ALEKSANDAR DUGIN: Agresivni globalizam doveo do saveza Rusije i Kine, Velika Evroazija nepovratan kraj zapadne hegemonije

Sa civilizacijske tačke gledišta, reč je o ideologiji demokrata iz Bajdenove administracije. To je savez ultraglobalista sa neokonzervativcima i liberalnim jastrebovima. Oni vide kako se unipolarni svet, globalna liberalna ideologija i hegemonija Zapada urušavaju i spremni su na sve, čak i na Treći svetski rat, da bi to nekako sprečili.

Globalisti imaju mnogo neprijatelja – populizam (uključujući Trampa), konzervativizam, politički islam, itd. Ali samo dve sile imaju potencijal da istinski ospore njihovu hegemoniju. To su Rusija i Kina. Rusija je vojni gigant, Kina ekonomski.

Tu na scenu stupa geopolitika. Za Bajdena je važno da otrgne Rusiju od Evrope, koja teži autonomnoj politici. Otuda ukrajinski problem i eskalacija u Donbasu. Rusija i Putin su na sve moguće načine demonizovani, optuženi da su spremni za invaziju. Vašington se ponaša kao da se ona već dogodila. Otuda sankcije, pa čak i verovatne preventivne vojne akcije u Donbasu. Pošto su svi na Zapadu sigurni u rusku invaziju, svaka vojna operacija Ukrajinaca koju podržava NATO u Donbasu će izgledati kao odbrana. Istovremeno, pretpostavlja se da će medijska kampanja pokrenuta protiv Rusije sprečiti njen adekvatan odgovor. A ako to ne spreči, onda će odnosi Moskve sa Evropom u svakom slučaju biti prekinuti.

Sporovi oko gasa i Severnog toka 2 služe samo kao tehničko sredstvo za pozicioni rat.

Isto je i sa Kinom. Bajden je stvorio antikineski savez sa anglosaksonskim zemljama (Australija, Britanija) AUKUS i KVAD sa azijskim – Japanom, Indijom. Kamen spoticanja je Tajvan (kao Ukrajina u slučaju Rusije). A cilj je da se poremeti ekonomska ekspanzija Kine u projektu Jedan pojas, jedan put.

Savez Rusije i Kine i kombinacija ruskih namera da se obnovi „veliki prostor“ sa kineskim projektom „Jedan pojas – jedan put“ u integralnom projektu Velike Evroazije, znače nepovratan kraj zapadne hegemonije. Poslednji sastanci Putina i Si Đinpinga ne ostavljaju sumnju da je Velika Evroazija ozbiljan projekat i da je odluka doneta. Otuda pomamni napad ultraliberalnog i globalističkog Soroša na Kinu.

Sve je to klasična geopolitika, koja bukvalno ponavlja atlantističke projekte od Makindera do Bžežinskog. More (liberali, globalisti) protiv kopna (Evroazija).

U isto vreme, Rusiji i Kini bi se mogli pridružiti i drugi:

Latinska Amerika, islamski svet, Afrika (gde su Rusija i Kina počele da čiste evropske marionetske režime), i sama Evropa (koja je sve umornija od atlantizma).

Do sada su po strani samo Indija (zbog sukoba sa Kinom i Pakistanom) i Japan (koji je i dalje pod strogom kontrolom SAD), kao i niz globalističkih marioneta.

To nužno utiče i na ideologiju. Svi oni koji su protiv američke hegemonije i Bajdenovog nespretnog pokušaja da spase unipolarni model (u duhu „Lige demokratija“) počinju da se distanciraju od liberalne dogme, posebno u njenom savremenom potpuno odbojnom i patološkom obliku (uz legalizaciju i čak i agresivno totalitarno nametanje LGBT+, gej brakova i drugih perverzija, kao i uz direktnu pretnju prenošenja kontrole na veštačku inteligenciju, na šta se svode posthumanistički projekti koje aktivno promoviše Big Teč.). Ako ovome dodamo neuspeh politike borbe protiv kovida 19, sumnjivu vakcinaciju (uglavnom poništenu omikronom), neopravdana i loše organizovana zatvaranja, orvelovske kovid-pasoše i totalni sistem nadzora, onda je očigledno da je kolaps liberalizma bliži nego ikad. 

Uspesi buntovnih kamiondžija iz „Konvoja slobode“ u Kanadi, koji su naterali liberalnog globalistu Trudoa da se sramno krije, i sve veća popularnost antimakronovskih kandidata u Francuskoj (svi oni – od Zemura i Marin Le Pen do Melanšona – zauzimaju antiliberalne i anti-NATO pozicije) samo su neki simptomi globalnog procesa: kraj atlantističke hegemonije.

Rusija danas na vrelinu umirućeg atlantizma odgovara simetrično sa pozicije evroazijske geopolitike, suprotstavljajući globalizmu multipolarnost, a liberalizmu – alternativne civilizacijske vrednosti: tradicionalne. Umesto LGBT – tradicionalna porodica (zapisana Ustavom). Umesto individualizma – narod i njegov istorijski identitet itd.

Kina, generalno, podržava ovakav pristup Moskve. Peking se takođe protivi globalizmu i zapadnoj hegemoniji i brani sopstvene – ovog puta kineske – vrednosti.

Sve se to jasno vidi u tezama najnovijeg Putinovog susreta sa Si Đinpingom:

Moskva i Peking nameravaju da se suprotstave svakom zadiranju u njihov suverenitet. Rusija i Kina su uzele u obzir činjenicu da je Bajden stvorio antikineske blokove i aktiviranje NATO-a u istočnoj Evropi i nameravaju da se tome suprotstave;

Lideri dve zemlje su indirektno optužili Sjedinjene Države za biološki terorizam („biološka vojna aktivnost SAD“ se naziva pretnjom).

Peking podržava Moskvu u istočnoj Evropi, a Moskva podržava Peking u Indijskom i Tihom okeanu. Putin je otvoreno izjavio: „Tajvan je vaš“ (Si Đinping je promrmljao sebi u bradu: „U tom slučaju, Ukrajina je vaša“). Obe zemlje se zavetuju na očuvanje policentričnog modela svetskog poretka (tako treba razumeti deklaraciju o lojalnosti principima Jaltinskog mira i UN).

Rusko-kinesko-evroazijski blok se desio. Sve ostale zemlje moraju da odluče sa kim su: sa raspadajućom agresivnom i potpuno poremećenom američkom hegemonijom
ili sa blokom zemalja  (uključujući Rusiju, Kinu, Iran, Pakistan, Belorusiju, Severnu Koreju, Venecuelu, Kubu, Nikaragvu, Siriju, Mali, Centralnoafričku Republiku, Burkinu Faso, Gvineju i delimično Tursku, Argentinu i Brazil) koji se tome protive u ime očuvanja državnog suvereniteta i civilizacijskog identiteta.

Budućnost je, naravno, na strani multipolarnosti, što znači Evroazije. Liberali su bili zavarani sopstvenim uspesima koje nisu mogli da konsoliduju i zadrže posle pada SSSR-a. Svetsko carstvo nije tako izgrađeno.

BONUS VIDEO: 

Koje teške reči koriste kandidati u američkoj predsedničkoj kampanji