DOŠLI DO OPASNE, KRITIČNE TAČKE: Ukrajina ostaje glavni problem u odnosima dve Moskve i Vašingtona
JOŠ pre ženevskog susreta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, MIP Rusije objavilo je na svom sajtu da su odnosi između Moskve i Vašingtona došli do opasne, kritične tačke i da su potrebni konkretni potezi SAD i njihovih saveznika o garancijama bezbednosti Rusije.
Ruske diplomate je neprijatno iznenadila izjava Entonija Blinkena da u Ženevu nije doneo nikakve pismene odgovore na predlog koji je dala Rusija. Posle konsultacija ruskih i američkih diplomata u Ženevi 10. januara, a zatim 12. januara Saveta Rusija - NATO u Briselu, bilo je dogovoreno da Rusi dobiju pismeni odgovor na predlog.
Putinov portparol Dmitrij Peskov je kazao da predsednici Rusije i SAD mogu razgovarati telefonom kad Moskva dobije pismeni odgovor SAD na ruski predlog o garancijama bezbednosti i kad se Putin upozna sa pismenim odgovorom iz Vašingtona.
Očigledno je i da su postojala sasvim različita očekivanja od susreta u Moskvi i Vašingtonu. Rusi su očekivali razgovor o predlogu koji su dali 15. decembra o dogovoru između Ruske Federacije i članica NATO o jačanju bezbednosti, dok je Amerikance zadovoljavao "širi dijalog" i, posebno, stanje oko Ukrajine. SAD navode da je moguće da se razgovara o tome da u Ukrajini ne budu instalirane američke rakete.
Rusi su tražili pismene garancije da se NATO neće širiti na Istok, da Ukrajina i Gruzija neće biti primljene u taj vojni savez i da u tim zemljama neće biti američkih raketa. Osim toga, Rusi traže da se američke rakete srednjeg i kratkog dometa ne nalaze na teritorijma odakle se mogu gađati ciljevi u Rusiji. Moskva traži i da se iz Rumunije i Bugarske povuče vojska NATO. Te zemlje su u taj vojni blok primljene 1997. godine.
Ali Amerikanci i saveznici ističu da svaka zemlja ima pravo da zatraži prijem u NATO, pa tako i Ukrajina i Gruzija.