AMERIČKI NAUČNICI: Nuklearna energija ključna u smanjenju emisije CO2

Dok će sa ostalih 15-20 odsto čovečanstvo moći da se izbori samo uz masovnu upotrebu nuklearne energije. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Natur enerdži“.

-Obnovljivi izvori energije će pomoći čovečanstvu da smanji emisije CO2, ali ne i da ih u potpunosti eliminiše. Naši proračuni pokazuju da pri strogoj kontroli količina efekta staklene bašte, nuklearna energija će postati najpouzdaniji i najjeftiniji izvor električne energije za većinu zemalja na svetu, rekao je autor istraživanja i naučnik iz američkog Instituta nauke „Karnegi“ Lej Duanj.

U svom novom istraživanju Duanj i kolege su se zainteresovale kako će zatvaranje elektrana na ugalj i gas uticati na dostupnost energije u većini zemalja sveta, ka i na cenu njene proizvodnje pomoću obnovljivih izvora energije i nuklearnih elektrana.

​Naučnici su analizirali kako se menja nivo sunčeve svetlosti na površini i snaga vetrova na teritorijama u 46 ključnih država i regiona sveta: u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi, Rusiji, Kini, Indiji, Australiji i nekim zemljama Severne Afrike i Latinske Amerike. Ove podatke su iskoristili za obračun cene električne energije pri delimičnom ili potpunom odustajanju od fosilnih goriva.

Kada se količina CO2 smanjila za približno 15-20 odsto, vetrenjače i solarni paneli su se pokazali povoljnijim za izgradnju i eksploataciju nego nuklearne elektrane.

U slučaju kada se količina CO2 smanjila za 98-99 odsto od trenutnog nivoa, situacija je bila obrnuta – nuklearna energija je bila značajno jeftinija i povoljnija od obnovljivih izvora svetla i toplote uz sličan nivo investicija. To je posebno bilo karakteristično za Brazil, Nemačku i mnoge druge države čiji klimatski uslovi ne pogoduju za rad vetrenjača.

U Brazilu će nuklearna energija biti isplativija nego energija dobijena od vetroparkova i solarnih panela prilikom smanjenja emisije za 80 odsto i više, dok će u Nemačkoj izgradnja nuklearnih elektrana biti isplativija ako se 84 odsto smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U tom slučaju, ako cena izgradnje i eksploatacije nuklearnih elektrana se značajno smanji u narednim godinama, onda će i i ta granica biti još niža oko 50 odsto za Nemačku i šest odsto za Brazil.

Ovi rezultati, po mišljenju Leja Duanja i njegovih kolega, govore o tome da klimatolozi potcenjuju potencijalni doprinos nuklearne energije u borbi sa globalnim otopljenjem.

Dalji razvoj nuklearnih tehnologija, kako se nadaju naučnici, će omogućiti da se ubrza prelazak čovečanstva ka potpuno dekarbonizovanoj ekonomiji.

rs.sputniknews.com

BONUS VIDEO: DAN KADA JE KONAČNO ZATVOREN ČERNOBILj - Posledice nuklearne katastrofe trajaće 24.000 godina