ZELENSKI ŽALI ZA ATOMSKIM ORUŽJEM: Ukrajinski čvor se sve više zateže, u Donbasu nastavak pucnjave, u Rusiju evakuisano 40.000 osoba

Na Minhenskom međunarodnom forumu o bezbednosti koji je održan tokom vikenda, Zelenski je rekao da je dao zadatak svom Ministarstvu spoljnih poslova da po četvrti put pokuša da sazove samit zemalja koje su potpisale Budimpeštanski memorandum 1994. godine kada se Ukrajina odrekla svog nukleranog naoružanja u zamenu za bezbednosne garancije, nagoveštavajući da bi taj potez mogao biti poništen.

- Sada nemamo atomsko oružje, ali ni bezbednost, a ostali smo i bez dela teritorije koja je po površini veća od Švajcarske, Holandije, Belgije - kazao je Zelenski i dodao da ako se potpisnici tog memoranduma ne odazovu, onda će ga Ukrajina poništiti.

To bi značilo da će Ukrajina zapravo pokušati da napravi svoje atomsko oružje. Eksperti kažu da bi međunarodna zajednica blokirala uvoz atomskog goriva u Ukrajinu, pa ona ne bi mogla nikako da napravi takvu vrstu naoružanja.

Ukrajina se 1994. godine priključila zemljama koje su potpisale Dogovor o neširenju atomskog oružja. Tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk tvrdi da su njemu amerikanci postavili ultimatum kazavši da ako ne potpiše Budimpeštanski memorandum uvešće mu ekonomske sankcije.

Najagresivniji ukrajinski političari su više puta do sada govorili da je greška što se Ukrajina odrekla atomskog oružja.Bivši sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Ukrajine Aleksandar Turčinov je već govorio kako bi Kijev trebalo da napravi novo atomsko oružje. Turčinova je 2017. umirivao Kurt Voker, specijalni izaslanik SAD, objašnjavajući da bi bilo pogrešno da Ukrajina počne da pravi novo atomsko oružje jer sa njim ništa ne može da se reši.

U Minhenu je tokom vikenda Zelenski predstavnicima zapada kazao da traži jasan odgovor na pitanje hoće li Ukrajinu primiti u NATO ili ne. "Recite nam pošteno", kazao je on.

Želeći da dokaže kako je kooperativan Zelenski je u Minhenu rekao da je spreman da se u bilo kojem formatu sretne sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, u bilo kom gradu od Pariza do Pekinga. Ali je prećutao da ne želi da se sretne sa predstavnicima Donjecke i Luganske samoproglašene republike, što je precizirano Minskim dogovorima i što je više puta Putin ponovio da je jedini korak ka rešenju krize.

U samom Donbasu je i dalje dramatična situacija, najgora od potpisivanja Minskih dogovora 2015. godine. Na istoku Ukrajine poslednjih par dana sa obe strane se puca iz različitih kalibara i obe strane imaju ranjene.

Zbog straha od rata iz Donbasa je već evakuisano u Rostovsku oblast u Rusiji više od 40.000 osoba, uglanom dece, žena i starijih. Svakodnevno se u Kijevu, kao i u Donjecku i Lugansku, tvrdi kako oni samo odgovaraju na artiljerijske napade protivnika. Predsednik Zelenski nije održao obećanje dato u telefonskom razgovoru predsedniku Francuske Emanuelu Makronu da njegova vojska neće odgovarati na protivničku paljbu kako bi se situacija smirila.

U Donjecku su saopštili da su sprečili ukrajinsku diverzantsku grupu da izvede diverziju. Policija Donjecke narodne republike uhapsila je izvesnog Antona Macanjuka, agenta ukrajinske obaveštajne službe koji je učestvovao u postavljanju eksploziva pod automobil načelnik donjecke policije Denisa Sinjenkova. Agent je uhapšen u svom stanu u Donjecku. Posle hapšenja ispričao je da je vrbovao ljude za postavljanje eksploziva na određenim objektima. Policija u Lugansku i Donjecku na više mesta je otkrila eksplozivne naprave koje su postavili diverzanti iz Kijeva.

