POLJSKA SPROVODI PORESKU REVOLUCIJU: Želi da obori inflaciju od 8,6%

Poljska trenutno ima najveću inflaciju u poslednjih dvadeset godina. U decembru 2021. godina bila je 8,6 odsto.

Prema procenama poljske organizacije poslodavaca „Levijatan“, gas je u decembru poskupeo za 52,3 odsto u odnosu na isti mesec 2020. godine, a benzin za 30 odsto. U istom periodu su skočile i cene hrane – živina je skuplja za 30 odsto, govedina za 19, a šećer za 22 posto.

Početkom januara, premijer Mateuš Moravjecki iz vladajuće stranke PiS uveo je „Antiinflacioni štit 2.0.“ kojim su porezi na benzin, gas i životne namirnice sniženi ili potpuno ukinuti. Prethodno je, malo pre Božića, smanjen porez na gorivo, čime je benzin pojeftinio za oko pet odsto. Novim merama bi cena goriva trebalo da se smanji za još dvanaest odsto.

-Zaštitne mere će u januaru smanjiti inflaciju na 8,1 odsto, procenjuje stručnjak „Levijatana“ Marijuš Cilonka, koga citira poljska novinska agencija PAP. Međutim, cene neće padati u narednih nekoliko meseci, a po isteku mera, na leto, opet se očekuje njihov rast, navodi DW.

Liberalno-konzervativni ekonomski stručnjak Andžej Sadovski, koji je od 2015. savetnik predsednika Andžeja Dude u Nacionalnom savetu za razvoj, smatra da su radikalne mere dokaz da je vlada pogrešno procenila situaciju, jer je još donedavno bila protiv smanjenje poreza. „Jasno je da se radi o kriznoj situaciji u kojoj je inflacija izmakla kontroli“, kaže Sadovski za DW.

Poreska reforma „Poljski dogovor“, koja je najavljena u maju 2021, na snazi je od januara ove godine. Deklarisani cilj nacionalno-konzervativne vlade bio je dodatni poreski prihod za finansijski oporavak posrnulog zdravstvenog sistema.

Premijer Moravjecki projekat naziva „poreska revolucija". Ciljna grupa stranke Pravo i pravda (PiS ) su nastavnici, državni službenici, ljudi sa niskim primanjima i velike porodice. Cilj je, ističe Moravjecki, da se povrati „socijalna pravda", tako što će „najbogatiji Poljaci" plaćati veći porez.

Oni koji zarađuju više 2.500 evra mesečno trebalo bi da plaćaju veći porez. Za sve ostale, a to je prema podacima vlade 90 odsto Poljaka, reforma bi trebalo da bude „povoljna i neutralna“, kako je objasnio premijer Moravjecki.

Pokazalo se, međutim, da je dokument od skoro 700 stranica spisak često nejasnih propisa i izuzetaka, koji su pretnja za funkcionalnu birokratiju i koje i stručnjaci jedva razumeju. U drugoj sedmici januara, hiljade nastavnika i policajaca, umesto da profitiraju od „Poljskog dogovora“ i dobiju više novca, kao što je bilo predviđeno, dobili su manje.

Vlada je priznala grešku, a premijer Moravjecki se izvinio. „Često je tako, da pogrešite baš onda kada želite da uradite nešto dobro“, rekao je on.

Većina računovođa u kompanijama i javnim službama je potpuno zatrpana obimom nove birokratije. Udruženje revizora je zato apelovalo na premijera da se reforma odloži na godinu dana. Isto zahteva i krovna organizacija poljskih privrednika. U pismu Moravjeckom oni govore o „ishitrenim promenama zakona“, „zamkama“ i „problemima u tumačenju“ koji će tek u narednim mesecima izaći na videlo.

Vlada trenutno pokušava da kratkoročnim propisima zakrpi „rupe" u projektu, ali nezadovoljstvo ljudi raste. Ankete sprovedene kratko nakon uvođenja poreske reforme pokazuju da podrška vladajućoj stranci PiS snažno opada. Mnogi posmatrači to vide kao direktnu posledicu poreskog haosa, kao i visokih cena, koje i dalje rastu, uprkos merama protiv inflacije, navodi se u tekstu Dojče velea.

BONUS VIDEO - DAN KADA JE KONAČNO ZATVOREN ČERNOBILj: Posledice nuklearne katastrofe trajaće 24.000 godina