LAVROV - RUSIJA RAT NE PLANIRA: Reakcija Moskve na odgovore Amerike i NATO o garancijama bezbednosti u Evropi

Govoreći o pismenim odgovorima SAD i NATO na predloge Moskve za garancije bezbednosti u Evropi kao i o pretnjama Vašingtona, Lavrov je kazao da, ako se dogodi da se Rusija isključi iz globalnog bankarskog sistema SWIFT i uvedu se personalne sankcije protiv predsednika Putina, doći će do prekida diplomatskih odnosa između Moskve i Vašingtona.

Komentarišući odgovore iz Vašingtona i Brisela Lavrov je rekao da tekst NATO odiše isključivošću i da je ideologizovan i sramota je onih koji su ga pisali.

Na drugoj strani, američki tekst je gotovo obrazac diplomatske uljudnosti.

- Mi odgovore koje smo dobili od SAD i NATO sada proučavamo - rekao je Lavrov. - On nas ne zadovoljava jer se ne uvažavaju naši interesi. Zapad mora da odgovori na pitanje zašto ne ispunjavaju ono što su potpisali predsednici država da je nedopustivo jačati svoju bezbednost na račun drugih država. Kad je predsednik Putin predlagao da se uvede moratorijum na postavljanje raketa malog i srednjeg dometa, Amerikanci su to ignorisali, da bi sada to sami predložili u svom odgovoru. Takođe su ignorisali predlog našeg Generalštaba da se vežbe udalje od granica i da se bojevi avioni i brodovi ne približavaju graničnim linijama, a sada oni predlažu da se o tome razgovara.

Što se tiče želje predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da se sretne sa Putinom, Lavrov je objasnio da ako predsednik Ukrajine hoće da razgovara o dvostranim odnosima on može da dođe u Moskvu, Sankt Peterburg ili Soči.

A o situaciji u Donbasu, Zelenski treba da razgovara u Kontakt grupi. O normalizaciji odnosa sa Donbasom Zelenski treba da razgovara sa predstavnicima Donjecke i Luganske narodne republike.

- Kad u Kijevu kažu da ne žele da razgovaraju sa predstavnicima samoproglašenih narodnih republika to je loše za unutrašnju ukrajinsku krizu - kazao je Lavrov.

U Moskvi smatraju da Rusija nije učesnik tog sukoba, pa zato rukovodstvo u Kijevu treba da razgovara sa predstavnicima Donjecka i Luganska.

Inače, Zelenski je u aprilu 2001. predlagao da se sretne sa Putinom, ali je dobio isti osgovor - da o Donbasu treba da govori sa vlastima Donjecke i Luganske oblasti.

- Režim u Kijevu ne kontroliše ogroman broj vojnika od ukupno 100.000 koji se nalaze u blizini linije razgraničenja - kazao je Lavrov. - Reč je o dobrovoljačkim bataljonima. Njih pozivaju da donose svoje lovačko oružje. Tamo je militaristička psihoza i nije isključeno da neko i zapuca.

Predsednik SAD Džozef Bajden upozorio je ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da "postoji jasna mogućnost" da Rusija napadne Ukrajinu u februaru, navode iz Bele kuće. Istovremeno, tokom dana stigla je i vest da su se SAD obratile Mađarskoj u vezi sa privremenim raspoređivanjem američkih trupa u toj zemlji.

Vašington je uputio i zahtev za sazivanje sastanka Saveta bezbednosti UN o Ukrajini za 31. januar, saopštila je američka misija u UN. "Sada je potrebna puna pažnja Saveta bezbednosti, i mi očekujemo direktnu i svrsishodnu diskusiju u ponedeljak", navodi se u saopštenju.

MIRNO NA GRANICI

UKRAJINSKI ministar odbrane Aleksej Rezinikov izjavio je u petak da na granici sa Rusijom nisu zabeleženi značajni incidenti, niti bilo kakva bitna dešavanja.

- Situacija na ukrajinsko-ruskoj granici u ovom trenutku nije drugačija u odnosu na proleće prošle godine. Trenutno nema značajnih incidenata ili dešavanja - kazao je on.

Zapad prethodnih meseci optužuje Rusiju da je nagomilala trupe na granici sa Ukrajinom kako bi pokrenula invaziju na tu zemlju, dok je Moskva to odlučno demantovala.

RAZGOVOR U KINI

PREDSEDNIK Putin će za vreme boravka u Kini 4. februara, razgovarati sa predsedniko Si Đinpingom o međunarodnoj situaciji i informisaće ga o "prepisci" sa Amerikancima oko garancija bezbednosti u Evropi.

NATO: 40.000 VOJNIKA ZA ODGOVOR

GENERALNI sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže da se u rešavanje trenutne krize oko Ukrajine NATO prvenstveno angažuje na političkom dijalogu sa Rusijom, ali i da će biti spreman da odgovori i na eventualnu vojnu agresiju.

- Spremni smo za obe opcije - poručio je Stoltenberg. - Trenutno ne znamo šta su planovi Rusije.

Stoltenberg je naveo i da je NATO 2014. godine nakon aneksije Krima, "prvi put u svojoj istoriji", rasporedio vojne snage u istočnim delovima Alijanse odnosno u baltičkim zemljama i Poljskoj. On je dodao da Alijansa nadzire vazdušni prostor u oblasti Crnog mora, da ima sve veće prisustvo mornarice u regionu i oko 40.000 vojnika u okviru snaga za odgovore, od kojih je 5.000 spremno za brzo reagovanje.

LUKAŠENKO

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je gotovo siguran da neće doći do rata u Ukrajini, ali i da će Minsk učestvovati u borbenim dejstvima u slučaju vojne agresije na Rusiju.