Generalni sekretar Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti - u koji osim Rusije i Belorusije ulaze i Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Jermenija - Stanislav Zas, predložio je Kijevu da pošalju svoje mirotvorce na liniji razgraničenja u Donbasu. Za to je potrebna i saglasnost Saveta bezbednosti UN.

A juče su Minsk i Moskva odlučili su da nastave zajedničke vojne vežbe zbog vojnih aktivnosti u blizini spoljnih granica Savezne države Rusije i Belorusije i zaoštravanja situacije u Donbasu. Zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije "Saveznička odlučnost 2022" počele su 9. februara i bilo je planirano da juče budu okončane.

I pored naraslih tenzija ambasadorka Nemačke u Kijevu Anka Feldguzen kazala je na kijevskoj TV da njena zemlja neće evakuisati ambasadu u Lavov, bez obzira što su to učinili Velika Britanija i SAD.

- Mi moramo znati šta se ovde stvarno događa. Vidimo da je u Kijevu mirno, a u medijima se vodi rat lažima - kazala je ona.

POSLEDNjI NAPORI

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron, koji ujedno predsedava i EU, pokušao je juče ponovo da posreduje u ukrajinskoj krizi, telefonskim razgovorima s predsednicima Rusije i Ukrajine. Najpre je razgovarao s Putinom, dugih sat i 45 minuta, a zatim i sa ukrajinskim šefom države Zelenskim. Iz Jelisejske palate su poručili da su Makron i Putin razmatrali načine da se izbegne veliki rat u Evropi, u trenutku kada, kako se ovde ističe, Zapad više nego ikada strahuje od ruske invazije u Ukrajini.  G. Č.

ISTORIJA

MOSKVA poziva Zapad na razum, izjavio je juče portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da Rusija nikada tokom svoje istorije nije nikoga napala.

- Pozivamo vas da se zapitate: koja je svrha da Rusija nekoga napada? - rekao je Peskov i istakao da je Rusija, koja je preživela toliko ratova, poslednja država u Evropi koja uopšte želi da izgovori reč "rat".

* * * * * * *

DžONSON: RUSIJA PLANIRA NAJVEĆI RAT U EVROPI OD 1945.

RUSIJA planira nešto što bi mogao biti "po obimu najveći rat u Evropi od 1945. godine", izjavio je juče britanski premijer Boris Džonson. Kako prenosi Bi-Bi-Si, on je najavio da bi sankcije Rusiji u slučaju invazije na Ukrajinu išle mnogo dalje od onoga što je ranije sugerisano u javnosti. Velika Britanija i SAD onemogućiće ruske kompanije da "trguju u funtama i dolarima", što će, kako je rekao Džonson, "veoma, veoma teško" pogoditi rusku stranu.

Britanski premijer je postavio pitanje da li je pretnja sankcijama dovoljna da odvrati ruskog predsednika Vladimira Putina jer, kako kaže, šef Kremlja možda ne razmišlja logično "i ne sagledava katastrofu koja je pred nama".

* * * * * * *

PREMEŠTENO 165 ATOMSKIH BOJEVIH GLAVA

PREMA Budimpeštanskom memorandumu iz 1994. Ukrajina se odrekla atomskog oružja koje je bilo na njenoj teritoriji u vreme SSSR. Rakete su prevezene u Rusiju, a za uzvrat su se Rusija, SAD i Velika Britanija obavezale da će biti garanti urajinske bezbednosti.

U Ukrajini je bilo 165 atomskih bojevih glava, ali sa tim raketama se moglo upravljati samo iz Moskve. Zapad se tada plašio da posle raspada SSSR-a iz bivših sovjetskih republika Ukrajine i Kazahstana atomsko oružje ne stigne do terorista.