji su obuhvaćeni ovom procedurom - navedeno je u saopštenju Bele kuće.

Sada većinu ljudi u Rusiji brine kako će se zapadne sankcije odraziti na njihov svakodnevni život. Moskva se pripremala za to pa je ruski premijer Mihail Mišustin rekao da vlada može da obezbedi realizaciju nacionalnih ciljeva razvoja bez obzira na kaznenu politiku. Za ono što Zapad zabrani da se izvozi u Rusiju biće organizovana domaća proizvodnja.

- Već mnogo meseci ruska vlada se priprema da dočeka nove zapadne sankcije - kazao je Mišustin.

I ministar finansija Anton Siluanov je rekao da je Rusija pripremljena za "žestoke zapadne sankcije", među kojima je i izolacija ruskih banaka.

- Svi depoziti naših klijenata, uključujući i devizne biće obezbeđeni. Za to imamo dovoljno vlastite likvidnosti i devizne rezerve - objasnio je Siluanov.

VOJSCI "ZELENO"

Ruski Savet Federacije odobrio je slanje ruske vojske na Donbas, na prethodni zahtev Vladimira Putina. Ruski predsednik je rekao da to ne namerava da uradi odmah i da će odluka zavisiti od stanja na terenu. Putin je dodao i da sporazum iz Minska više ne postoji i da više nema šta da se ispuni. "Najbolja odluka koju bi Kijev mogao da donese je da se odrekne svojih ambicija da uđe u NATO", istakao je Putin.

STOP ZA "SEVERNI TOK 2", CENA GASA IDE NA 2.000 EVRA

NEMAČKI kancelar Olaf Šolc saopštio je u utorak da je naložio povlačenje dokumenata, čime se stopira dalja procedura na puštanju u rad gasovoda "Severni tok 2". Situacija je potpuno drugačija nego pre nekoliko dana i zato moramo da je iznova analiziramo, kazao je Šolc i dodao da je zamolio ministarstvo privrede da povuče iz procedure dokumenta i time onemogući izdavanje sertifikata za gasovod.

Šolc je kazao da je Evropa suočena sa teškim danima i da joj 80 godina posle Drugog svetskog rata preti novi sukob.

- Naša je odgovornost da to sprečimo. Apelujem na Rusiju da nam pomogne u tome - objasnio je on, navodeći da je važno da EU bude jedinstvena i deluje usaglašeno sa SAD.

Uprkos saopštenju iz Evropske komisije da zaustavljanje procesa sertifikacije "Severnog toka 2" neće uticati na snabdevanje Evrope energijom, pošto cevovod još ne radi, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev predviđa da će u Evropi kubik gasa koštati 2.000 evra.

SAD su pozdravile najavu Berlina o suspenziji gasovoda, saopštila je Bela kuća.

- Ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, mi ćemo osigurati da projekat "Severni tok 2" ne napreduje - objavila je na svom tviter-nalogu portparolka Bele kuće Džin Psaki. (I. S.)

PUTIN: LAŽ DA OBNAVLjAMO IMPERIJU

RUSIJA podržava suverenitet bivših sovjetskih republika, a situacija sa Ukrajinom je izuzetak jer je povezana sa spoljnim uticajem koji se vrši na tu zemlju čija se teritorija koristi za stvaranje pretnji Ruskoj Federaciji - izjavio je u utorak ruski predsednik Vladimir Putin.

On je demantovao spekulacije da Moskva navodno namerava da se vrati unutar granica ruske imperije.

- To je potpuna laž - rekao je ruski predsednik.

ZABRANA ZA TROJE OLIGARHA

VELIKA Britanija prva se pridružila SAD u uvođenju novih sankcija Rusiji. Britanski premijer Boris Džonson je saopštio da je, kao protivmera za priznavanje dve republike na teritoriji Ukrajine i ulazak ruskih trupa, na listu zabrana stavljeno pet ruskih banaka i troje "oligarha". Džonson smatra da priznanje proruskih regiona služi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kao "pretekst za široku ofanzivu". (G. Č.)

ZAPADNE BAZE

POSLE pogoršanja odnosa između Moskve i Kijeva sasvim je moguće da Ukrajina napravi sa nekom od članica NATO dogovor o saradnji što bi bila zapravo maska za otvaranje strane vojne baze. Po ukrajinskom ustavu, nije dozvoljeno da se na njenoj teritoriji otvaraju strane baze. Ali, predsednik Putin je u pravu kad kaže da se taj član ustava može zaobići tako što će se otvoriti kampovi u kojima će strani instruktori trenirati ukrajinsku vojsku. A takvih kampova je danas već nekoliko.

SANKCIJE: NA METI BANKE, ČLANOVI DUME...

Šefovi diplomatija zemalja članica EU večeras su u Parizu jednoglasno usvojili sankcije protiv Rusije, koje, kako je istakao visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj, obuhvataju 351 člana Dume koji su glasali za priznavanje Donjecka i Luganska, kao i 27 ličnosti i institucija. Među njima su, kako je rekao Borelj, oni što donose političke odluke, osobe iz vojne oblasti, kao i banke koje finansiraju one koji odlučuju. Šef evropske diplomatije je takođe poručio da je cilj da se sankcioniše kapacitet ruske vlade da pristupa finansijskim uslugama EU. Borelj smatra da će ove mere veoma pogoditi Rusiju. Pre toga, ambasadori zemalja članica okupili su se u utorak ujutro da bi razmotrili kako će i čime da kazne Moskvu.

Đozep Borelj i francuski šef diplomatije Žan-Iv le Drijan, kao predsedavajući savetom ministara, za zakazali su sastanak sa evropskim kolegama da bi utanačili konkretne mere.

Tokom dana nije sve bilo tako jednostavno. Jer, među državama Unije nije postojao zajednički stav oko toga do koje mere bi sankcije trebalo da idu. Neki, poput baltičkih zemalja, tražili su da se Rusija odmah isključi iz svetskih finansijskih tokova, dok su drugi predlagali oprezniju politiku, ciljanjem sankcijama na određene osobe i državne interese. Bilo je, čak, ideja, i da se ekonomski "pritisne" Kaljiningrad, ruska enklava na Zapadu.

Nemački kancelar Olaf Šolc je najavio "masivne i robusne" sankcije. Da će mere, ipak, biti negde na sredini, nagovestio je u utorak tokom dana francuski ministar ekonomije i finansija Brino le Mer:

- Dajemo sebi za pravo da, zavisno od razvoja događaja, ojačamo sankcije, ukoliko predsednik Putin bude išao dalje.

Objasnio je i kako bi to moglo da izgleda, najavljujući, u prvom trenutku, "ciljane i stepenovane" mere, a zatim, ako bude potrebno, "isključenje Rusije iz svetskog finansijskog sistema". Ova druga mera je, međutim, na dugom štapu. (G. Č.)