SVETSKA BANKA PROGNOZIRA: Čak 46% malih i srednjih preduzeća u zemljama u razvoju kasniće s otplatom duga

Svetska banka je apostrofirala dugogodišnju zabrinutost zbog manjka transparentnosti u pogledu kineskog kreditiranja i zajmova pokrivenih kolateralom u dugovima državnog sektora, ali je takođe navela rastuće rizike privatnog sektora u novom Izveštaju o svetskom razvoju.

Ankete Svetske banke su pokazale da će 46 odsto malih i srednjih preduzeća u zemljama u razvoju kasniti sa otplatom duga u roku od šest meseci, ali je taj procenat u nekim zemljama dvostruko veći, izjavila je glavna ekonomistkinja Svetske banke Karmen Rajnhart u intervjuu Rojtersu.

Rajnhartova je rekla da pomno prati razvoj dugova privatnog sektora na većim tržištima u usponu kao što su Indija, Južna Afrika, Filipini i Kenija, na kojima se očekuje da će više od 65 odsto malih i srednjih kompanija biti u docnji sa servisiranjem duga.

Što se tiče Turske, koja je u krizi već nekoliko godina i čiji je kreditni rejting prošle nedelje snizila rejting agencija Fič na "BB-", Rajnhart smatra da bi njen suverni dug mogao da bude najnoviji izvor neprilika koje su zadesile tu zemlju.

Prema njenim rečima, ogromna fiskalna i monetarna podrška, zajedno sa moratorijumima na bankarske kredite i velikodušnom politikom tolerisanja kašnjenja, ublažili su ekonomsku krizu izazvanu pandemijom kovid-19, ali se cena toga sada vraća domaćinstvima i kompanijama kao bumerang.

Udeo nenaplativih kredita manji je nego što se strahovalo na početku pandemije, ali Rajnhart upozorava da politika tolerisanja kašnjenja u izmirivanju obaveza i ublaženi računovodstveni standardi mogu da prikriju „problem s nenaplativim kreditima (NPL)“.

-Ono što vas na kraju stigne nije ono što vidite, već ono što ne vidite. Bojim se da u mnogim zemljama nismo ni u fazi identifikacije stvarnog nivoa NPL, rekla je ona, upozorivši na samozadovoljstvo po pitanju finansijskog zdravlja domaćinstava i firmi.

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas je u izveštaju istakao rizike od prelivanja posledica duga s obzirom na prirodu uzajamnosti između domaćinstava, kompanija, institucija u finansijskom sektoru i vlada.

-Privatni dug bi odjednom mogao da postane javni dug, kao u mnogim prošlim krizama, napisao je on u izveštaju.

Malpas i Rajnhartova su izrazili razočaranje zbog spore realizacije Zajedničkog okvira za rešavanje zvaničnih bilateralnih dugova o kojem su dogovor postigli Kina, najveći svetski kreditor, i druge ekonomije Grupe 20 u oktobru 2020.

-Za zemlje dužnike, odlaganje restrukturiranja dugova predstavlja veliku kočnicu za rast, za ublažavanje siromaštva i razvoj, naveo je Malpas.

BONUS VIDEO: OVAKVU FABRIKU DO SADA NISMO IMALI - Pogledajte kako rade roboti u postrojenju "BAS Boysen Abgassyste"