ŠTA JE NAVELO PUTINA DA PRIZNA DNR I LNR: Moskva pokušava da dovede Ameriku i Francusku za pregovarački sto
PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin je u svom jučerašnjem obraćanju javnosti upozorio da koketiranje Ukrajine sa nabavkom nuklearnog oružja predstavlja veoma verodostojnu pretnju, koja bi se mogla materijalizovati, čak i brže nego što bi se to očekivalo kada bi Kijev za to dobio podršku Zapada, navodi analitičar Endrju Koribko.
Već su postojale naznake da bi Putin mogao da donese ovako dramatičnu odluku priznanja DNR i LNR u slučaju da Kijev pokrene treću rundu građanskog rata u tom regionu, što i dogodilo.
Rusija je pribegla prećutnoj primeni koncepta „Odgovornosti za zaštitu“ (R2P) kako bi osigurala bezbednost naroda tih novopriznatih republika, posebno preko 700.000 građana su dobili rusko državljanstvo. Štaviše, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je u govoru na Minhenskoj konferenciji tokom vikenda upozorio da bi njegova zemlja mogla da počne da razvija nuklearno oružje, što je predstavljalo opasnu pretnju Rusiji.
Ali najvažnija stvar u okviru događaja u Ukrajini je neproglašena raketna kriza u Evropi koju su izazvale SAD povlačenjem iz Ugovora o antibalističkim raketama (ABM), Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) i Ugovora o otvorenom nebu. Sve se odvijalo uporedo sa kontinuiranim širenjem NATO-a na istok i razmeštanjem „protivraketnih sistema“ bliže ruskim granicama. Kumulativni efekat je da su ruske sposobnosti za nuklearni drugi udar bile ugrožene, što bi na kraju dovelo zemlju u poziciju stalne nuklearne ucene SAD. Kao odgovor, Rusija je postavila svoje zahteve za garanciju bezbednosti u pokušaju da postigne diplomatsko rešenje ove krize u Novom hladnom ratu.
One su objavljene krajem decembra i imale su za cilj da revidiraju evropsku bezbednosnu arhitekturu koja je do sada bila protiv Rusije, što je u suprotnosti sa principima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) o nedeljivoj bezbednosti.
Nezadovoljavajući odgovor SAD na ove zahteve otkrio je Moskvi da Vašington ne shvata ozbiljno njene crvene linije. Predsednik Putin je to čak opširno elaborirao u svom televizijskom govoru ruskom narodu u ponedeljak uveče, navodeći kako su SAD uspele da preuzmu kontrolu nad celim ukrajinskim državnim aparatom kako bi ga pretvorile u antirusko oružje hibridnog ratovanja punog spektra. On je takođe tvrdio da je NATO predvođen SAD već doneo odluku da iskoristi Ukrajinu kao platformu za „obuzdavanje“ Rusije.
Donbaske republike zauzimaju istaknuto mesto u ovim velikim strateškim proračunima pošto se ranije sumnjalo da je Kijev, uz podršku SAD, otpočeo treći krug neprijateljstava u građanskom ratu – koji je bio odložen za nekoliko dana od prvobitno planiranog početka 16. februara. Ruske obaveštajne službe su smatrale da će to poslužiti kao izgovor za dodatno raspoređivanje američkog naoružanja u regionu. To bi moglo uključivati i hipersonične rakete, a one bi možda jednog dana mogle biti poslate u Ukrajinu. Što je još gore, predsednik Putin je upozorio da novootkriveno koketiranje Ukrajine sa nabavkom nuklearnog oružja predstavlja veoma verodostojnu pretnju, koja bi se mogla ostvariti, čak i brže nego što bi se to očekivalo kada bi Kijev za to dobio podršku Zapada. U ovim izuzetno napetim bezbednosnim okolnostima, predsednik Putin je odlučio da prizna republike Donbasa.
Neki posmatrači koji nemaju odgovarajuće razumevanje velike strateške dinamike rekli bi da je priznanje DNR i LNR eksalacija, ali to je zapravo pametan pokušaj da se obrnu lokalne vojno-političke kalkulacije. To treba da podstakne Zapad predvođen sa SAD, a posebno sve nezavisnije Francuze da uđu u niz dogovora za rešavanje međusobno povezanog ukrajinskog građanskog rata i neobjavljene raketne krize u Evropi koju su izazvale SAD.
S obzirom na to kako je predsednik Putin vrlo jasno artikulisao prirodu rastuće egzistencijalne pretnje koju antiruski projekat NATO-a u Ukrajini predvođen SAD predstavlja za rusku državu, postoji i mogućnost da se u Kijevu podrži takozvana „promena režima“, čak i samo pružanjem političke podrške opozicionim političarima koji bi potencijalno mogli da preuzmu vlast.
Sada je odgovornost samo na SAD da li će dalje razvijati ove međusobno povezane krize ili će se iskreno posvetiti popuštanju napetosti. U trenutku pisanja ovog teksta nije jasno šta će SAD uraditi i koji faktori bi mogli da učestvuju u njihovim proračunima, ali se pouzdano zna da se sve promenilo nakon što je predsednik Putin priznao republike Donbas. Situacija će se uskoro ili pogoršati ili, nadamo se, poboljšati u zavisnosti od izbora Amerike u bliskoj budućnosti.
(orientalreview.org)
BONUS VIDEO: KRIZA KOJA BRINE CEO SVET: Da li će narasle tenzije oko Ukrajine eksplodirati u rat?